Sa pravovremenim početkom →Ekonomske i monetarne unije (EMU) Evropska unija dostigla je nov kvalitet zajedničke integracije. Prvog januara 1999. godine, evro (€) je postao jedinstvena valuta, najpre u jedanaest država-članica (sve države članice EU, osim Danske, Velike Britanije, Grčke, Švedske). Godine 2001. priključila se Grčka. Svaka nacionalna valuta je od tad samo izraz zajedničke valute. Pored svoje funkcije sredstva plaćanja, evro zamenjuje ABCEKI (European Currency Unit) kao obračunsku jedinicu EU.
Da bi se smanjile tehničke teškoće prelaska za sve učesnike na tržištu, EMU je najpre počela sa neopozivo utvrđenim deviznim kursevima među svojim učesnicima. Prvog januara 1999. godine samo je podizanje kredita javnih službi obavezno prebačeno na evro. Evro, je osim toga, korišćen kao trgovinska valuta na berzama i mogao se već koristi i u bezgotovinskom platnom prometu. Uz pomoć sve češće korišćene mogućnosti dvostrukog prikazivanja cena potrošači su mogli da se naviknu na novu valutu: koncept za logistički skupu promenu gotovine predviđa, u poređenju sa ranijim planovima, znatno kraću fazu uporednog korišćenja evra i nacionalnih valuta. Izdavanje evra na celokupnoj teritoriji, znači, počinje 1. januara 2002. godine. Za početnu snabdevenost u zemljama EMU stavlja se u promet ukupno 14,25 milijardi novčanica i 50 milijardi kovanica. Nakon 28. februara, evro je jedino zakonsko sredstvo plaćanja u dvanaest zemalja monetarnog prostora. Nacionalne valute se i nakon tog datuma mogu menjati.
Uvođenje evra, uprkos nekim bojaznima, nije predstavljalo monetarnu reformu, već promenu valute. Sve novčane veličine su preračunate, a njihova prava vrednost, pri tome, ostaje nepromenjena. Svi stari ugovori važe i dalje, pod istim uslovima. Za razliku od ranije, sada odgovornost za stabilnost valute prema ugovoru ima →Evropska centralna banka (ECB). Ona je nezavisna od političkih direktiva i prioritet joj je stabilnost vrednosti novca. Stvorena je prema uspešnom modelu Nemačke savezne banke. ECB, međutim, za razliku od svake narodne banke, može svoj monetarno-politički kurs krojiti prema potrebama celokupnog monetarnog prostora.
Nakon velikih prethodnih sumnji, besprekorno organizovan start zajedničke valute može se smatrati uspelim. Rasprave o razlozima „za“ ili „protiv“ monetarne unije ustupaju, doduše, mesto, zabrinutost za stabilnost nove valute. Nakon gotovo tri godine, u EMU još uvek vlada relativno visoka stabilnost cena u Evro-zoni.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
