Foto: Tanjug/Vladimir Šporčić
Vojna industrija širom sveta doživljava nezapamćen uzlet, a zbog rata u Ukrajinii zapošljavanja najviše ljudi od završetka Hladnog rata
Globalna vojna industrija zapošljava trenutno toliko radnika kao nikada u poslednjih nekoliko decenija. Kako je istražio dnevnik „Fajnenšel tajms“, 20 srednjih i velikih proizvođača oružja planira ove godine da zaposli nekoliko hiljada novih radnika. Ukupno se radi o povećanju broja zaposlenih za deset odsto, a konkretno o 37.000 novih radnih mesta, piše Dojče Vele.
Geopolitička žarišta zahtevaju radnu snagu
Nakon godina pada proizvodnje, vojna industrija sada beleži delom i rekordan broj narudžbina. Pored ruske agresije na Ukrajinu, globalnu glad za naoružanjem pojačala je i nesigurnost na Bliskom istoku, kao i ostala geopolitička žarišta, poput napetosti između Kine i Tajvana.
„Ovo je najveći skok narudžbina u odbrambenom sektoru od završetka Hladnog rata i to se sve događa u jednom relativno kratkom periodu“, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Jan Pie, generalni sekretar krovnog evropskog udruženja industrije naoružanja ASD.
Traže se stručnjaci svih profila
Spisak deficitarnih zanimanja u toj industriji je podugačak: od inženjera, preko programera i stručnjaka za kibernetičku bezbednost, pa sve do mehaničara i varilaca.
Najveći kadrovske potreba izrazio je evropski proizvođač raketa MDBA. Taj zajednički projekat koncerna Erbasa, BAE sistema i Leonarda želi da poveća broj zaposlenih za 17 odsto, što konkretno znači 17.000 novih radnika. MDBA pre svega proizvodi krstareće rakete Taurus i PVO-sisteme Patriot.
Šef kadrovske službe u italijanskoj kompaniji Leonardo, Antonio Ljoti, rekao je da je njegova kompanija u fazi „intenzivne potrage“ za novim radnicima, čak i više nego što je to bio slučaj tokom rata u Iraku i Avganistanu.
Preuzimanje radnika iz automobilske industrije
Najveća nemačka firma za proizvodnju oružja Rajnmetal takođe planira dodatno da poveća broj zaposlenih za više od deset odsto. Rajnmetal i proizvođač automobilskih guma Kontinental u petak su najavili da će višak radnika iz Kontinentala, koji se zbog slabije potražnja iz automobilske industrije nalazi u poteškoćama, preći u Rajnmetal.
Zbog stalnog nedostatka kvalifikovanih radnika, nemačke firme poput proizvođača motora Renk, takođe sve više traže radnike u inostranstvu, navodi „Fajnenšel tajms“. To ukazuje i na još jedan izazov s kojim se industrija naoružanja suočava: mnogi poslovi zahtevaju kvalifikovane bezbednosne provere za kandidate, što zahteva vreme i ograničene resurse.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
