Tri banke izašle su iz finansiranja postrojenja za preradu gasa kod Sankt Peterburga, pa se to navodi kao glavni razlog Rusije za zaplenu imovine
Zvaničan razlog za zaplenu imovine evropskim bankama je izlazak tri banke iz finansiranja postrojenja za preradu gasa. Tako će Dojče bank, Komercbank i UniCredit ostati bez blizu milijardu evra imovine u Rusiji. To je nastavak osvete zbog zapadnih sankcija, piše Dojče Vele.
Prema dokumentima suda u Sankt Peterburgu, Dojče bank je pogođena zaplenom vrednosnih papira, nekretnina i sredstava u iznosu do 238 miliona evra, uključujući imovinu same banke i njene ruske podružnice.
Što se tiče Komercbanke, zaplenjena je imovina u vrednosti od 93,7 miliona evra, uključujući vrednosne papire i zgradu banke u centru Moskve. Pogođena je i italijanska UniCredit banka.
Jedna od najangažovanijih banaka
Pozadina je planirana izgradnja postrojenja za preradu gasa od strane koncerna Linde u ruskoj baltičkoj luci Ust-Luga, zapadno od Sankt Peterburga.
U finansiranju izgradnje nameravale su da učestvuju obe nemačke banke. Naručilac projekta od Lindea bila je RusChemAlliance, koja je polovinom u vlasništvu državnog ruskog koncerna Gazproma.
No, Linde je zbog zapadnih sankcija protiv Rusije odustao od radova na ovom projektu.
Pored dve velike nemačke banke, pogođena je i italijanska UniCredit – jedna od evropskih banaka koja je do početka rata u Ukrajini bila najviše angažovana u Rusiji.
Po nalogu suda, zaplenjena je njena imovina u vrednosti od oko 463 miliona evra.
Osveta zbog sankcija
U saopštenju iz Dojče Banke rečeno je da će se sačekati „da se vidi kako će ova odluka sudova biti sprovedena i kakve će posledice imati na naše operativno poslovanje u Rusiji“.
Ova finansijska institucija smatra da je „u potpunosti zaštićena sporazumom o obeštećenju sa klijentom“.
Iz UniCredit banke su u saopštenju naveli da im je poznata odluka ruskog suda o zapleni imovine i da je potrebno „detaljno proučiti“. Iz Komercbanke se još uvek nisu oglasili.
Rusija na ovaj način sve češće reaguje na sankcije koje su joj zapadne zemlje uvele zbog agresije protiv Ukrajine.
Brojne zapadne firme suočile su se sa zaplenom imovine i postavljanjem novog rukovodstva u ruskim podružnicama.
Firme koje se povlače iz Rusije prinuđene su da svoje poslovne projekte prodaju ruskim firmama po drastično niskim cenama. Često se za njih plaća simbolično samo jedna rublja.
Američki F-15 oboren je na jugu Irana, a potraga za nestalim pilotom traje. Iran nudi nagradu za hvatanje pilota, dok je pilot A-10 spašen nakon spasilačke misije. Bela kuća potvrđuje da je predsednik Tramp obavešten
Nemačka doživaljava zatvaranje katoličkih i protestantkih crkava, dok se otvaraju džamije i crkve drugih religija
Mađari 12. aprila izlaze na parlamentarne izbore. Može li u referendumskoj atmosferi izazivač Peter Mađar da pobedi Viktora Orbana? Aktuelni premijer koristi sve poluge autokratije koju je izgradio, ali njegovog protivnika podržava Evropska unija
Kako rat na Bliskom istoku utiče na svetsku ekonomiju i kakve su prognoze
Nakon najave predsednika SAD Donalda Trampa da će se rat sa Iranom završiti „vrlo brzo“, ministar rata Pit Hegset zatražio je od načelnika Generalštaba Rendija Džordža da podnese ostavku
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Lokalni izbori održani u nedelju pokazali su, pre svega, slabost vlasti i snagu onih koji bi da vlast menjaju. Šta im je sada činiti?
Režimski Napad i odbrana Beogradskog univerziteta
Ne boje se kriminala, boje se obrazovanja Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
