U zagrljaj šejtanu

U Sarajevu je 20. jula počelo suđenje Mirsadu Bektaševiću (19), Abdulkadiru Cesuru (21), Bajri Ikanoviću (30), Amiru Bajriću (28) i Senadu Hasanoviću (20), koji su optuženi za dela terorizma, nedozvoljenog držanja oružja i ekspolozivnih materija i sprečavanje službene osobe u vršenju službene radnje. Ovaj slučaj nije važan samo za Bosnu i Hercegovinu već ima dalekosežne posledice u borbi protiv mladih naraštaja Al kaide u Evropi i šire. Naime, hapšenjem Bektaševića i njegove grupe, 19. oktobra 2005, pokrenuta je akcija razotkrivanja i hapšenja osumnjičenih za terorizam u Velikoj Britaniji, Danskoj, Švedskoj, SAD, Bangladešu, Kanadi i drugim zemljama. Razotkrivena je prava međunarodna teroristička mreža (i uhapšeno blizu 50 osoba), koju su činili uglavnom mladi ljudi, često bez posla i perspektive, zadojeni nakaradnim tumačenjem islama. Pokazalo se da je reč o mladićima fanatične odlučnosti, labavo povezanim i spremnim da uče jedan od drugog, da se dopunjuju, ali i da „sami sebe radikalizuju“, ako se ne pojavi neko ko će ih povesti u sveti rat.

RADIKALIZACIJA: Mirsad Bektašević je rođen u BiH, ali je još kao dete emigrirao u Švedsku, gde je završio školu i stekao švedsko državljanstvo. Njegova majka rekla je „Internešenel Herald tribjunu“ da otkad je završio školu, pre godinu i po dana, njen sin bio nezaposlen, da je posećivao jednu džamiju u Geteborgu i da je pao pod uticaj trojice muškaraca, jednog Palestinca iz Sirije, jednog Kurda i jednog Somalijca. „Pre nego što ih je upoznao, nije bio religiozan, ali se u poslednje dve godine sve potpuno izmenilo“, ispričala je Nafija Hamedović.

Da je pretvaranje običnih mladića u radikalne fundamentaliste uspelo, pokazuju i scene koje su se odigravale kada su pripadnici Odeljenja za borbu protiv terorizma Federalnog MUP-a Sarajevo, sa nalogom za pretres izdatim od Suda BiH, došli do stana u ulici Poligonska 71. Pošto su se legitimisali i pokazali nalog, policajci su zatražili da uđu u stan. Tada je Bektašević stao na ulazna vrata i telom pokušao da ih spreči da uđu. Zatim je počeo sa obe ruke da gura jednog od policajaca; koškanje i guranje je nastavljeno, sve dok policajac nije uspeo da uđe u hodnik i savlada Bektaševića. U jednoj od prostorija policija je zatekla Abdulkadira Cesura. Sedeo je na trosedu i držao levu ruku ispod mantila. Policajac je uspeo da skloni mantil i video da Cesur u ruci drži pištolj „brauning“ 7,65 mm sa prigušivačem i kažiprst na okidaču. Policajac mu je izbio pištolj iz ruke i savladao ga. Kasnije je utvrđeno da je Cesur imao metak u cevi. U stanu je, između ostalog, pronađena video-traka „Sony Hi-8“, na kojoj se (prema veštačenju Skotland jarda i FBI-ja) vide Cesur i Ikanović kako pripremaju eksplozivnu napravu („samoubilački pojas“), a čuje se Bektaševićev komentar: „Ovdje se braća pripremaju za napade. Pokazuju nam stvari koje će koristiti za napad. Ova braća su spremna da napadnu i, ako Bog da, oni će napasti nevernike koji ubijaju našu braću muslimane u Iraku, Avganistanu, Staroj Palestini (današnja oblast od Gaze do severne granice Sirije , J.M.) i mnogim drugim zemljama. Ovo oružje će biti upotrebljeno protiv Evrope, protiv onih čije su snage u Iraku i Avganistanu. Ova dva brata, oni su prodali svoje živote da udovolje Alahu, da pomognu svojoj braći i sestrama. Oni su muslimani. Njihovi sati dolaze. Oni su spremni da napadnu, zato nemojte, nemojte misliti da smo vas zaboravili. Mi smo ovdje i mi planiramo i imamo sve spremno. Ovo je poruka za vas.“

ARSENAL: U istrazi je pronađeno „najmanje 19,8 kilograma eksploziva“ (mešavina nitroglicerina, trinitrotoluola i amonijum-nitrata), kao i velika količina trotilskih metaka (komadi eksploziva kockastog oblika, težine oko 100 grama svaki). Deo eksploziva bio je zakopan u metalnom sanduku u šumi Gaj, kraj sela Donji Hadžići. Osim eksploziva, policija je pronašla i zaplenila detonatorsku kapislu, platneni kaiš na koji je bio pričvršćen deo eksploziva, pištolj sa prigušivačem i okvir sa pet metaka, tajmer u obliku jajeta (za pravljenje vremenskog upaljača), dve futrole za pištolj, tri maskirne kape (od čega dve fantomke), dve „PRS“ ručne radio-stanice i belo-crnu maramu, takozvanu arafatku.

Stručnjaci smatraju da je 32 kilograma eksploziva dovoljno da učini ozbiljnu štetu i da, potencijalno, može da ugrozi mnoge živote. Za pravljenje jednog samoubilačkog pojasa teroristi obično koriste pet do šest kilograma eksploziva, kažu upućeni. Jednostavnom računicom može se zaključiti da je rasploživi eksploziv dovoljan za pravljenje najmanje pet samoubilačkih pojaseva, ili izazivanje najmanje jedne veoma razorne eksplozije. Možda bi najviše trebalo da zabrinjava to što takozvane trotilske metke koristi uglavnom vojska, ali i činjenica da u BiH ima mnogo oružja i eksploziva do kojih je relativno lako doći. Osim toga, u BiH ima dosta ljudi koji znaju da rukuju eksplozivom, i to ne samo onih koji su ova znanja stekli tokom prošlog rata već i onih koji eksploziv koriste u industrijske svrhe (pa čak i onih koji eksplozivom kopaju bunare i slično).

VEZE: Kako je tačno Federalni MUP Sarajevo ušao u trag Bektaševiću i njegovoj grupi, nije sasvim jasno, ali se od onoga što je poznato dâ rekonstruisati prilično tačan sled događaja. Zna se, naime, da je Bektašević u Sarajevo stigao iz Geteborga 27. septembra 2005. godine i odseo u hotelu Banana siti. Nedugo zatim, 14. oktobra, iz Kopenhagena je stigao i njegov saborac Abdulkadir Cesur. Po svemu sudeći, Bektašević je preko Cesura (turskog državljanina sa boravištem u Danskoj) upoznao drugog Danca, militantnog imama Abdula Basita, koji je (sa više drugih lica) u Danskoj pod istragom zbog krivičnog dela terorizma. Očito da je Basit Bektaševiću i Cesuru bio logistička podrška i finansijer, a verovatno i duhovna potpora. Ovo proizilazi iz transkripta telefonskog razgovora između Bektaševića i Basita, koji je obavljen 7. oktobra 2005. godine, a u kome Bektašević obaveštava Basita da je „razgovarao sa Cesurom i da će i Cesur doputovati u Sarajevo“, da je nabavio „neku stvarno dobru robu“ i da mu treba „više novca“. Iz listinga poziva zaplenjenih mobilnih telefona doznajemo da je Bektašević bio u kontaktu sa Ikanovićem i pre dolaska u BiH. On je Ikanovića zadužio da nabavi eksploziv, što je ovaj i učinio uz pomoć Bajrića i Hasanovića.

Nakon hapšenja u Sarajevu, i uz saradnju sa bosanskim službama, 21. oktobra 2005. godine u Londonu su uhapšeni Junis Culi, Vasim Mugal i Tarik al Duri. Od ove trojice, za razumevanje veza u međunarodnom podmlatku Al kaide najvažniji je Culi. Ovaj 22-godišnji Marokanac uspeo je da stekne zavidna znanja o funkcionisanju interneta, o tome kako ostati anoniman na globalnoj mreži, a dokopao se i nekih veoma osetljivih dokumenata – poput uputstava za pravljenje eksploziva, izrađenih od strane CIA i priručnika za snajperiste mornaričkih specijalaca (Navy SEALs) Vojske SAD. U Culijevom kompjuteru pronađen je video-materijal za regrutovanje terorista, snimci odsecanja glava zatočenicima koje je sprovodio Zarkavi, uputstva za razne vrste vatrenog oružja, ali i fotografije raznih delova Vašingtona i jednog BOV-a za hemijsku, biološku i nuklearnu detekciju. U stanu Vasima Mugala policija je pronašla DVD sa naslovom „Pojas za operacije mučenika“ i pamflet naslovljen „Dobro došli u džihad“. Culi je ovaj materijal distribuirao putem interneta i održavao seminare za džihadije početnike o izbegavanju detekcije na globalnoj mreži i delio druge korisne savete.

I Bektašević se bavio internet propagandom u korist svetskog džihada, a koristio je pseudonim „Maksimus“. Mnogi detalji ukazuju na to da su se „Maksimus“ i Culi upoznali na internetu, mada nisu isključene ni druge mogućnosti. Skotland jard je utvrdio da su i Culi i Mugal imali brojeve telefona Mirsada Bektaševića, kako onaj u Švedskoj tako i ovaj u BiH. Culi i Mugal se terete da su planirali da aktiviraju auto-bombu u centru Londona, a da zatim aktiviraju samoubilačke pojaseve i sa sobom u smrt povedu još ljudi. Njih dvojica i Al Duri optuženi su i za prevare sa kreditnim karticama, a u svrhu pribavljanja sredstava za izvođenje napada. Nakon hapšenja ove trojice, usledila su privođenja i hapšenja u Kopenhagenu, Stokholmu, Geteborgu, Malmeu, Atlanti, Daki i Torontu. Prema do sada poznatim podacima, većina uhapšenih je na ovaj ili onaj način bila u međusobnom kontaktu. Kanadski zvaničnici veruju da je Culi bio umešan i u pripreme za izvođenje terorističkih napada na Toronto i Otavu (videti „Vreme“ od 20. juna 2006).

Izvor blizak MUP-u Srbije rekao nam je da hapšenje „sarajevske petorke“ predstavlja samo početak borbe protiv terorizma u BiH. On je potvrdio navode nekih bosanskih zvaničnika i stranih obaveštajnih izvora da u BiH danas živi između 1000 i 1500 bivših mudžahedina iz arapskih zemalja, koji su državljanstvo dobili „za zasluge u proteklom ratu“ i da oni i dalje predstavljaju akutnu pretnju za celo okruženje. „Istrage su pokazale da se ti ljudi uglavnom kriju u centralnoj Bosni, na potezu Tuzla, Zenica, Travnik, Sarajevo“, dodaje naš sagovornik.