Tri banke izašle su iz finansiranja postrojenja za preradu gasa kod Sankt Peterburga, pa se to navodi kao glavni razlog Rusije za zaplenu imovine
Zvaničan razlog za zaplenu imovine evropskim bankama je izlazak tri banke iz finansiranja postrojenja za preradu gasa. Tako će Dojče bank, Komercbank i UniCredit ostati bez blizu milijardu evra imovine u Rusiji. To je nastavak osvete zbog zapadnih sankcija, piše Dojče Vele.
Prema dokumentima suda u Sankt Peterburgu, Dojče bank je pogođena zaplenom vrednosnih papira, nekretnina i sredstava u iznosu do 238 miliona evra, uključujući imovinu same banke i njene ruske podružnice.
Što se tiče Komercbanke, zaplenjena je imovina u vrednosti od 93,7 miliona evra, uključujući vrednosne papire i zgradu banke u centru Moskve. Pogođena je i italijanska UniCredit banka.
Jedna od najangažovanijih banaka
Pozadina je planirana izgradnja postrojenja za preradu gasa od strane koncerna Linde u ruskoj baltičkoj luci Ust-Luga, zapadno od Sankt Peterburga.
U finansiranju izgradnje nameravale su da učestvuju obe nemačke banke. Naručilac projekta od Lindea bila je RusChemAlliance, koja je polovinom u vlasništvu državnog ruskog koncerna Gazproma.
No, Linde je zbog zapadnih sankcija protiv Rusije odustao od radova na ovom projektu.
Pored dve velike nemačke banke, pogođena je i italijanska UniCredit – jedna od evropskih banaka koja je do početka rata u Ukrajini bila najviše angažovana u Rusiji.
Po nalogu suda, zaplenjena je njena imovina u vrednosti od oko 463 miliona evra.
Osveta zbog sankcija
U saopštenju iz Dojče Banke rečeno je da će se sačekati „da se vidi kako će ova odluka sudova biti sprovedena i kakve će posledice imati na naše operativno poslovanje u Rusiji“.
Ova finansijska institucija smatra da je „u potpunosti zaštićena sporazumom o obeštećenju sa klijentom“.
Iz UniCredit banke su u saopštenju naveli da im je poznata odluka ruskog suda o zapleni imovine i da je potrebno „detaljno proučiti“. Iz Komercbanke se još uvek nisu oglasili.
Rusija na ovaj način sve češće reaguje na sankcije koje su joj zapadne zemlje uvele zbog agresije protiv Ukrajine.
Brojne zapadne firme suočile su se sa zaplenom imovine i postavljanjem novog rukovodstva u ruskim podružnicama.
Firme koje se povlače iz Rusije prinuđene su da svoje poslovne projekte prodaju ruskim firmama po drastično niskim cenama. Često se za njih plaća simbolično samo jedna rublja.
Ultradesničarski kandit Đorđe Simion vodi u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji. Simion se protivi slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa
Koji značaj je sport imao za naciste? Zašto su promenili stav prema Olimpijadi i koje sportske mogućnosti su Jevreji imali u Trećem Rajhu?
Jedna osetljiva odluka, šekspirovski problem ili put u politički ćorsokak? Klasifikacija AfD-a kao potvrđeno desnoekstremističke stranke izaziva pomešane reakcije evropskih medija
U Vatikanu su u toku poslednje pripreme pred konklavu, na kojoj će od 7. maja biti odabran novi papa
Građani Rumunije u nedelju, 4. maja, glasaju na ponovljenim predsedničkim izborima
Srpski studenti su sto puta ponovili da je ovo maraton. Slično kao Adam Mihnjik osamdesetih u Poljskoj, kada je govorio o „dugom maršu“. Vlast u Srbiji je na putu kraja – samo treba imati strpljenja
Sa inkluzivnošću stvorenoj na plenumima, studenti bi trebalo da nastave i prilikom izbornog angažmana. Svaki glas je važan, svaki postotak dragocen. I niko tu nije suvišan, uključujući u nekom koraku i opoziciju – kakva god bila
Ko to pominje vanredne izbore kad rejting stranke na vlasti pada, a po svim istraživanjima Vučić nije najvažniji politički faktor u zemlji, već su to studenti?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
