Tri banke izašle su iz finansiranja postrojenja za preradu gasa kod Sankt Peterburga, pa se to navodi kao glavni razlog Rusije za zaplenu imovine
Zvaničan razlog za zaplenu imovine evropskim bankama je izlazak tri banke iz finansiranja postrojenja za preradu gasa. Tako će Dojče bank, Komercbank i UniCredit ostati bez blizu milijardu evra imovine u Rusiji. To je nastavak osvete zbog zapadnih sankcija, piše Dojče Vele.
Prema dokumentima suda u Sankt Peterburgu, Dojče bank je pogođena zaplenom vrednosnih papira, nekretnina i sredstava u iznosu do 238 miliona evra, uključujući imovinu same banke i njene ruske podružnice.
Što se tiče Komercbanke, zaplenjena je imovina u vrednosti od 93,7 miliona evra, uključujući vrednosne papire i zgradu banke u centru Moskve. Pogođena je i italijanska UniCredit banka.
Jedna od najangažovanijih banaka
Pozadina je planirana izgradnja postrojenja za preradu gasa od strane koncerna Linde u ruskoj baltičkoj luci Ust-Luga, zapadno od Sankt Peterburga.
U finansiranju izgradnje nameravale su da učestvuju obe nemačke banke. Naručilac projekta od Lindea bila je RusChemAlliance, koja je polovinom u vlasništvu državnog ruskog koncerna Gazproma.
No, Linde je zbog zapadnih sankcija protiv Rusije odustao od radova na ovom projektu.
Pored dve velike nemačke banke, pogođena je i italijanska UniCredit – jedna od evropskih banaka koja je do početka rata u Ukrajini bila najviše angažovana u Rusiji.
Po nalogu suda, zaplenjena je njena imovina u vrednosti od oko 463 miliona evra.
Osveta zbog sankcija
U saopštenju iz Dojče Banke rečeno je da će se sačekati „da se vidi kako će ova odluka sudova biti sprovedena i kakve će posledice imati na naše operativno poslovanje u Rusiji“.
Ova finansijska institucija smatra da je „u potpunosti zaštićena sporazumom o obeštećenju sa klijentom“.
Iz UniCredit banke su u saopštenju naveli da im je poznata odluka ruskog suda o zapleni imovine i da je potrebno „detaljno proučiti“. Iz Komercbanke se još uvek nisu oglasili.
Rusija na ovaj način sve češće reaguje na sankcije koje su joj zapadne zemlje uvele zbog agresije protiv Ukrajine.
Brojne zapadne firme suočile su se sa zaplenom imovine i postavljanjem novog rukovodstva u ruskim podružnicama.
Firme koje se povlače iz Rusije prinuđene su da svoje poslovne projekte prodaju ruskim firmama po drastično niskim cenama. Često se za njih plaća simbolično samo jedna rublja.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
