Na snimcima turskog Si-En-Ena vidi se tuča koja je izbila između policije i demonstranata
Turska policija baca suzavac na demonstrante kako bi rasturila povorku povodom Međunarodnog praznika rada na simbolično važnom trgu Taksim u Istanbulu. Na trgu su se okupile hiljade demonstranata, a protesti traju već satima, prenosi Index.hr.
Na snimcima turskog Si-En-Ena vidi se tuča koja je izbila između policije i demonstranata. Bezbednosne snage su u nekoliko redova blokirale put ka trgu Taksim, a ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaj rekao je da je privedeno 210 ljudi.
Na snimcima se takođe vidi kako demonstranti tuku policiju i otkidaju im štitove.
Vlasti su zabranile okupljanja i proteste na trgu i ogradile veliki prostor u centru grada uz obrazloženje da je to učinjeno iz bezbednosnih razloga. Trg Taksim u centru Istanbula ima simbolično značenje za sindikate i za opoziciju.
1. maja 1977. sindikalci su hteli da tamo održe miting povodom Međunarodnog praznika rada, ali su snajperisti pucali na demonstrante i mnoge od njih ubili. Tamo je bilo oko 500.000 ljudi.
Trg je simboličan i za protivnike vlasti, jer su 2013. godine u istanbulskom parku Gezi počeli antivladini protesti, koji su se kasnije proširili na celu zemlju.
Sindikati: Više od 200.000 demonstranata širom Francuske
Više od 200.000 ljudi demonstriralo je danas širom Francuske povodom obeležavanja 1. maja, zahtevajući veće plate, mir u Gazi i jaču bezbednost u Evropi, saopštila je Generalna konfederacija rada (CGT).
Propalestinske grupe i antiolimpijski aktivisti pridružili su se mitingu, uzvikujući slogane podrške ljudima u Gazi. Grupa demonstranata zapalila je improvizovane olimpijske prstenove kako bi pokazala nezadovoljstvo Letnjim igrama koje počinju za manje od tri meseca.
Foto: AP Photo/Thomas Padilla)Protesti u centru Pariza
Francuski sindikati upozorili su na štrajk tokom Olimpijskih igara ako vlada ne isplati adekvatne naknade ljudima koji su primorani da rade tokom letnjih odmora. Sindikati su izbrojali 50.000 demonstranata u Parizu, dok se u policijskom štabu navodi da ih je bilo 18.000, prenosi France 24.
Prve tenzije su se desile na čelu povorke u Parizu, kada su demonstranti razbijali izloge i autobusku stanicu, a policija je upotrebila suzavac, pri čemu je povređena najmanje jedna osoba.
U Atini, nekoliko hiljada demonstranata pridružilo se prvomajskom maršu koji je zaustavilo javni prevoz i nacionalne železničke usluge širom Grčke. Štrajkove širom zemlje predvodio je najveći sindikat u zemlji, koji je tražio povratak na kolektivno pregovaranje, nakon što su radnička prava ukinuta tokom teške finansijske krize u Grčkoj 2010-2018.
U Parizu, demonstranti su se okupljali na Trgu Republike kako bi učestvovali u maršu koji su predvodili glavni francuski sindikati, tražeći bolje plate i uslove rada. U Parizu je i došlo do sukoba i bacani su suzavci.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
