Lokalni kriminalci pale automobile, kamione i autobuse, napadaju nacionalnu gardu u znak osvete zbog ubistva šefa kartela Halisko. Nemesio Ruben Oseguera Servantes, poznat po nadimku El Menčo, ubijen je u obračunu sa meksičkom federalnom policijom. U SAD slave njegovu smrt
Pola Meksika strahuje od osvete kartela Halisko, čiji je lider u nedelju, 22. februara, ubijen u pucnjavi sa pripadnicima federalne policije.
„Ostanite u kućama dok stanje ne bude pod kontrolom“, upozorio je guverner Haliska, Pablo Lemus Navaro, navodeći da je obustavljen svaki vid javnog prevoza, kako bi se izbegli problemi na blokadama puteva.
Nemesio Ruben Oseguera Servantes ubijen je u okolini gradića Tapala, nakon čega su kriminalci blokirali saobraćaj na 28 mesta u ovoj državi, palili automobile i autobuse i pucali na policiju. Nakratko, zbog panike je zatvoren aerodrom, a otkazane su četiri utakmice fudbalske lige.
Mexico ViolenceFoto: AP Photo/Refugio Ruiz
Kralj narkotika
Ovog vođu kartela godinama su smatrali najmoćnijim kriminalcem u Meksiku, čiji su vojnici „sikariosi“ odgovorni za nestanak najmanje 15.000 ljudi. Strahuje se da je ovaj broj znatno veći, ali da porodice iz straha od osvete kartela dobar deo otmica i ubistava jednostavno ne prijavljuju, piše RTS.
Mexico Cartel DeathFoto: AP Photo/Ginette Riquelme
U obračunu su još četiri člana kartela ubijena na licu mesta, dok su trojica preminula dok su avionom prevoženi u Meksiko Siti, među njima i El Menčo, piše dopisnik „Gardijana“. On narko bosa naziva – „kraljem narkotika“.
U jednom video snimku, koji je objavljen na društvenim mrežama, vidi se grupa teško naoružanih muškaraca koja pali benzinsku pumpu u Gvadalahari, nakon što su se zaustavili u belom automobilu.
Así queman una gasolinera en Guadalajara sicarios del CJNG, con armas largas, en respuesta al abatimiento de su líder “El Mencho”. pic.twitter.com/LVv7PPiivj
Foto: DEAPoternica za narko bosom bila je raspisana i u Americi / Foto: DEA
Amerikanci su za njim raspisali poternicu vrednu 15 miliona dolara, ali se lider ovog kartela osećao prilično sigurnim, računajući na navodni dogovor meksičkih vlasti i Vašingtona, prema kojem su potere za njim suspendovane do okončanja Svetskog prvenstva u fudbalu.
El Menčo je, prema navodima meksičkog dnevnika „Milenio“, kupio karte za mečeve u Gvadalahari i odmah ih prosledio najvernijim političarima i saveznicima iz poslovnog sveta.
Nedaleko od stadiona Akron u Gvadalahari, pre nekoliko meseci otkriveno je 456 vreća u kojima su članovi porodica nestalih pronašli delove tela najmanje 93 žrtve divljanja El Menčovog kartela.
U odvojenoj akciji, meksička policija je uhapsila Almu Rosu poznatu kao La Leona, ženu koja se godinama pominje kao osoba odgovorna za regrutovanje i obuku novih pripadnika kartela. Njeno ime često je pominjano početkom prošle godine, kada je policija slučajno nabasala na ranč Izaguire, na kojem su obučavani, mučeni i ubijani pripadnici ove organizacije.
Mexico Cartel DeathFoto: AP Photo/Armando Solis
Nasilni članovi
Kartel „Halisko – nju dženerejšn“, za razliku od rivalskog klana Sinaloa, ima ozbiljne probleme da pridobije nove članove, pa je veliki broj regruta nasilno dovođen u kampove za obuku.
Mexico Cartel DeathFoto: AP Photo/Alfredo Valadez
U tim kampovima su, uz obuku novih članova, ubijani protivnici, te uvežbavane otmice i svakakvi drugi napadi. Polaznici koji su pružali otpor su mučeni i u nekim slučajevima ubijani.
U poslednje dve decenije, u ratu kartela i države je stradalo oko 120.000 ljudi, dok se 137.000 vode kao nestali. Samo tokom 2020. godine ubijeno je 34.600 ljudi i zabeleženo 604 miliona razbojništava.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
