Nema spasa za Karolin most. I onaj deo koji se nije urušio u nesreći koja se dogodila u jutarnjim satima 11. septembra ove godine mora biti srušen. Most je – bar ono što je od njega preostalo – previše opasan za saobraćaj, tvrde stručnjaci. Razlog je korozija, odnosno narušavanje statike mosta nakon pada jednog njegovog dela u Labu.
To je ukratko rezultat ekspertize koju je ovih dana predstavio Štefen Marks, profesor s Tehničkog univerziteta (TU) u Drezdenu. Stručnjak za mostove je na posebnoj sednici Gradskog veća Drezdena između ostaloga rekao: „Karolin most je vredna građevina, ali s obzirom na postojeću konstelaciju, isključujemo mogućnost delimičnog puštanja mosta u saobraćaj.“, piše DW.
Korozija je kriva
Stručnjaci iz čitave Nemačke koji su radili na istrazi mogućih razloga koji su doveli do urušavanja mosta bili su šokirani onim što su videli na Karolinom mostu, rekao je Marks. Korozija je u tolikoj meri bila uznapredovala da su prilikom uviđaja na licu mesta doslovno popucale žice, odnosno sajle koje su osiguravale konstrukciju. „Tako nešto brutalno nikada nisam video“, dodao je nemački stručnjak za mostove.
Delovi mosta, i onog urušenog, ali i dela koji nije bio urušen, istraženi su i u laboratoriji. Tamo su potvrđene sumnje koje su Marks i njegove kolege imali prilikom uviđaja na licu mesta:
„U laboratoriji smo se suočili sa užasom. Otkrili smo mnoštvo malih pukotina. Radilo se o naprslinama koji su sezale skoro do sredine čeličnih delova konstrukcije“, dodao je Marks.
Prilikom urušavanja mosta na sreću niko nije stradao.
Ekspert za mostove Marks je prilikom predstavljanja svoje ekspertize naglasio da njegov tim ne može da preuzme odgovornost za puštanje u saobraćaj dela mosta koji se nije urušio u nesreći početkom septembra: „Čim bismo ga pustili u saobraćaj, oštećenja na mostu bi se povećala. A u jednom trenutku bi konstrukcija mogla da pukne poput stakla i odjednom da se sruši u reku Labu.“
Most izgrađen u DDR-u
Profesor Marks smatra da se konvencionalnim metodama nije moglo predvideti urušavanje dela Karolinog mosta. Radilo se o kombinaciji raznih faktora, dodao je. Prve pukotine u mosta su, kako je naglasio nemački stručnjak, otkrivene još devedesetih godina prošlog veka, odnosno početkom ovog milenijuma.
„Most je bio intenzivno nadziran, vrlo pažljivo se istraživalo. Lako je sada donositi ocene, ali bile bi potrebne sposobnosti nekog vidovnjaka da se uoče mogući problemi i izvuku odgovarajući zaključci“, rekao je.
Karolin most je pušten u saobraćaj 1971 godine. On povezuje centralni deo Drezdena s novim, severnim delom tog grada (Nojštat). Grad Drezden je saopštio da su uobičajene, odnosno redovne kontrole stanja u kojem se nalazi most bile sprovođene u skladu sa zakonskim propisima.
Prvi problemi na mostu su se, kako tvrde stručnjaci, dogodili već tokom gradnje. U ekspertizi drezdenskog tima stoji da je vlaga koja je „ušla“ u konstrukciju tokom građevinskih radova pre više od pola stoleća bila razlog za mikrobiološki indukovanu koroziju.
U godinama koje su usledile, u unutrašnjosti konstrukcije korozija je polako „nagrizala“ noseće čelične delove, a u kombinaciji s „umorom“ materijala, čelične sajle jednostavno su popustile, tako da je deo mosta završio u Labi.
„Kod takve vrste korozije vodonik prodire u metalne materijale, a u kombinaciji sa umorom materijala to sve dovodi do pukotina i materijal vremenom postaje lomljiv“, objasnio je Marks i dodao da se taj proces nije mogao zaustaviti merama spolja. Mostu je, pojednostavljeno rečeno, istekao rok trajanja.
Da li je bilo fušarenja?
Štefen Marks se prilikom prezentacije u Gradskom veću Drezdena osvrnuo i na kritike jednog dela javnosti, odnosno onih ljudi koji tvrde da je Karolin most pao zbog konstrukcijske greške koju su napravile vlasti DDR-a. On je to demantovao:
„Urušavanje Karolinog mosta nije istočnonemački problem. Nije bilo fušarenja prilikom izgradnje. Radovi na mostu su prema tadašnjim uslovima bili enormno dobri“, rekao je.
U čitavoj Nemačkoj postoji oko hiljadu mostova koji su po svojoj konstrukciji i načinu gradnje uporedivi s Karolinim mostom, podsetio je stručnjak s Tehničkog univerziteta Drezden. Mnogi od njih čekaju na sanaciju. Nemačka infrastruktura je generalno u lošem stanju.
Marks je podsetio i na urušavanje Kongresne dvorane u Berlinu 1980 godine, što je po njemu dokaz da ni „zapadne“ građevine s čeličnom konstrukcijom nisu otporne na nesreće poput one koja se u Drezdenu dogodila pre tri meseca.
