U svetu gladuje 733 miliona ljudi

Svetski program za hranu (WFP) objavio je da se 733 miliona ljudi u svetu suočava sa glađu, što je svaki 11. stanovnik Zemlje.

„Dok globalni izazovi rastu, pomoć u hrani je spas za milione koje pogađaju konflikti i krize”, navedeno je iz programa WFP u poruci povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava naredne srede.

WFP je objavio apel na više društvenih mreža, u kojem je pozvao na veće napore da se obezbedi da hrana stigne do svih ljudi kojima je potrebna, kao i da se spreči dalje širenje katastrofe gladi.

Rekordan broj gladnih 2022. godine

Ako ovogodišnju cifru uporedimo sa onom iz 2022. godine, videćemo da je znatno manja. Ta godina će, između ostalog, ostati upamćena po tome što je u svetu gladovalo 811 miliona ljudi.

Činilo se neko vreme da svet dobija bitku protiv gladi, broj gladnih se iz godine u godinu smanjivao. A onda su došli korona, kolaps privrede zbog pandemije, klimatske promene, konflikti u Etiopiji i Avganistanu i na kraju rat u Ukrajini koja izvozi žitarice kojima se prehranjuje 400 miliona ljudi širom sveta.

„Godine 2022. doživljavamo najveću katastrofu gladi od kada su osnovane Ujedinjene nacije. To je, zapravo, nezamislivo. A nište ne nagoveštava, da bi naredna godina mogla da bude bolja“, rekao je tada šef Svetskog programa za hranu UN-a (WFP) Dejvid Bisli.

Svetski dan hrane

Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja.

Obeležava se od 1981. godine, u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je davne 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).

Kampanja povodom obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ukazuje na činjenicu da se sve nagomilane globalne nedaće neminovno prelivaju na pitanje dostupnosti i bezbednosti hrane, a to je pitanje koje pogađa planetu u celini, ali i svakog pojedinca na njoj.

Živimo u vremenu u kojem preko tri milijarde ljudi širom sveta, što je oko 40 odsto svetske populacije, ne može sebi da priušti zdrave i bezbedne namirnice što, direktno gledano, dovodi do neuhranjenosti, dok na duže staze, što je još problematičnije, ti ljudi bivaju zarobljeni u položaju sveopšte egzistencijalne nesigurnosti.

Izvor: Politika