Kandidatura Ursule Fon der Lajen za drugi mandat na mestu šefa Evropske komisije zadobila je veliki udarac nakon što je najviši sud EU zaključio da nije dovoljno transparentna sa javnošću o ugovorima o vakcinama Kovid-19
Evropski sud pravde (ECJ) poništio je danasodluku Evropske komisije o prikrivanju određenih delova ugovora o vakcini COVID usled napora Fon der Lajen da dobije podršku za reizbor.
Presuda je doneta nešto više od 24 sata pre nego što će o političkoj budućnosti fon der Lajen odlučivati članovi Evropskog parlamenta. Potreban joj je 361 od 720 zakonodavaca EU da bi je podržala na tajnom glasanju za koje se očekuje da će biti tesno, piše Politico.
Još u oktobru 2021. poslanici Zelenih zatražili su pristup ugovorima o vakcinama COVID-19 o kojima je pregovarala Komisija kako bi se znali odredbe i uslovi sporazuma.
Prema ovoj partiji , odluka da se predmet iznese pred Viši sud doneta je posle višemesečne prepiske sa Evropskom komisijom u kojoj je tražila transparentan pristup ugovorima. Tada su oni imali uvid u, kako tvrde, samo redigovane verzije ovih ugovora.
Shodno tome, sud je danasoneo odluku da Komisija nije dala dovoljan pristup kupoprodajnim sporazumima i smatra da odluka izvršne vlasti da objavi samo redigovane verzije ugovora sadrži nepravilnosti.
Fon der Lajen želi glas Zelenih
Ipak, ova presuda sada je dodatna komplikacija za Zelene, kojima se Fon der Lajen trenutno dodvorava, kako bi dobila njihovu podršku na glasanju.
„Važno je da je sud potvrdio značaj odgovarajućih sredstava za zaštitu komercijalnih interesa. Ova presuda je značajna za budućnost, s tim što se očekuje da će Komisija EU preduzeti više zajedničkih nabavki u oblastima kao što su zdravstvo i potencijalna odbrana“, rekla je poslanica Zelenih u Evropskom parlamentu Tili Mek, jedna od poslanica koja je podnela prvobitni zahtev.
Mek dodaje kako je neophodno da nova Evropska komisija sada mora da prilagodi svoje postupanje u pogledu pristupa dokumentima koji su u skladu sa današnjom presudom, piše Euronews.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
