Zašto Nemci strahuju od deportacije iz sopstvene države?

Prema poslednjim podacima, u Nemačkoj živi 23,8 miliona ljudi s migrantskim poreklom, što je blizu 30 odsto stanovnika. Polovina njih ima nemačko državljanstvo i većina je rođena u Nemačkoj, piše Dojče vele.

O njima je bilo reči i na tajnom sastanku u Potsdamu krajem novembra, na kojem su učestvovali i političari desničarske Alternative za Nemačku (AfD), ali i članovi konzervativnog krila Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Na ovom sastanku se, kako je saznala i u januaru objavila istraživačka mreža Korektiv, raspravljalo o planovima „remigracije“ – to jest deportacije velikog broja građana migrantskog porekla bez obzira na to poseduju li nemački pasoš.

Nemački državljani stranog porekla bi se deportirali u slučaju da nisu, kako se navelo, asimilovani.

„Nedvosmisleno protivustavno“

No državljanstvo je posebno zaštićeno Nemačkim ustavom. Član 16. kaže: „Nemačko državljanstvo se ne može oduzeti.“

Odredba je ubačena u ustav još pod uticajem nacionalsocijalističke prakse prisilnog proterivanja i oduzimanja državljanstva posebno građanima jevrejskog porekla.

„Ta zaštita se odnosi i na osobe sa dvojnim državljanstvom“, naglašava u razgovoru za ARD stručnjak za ustavno pravo Ulrih Karpenštajn, potpredsednik Nemačke advokatske komore.

Iako Ustav dopušta neke izuzetke za dvojne državljane, daje vrlo malo mogućnosti za oduzimanje državljanstva, na primer kada je reč o terorističkim aktivnostima.

Čak i ako bi se dodavale neke nove opcije koje bi mogle dovesti do oduzimanja državljanstva, ona se ni pod kojim okolnostima ne smeju povezivati s recimo bojom kože, kao što se raspravljalo na sastanku u Potsdamu.

„Takođe eventualni razlozi za oduzimanje državljanstva ne smeju se povezivati niti s poreklom, a takođe niti s pojmom asimilacije“, objašnjava Karpenštajn. „Ti planovi su nedvosmisleno protivustavni. Morali biste zanemariti i Nemački ustav i međunarodne konvencije o ljudskim pravima.“

Građani strahuju

Planovi masovne deportacije, zbog kojih već nekoliko sedmica milioni Nemaca protestuju protiv AfD, plaše mnoge u Nemačkoj.

U reprezentativnom istraživanju koje objavljuje ARD, 51 odsto ispitanika migrantskog porekla reklo je da su im planovi izazvali veliki ili vrlo veliki strah. Isto tako na ovo pitanje gleda 48 posto ispitanih bez stranih korena.

Na zapadu zemlje je strah nešto veći (49 odsto) nego u pokrajinama koje su činile DDR (42 odsto), nema značajnijih razlika u starosnim grupama, jedino je kod osoba od 35 do 49 godina strah nešto manji i iznosi 41 odsto.

Strah je posebno izražen među pristalicama Zelenih i Socijaldemokrata sa 69 odnosno 61 odsto. Samo osam odsto pristalica AfD-a se boji, dok je 76 odsto odgovorilo da im je strah manji ili da ga uopšte nema.

AfD se ograđuje

AfD se ogradila od sastanka u Potsdamu i tvrdi da se radilo o „privatnom okupljanju“.

Stranka je nedavno u zvaničnom dokumentu objasnila da njen koncept takozvane „remigracije“ uključuje mere i podsticaje za ustavni i zakonski usklađen povratak stranaca koji su dužni da napuste Nemačku jer im je odbijen zahtev za azil.

„Odlučno odbacujemo protivustavne zahteve poput (… ) deportacija nemačkih državljana s migrantskim poreklom“, navodi se tu.

Ali početkom januara, nedugo pošto je Korektiv objavio saznanja o sastanku u Potsdamu, AfD je na mreži X objavila da treba „oduzimati pasoše kriminalcima, teroristima i silovateljima kao i onima koji se vode kao potencijalna pretnja društvu“.

„Mora se ukinuti automatizam po kojem se kriminalci ne proteruju zbog toga što poseduju nemačko državljanstvo“, stoji u citatu kopredsednice stranke Alis Vajdel.

Pravno neutemeljeno

Ovo barem sugeriše to da je cilj AfD-a da se u nekim slučajevima oduzme državljanstvo Nemcima sa migrantskom pozadinom. Prema trenutnoj pravnoj regulativi deportacije nemačkih državljana nisu moguće.

Pravnici poput Ulriha Karpenštajna takođe smatraju da bi promena zakona bila neustavna. Nemački Ustav, inače, može da se promeni dvotrećinskom većinom u parlamentu.

U intervjuu za ARD, poslanik Rene Špringer iz AfD-a objasnio je: „Kao Alternativa za Nemačku, jasno podržavamo Ustav, što međutim ne znači da nećemo pooštravati zakone tamo gde je to potrebno kada preuzmemo odgovornost i budemo u vladi.“

O ovom pooštravanju odlučiće se samostalno, u nemačkom Bundestagu: „Moraćemo da pregovaramo o tome šta je za nas podnošljivo, a šta više nije prihvatljivo. I gde se moraju spustiti barijere koje stoje na putu oduzimanju državljanstva“, rekao je Špringer.

Šta je kome „podnošljivo“

Dojam o tome šta je za AfD „podnošljivo“ dao je jedan skup lokalnog ogranka stranke u Geri, pokrajina Tiringija, održan u decembru.

Tamo je jedan posetilac šefu AfD-a u Tiringiji Bjernu Hekeu postavio pitanje šta se događa s milionima onih koje on još uvek smatra strancima, ali koji odavno imaju nemački pasoš i državljanstvo.

Heke, predvodnik radikalnog krila partija, je u toku večeri između ostalog rekao: „Moći ćemo da živimo s 20 ili 30 odsto manje ljudi u Nemačkoj bez ikakvih problema, zapravo mislim da to ekološki ima smisla.“

Time kao da je referisao na udeo ljudi s migrantskim bekgraundom u Nemačkoj, uključujući i one s nemačkim pasošem.

Na upit ARD-a da objasni ovu izjavu, Heke je rekao da je pogrešno shvaćen i dodao: „Ovaj broj je rezultat demografske katastrofe u kojoj se nalazi Nemačka.“