Svaki 11. stanovnik Zemlje suočava se sa glađu, dok globalni konflikti i krize dodatno ugrožavaju dostupnost hrane za milione ljudi širom sveta. U susret Svetskom danu hrane, procenjuje se da 733 miliona gladuje
Svetski program za hranu (WFP) objavio je da se 733 miliona ljudi u svetu suočava sa glađu, što je svaki 11. stanovnik Zemlje.
„Dok globalni izazovi rastu, pomoć u hrani je spas za milione koje pogađaju konflikti i krize”, navedeno je iz programa WFP u poruci povodom Svetskog dana hrane, koji se obeležava naredne srede.
WFP je objavio apel na više društvenih mreža, u kojem je pozvao na veće napore da se obezbedi da hrana stigne do svih ljudi kojima je potrebna, kao i da se spreči dalje širenje katastrofe gladi.
Rekordan broj gladnih 2022. godine
Ako ovogodišnju cifru uporedimo sa onom iz 2022. godine, videćemo da je znatno manja. Ta godina će, između ostalog, ostati upamćena po tome što je u svetu gladovalo 811 miliona ljudi.
Činilo se neko vreme da svet dobija bitku protiv gladi, broj gladnih se iz godine u godinu smanjivao. A onda su došli korona, kolaps privrede zbog pandemije, klimatske promene, konflikti u Etiopiji i Avganistanu i na kraju rat u Ukrajini koja izvozi žitarice kojima se prehranjuje 400 miliona ljudi širom sveta.
„Godine 2022. doživljavamo najveću katastrofu gladi od kada su osnovane Ujedinjene nacije. To je, zapravo, nezamislivo. A nište ne nagoveštava, da bi naredna godina mogla da bude bolja“, rekao je tada šef Svetskog programa za hranu UN-a (WFP) Dejvid Bisli.
Svetski dan hrane
Svetski dan hrane jedan je od najvažnijih datuma u Kalendaru javnog zdravlja.
Obeležava se od 1981. godine, u preko 150 zemalja sveta. Za datum njegovog obeležavanja, 16. oktobar, simbolično je uzet dan kada je davne 1945. godine osnovana Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organisation – FAO).
Kampanja povodom obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana hrane ukazuje na činjenicu da se sve nagomilane globalne nedaće neminovno prelivaju na pitanje dostupnosti i bezbednosti hrane, a to je pitanje koje pogađa planetu u celini, ali i svakog pojedinca na njoj.
Živimo u vremenu u kojem preko tri milijarde ljudi širom sveta, što je oko 40 odsto svetske populacije, ne može sebi da priušti zdrave i bezbedne namirnice što, direktno gledano, dovodi do neuhranjenosti, dok na duže staze, što je još problematičnije, ti ljudi bivaju zarobljeni u položaju sveopšte egzistencijalne nesigurnosti.
Izvor: Politika
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
