Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država dao je za pravo saveznoj državi Teksas da hapsi i deportuje ilegalne migrante. To je predizborni poraz administracije Džoa Bajdena koja tvrdi da teksaški zakon o migrantima krši Ustav i da je u suprotnosti sa federalnim zakonima
Američki Vrhovni sud je u utorak odbio da blokira stupanje na snagu zakona Teksasa koji podržavaju republikanci i koji dozvoljava teksaškim organima da hapse ljude osumnjičene za ilegalan prelazak granice između SAD i Meksika, što osporava administracija predsednika Džoa Bajdena, prenosi Glas Amerike.
Bela kuća je zatražila od Vrhovnog suda da zamrzne teksaški zakon o migrantima koji američka vlada još uvek osporava pred nižim sudovima. Savezna administracija tvrdi da zakon ovaj Teksasa krši Ustav SAD i federalni zakon jer se meša u ingerencije vlade SAD da reguliše imigraciju.
Većina sudija u Vrhovnom sudu nije iznela detaljno mišljenje o ovom slučaju, kao što je to običaj. Odluci da zakon u Teksasu stupi na snagu suprostavile su se liberalne sudije Ketandži Braun Džekson, Elena Kejgan i Sonja Sotomajor.
„Sud daje zeleno svetlo zakonu koji će poremetiti dugotrajni balans između federalnih i državnih ovlašćenja i izazvati haos“, napisala je Sotomajor, dok je portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer zakon nazvala „štetnim i neustavnim“ i dodala da će izazvati konfuziju. Protivnici zakona takođe navode da bi mogao da dovede do kršenja građanskih prava i rasnog profilisanja.
Teksas „mora“ da se pobrine za sebe
Guverner Teksasa Greg Abot je prošlog decembra potpisao sporan zakon, poznat kao SB 4, kojim se ovlašćuju teksaški državni organi da hapse osobe za koje se sumnja da su ilegalno ušle u Sjedinjene Države, čime se na lokale službenike prenose ovlašćenja američke vlade. Abot je rekao da je ovaj zakon bio potreban zbog Bajdenovog neuspeha da sprovede federalne zakone kojim se ilegalni ili ponovni ulazak migranata u SAD smatraju krivičnim delom i da zato Teksas mora „sam da se brine za sebe“.
Način na koji postupa demokratski predsednik u čijem mandatu je rekordni broj migranata uhvaćenih u ilegalnom prelasku granice između SAD i Meksika izaziva oštre kritike republikanaca. Abot i drugi republikanci su rekli da je Bajden trebalo da zadrži restriktivnu politiku bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Teksaški zakon proglasio je ilegalni ulazak ili ponovni ulazak u Teksas krivičnim delom za koje se predviđaju kazne u rasponu od 180 dana do 20 godina zatvora, ako uhvaćeni ilegalni migranti odbiju da se vrate u Meksiko, piše Glas Amerike.
Predizborna igra zakonima
Republikanci su u februaru po nalogu svog predsedničkog kandidata Donalda Trampa odbili da podrže dvostranački sporazum Senata koji bi pojačao bezbednost granica i pooštrio zakone o imigraciji. Bajden je rekao da krivicu za neuspeh zakona snose republikanski poslanici koji su pokleknuli pred političkim pritiskom Trampa koji misli da je to politički loše za njega.
Tramp i u ovoj izbornoj kampanji igra na strah Amerikanaca od „najezde Meksikanaca“ i drugih „tamnoputih“ migranata i „nesposobnost“ aktuelnog predsednika da „odbrani“ Ameriku. Bajden tome parira kod mnogih Amerikanki omraženim „Trampovim zakonom“ o zabrani abortusa.
Analiza izlaznih anketa koju je sproveo Edison Research nakon primarnih izbornih glasanja početkom marta pokazala je strah mnogih glasača zbog situacije duž granice koji su to naveli kao glavno pitanje za glasanje. Anketa Rojters/Ipsos pokazala je da je Bajdenova popularnost 28. februara bila 37 odsto.
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
