Ukrajinska ultradesničarska političarka i profesorka ukrajinskog jezika na Nacionalnom univerzitetu u Lavova Irina Farion krajem 2023. godine je otpuštena sa posla nakon izjava u kojima je dovela u pitanje patriotizam ukrajinskih vojnika koji govore ruski jezik. Zahtevala je i hapšenje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog zbog toga što se biračima obraća na ruskom
Ukrajinska ultradesničarska političarka i nekadašnja poslanica Irina Farion preminula je u bolnici usled povreda zadobijenih u atentatu, nakon što je 19. jula uveče nepoznati napadač pucao na nju ispred kuće u kojoj je živela.
Napoznati muškarac potom je pobegao sa mesta zločina, a ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Igor Klimenko izjavio je da je napad na Farion kvalifikovan kao pokušaj ubistva i da je istraga zločina je u aktivnoj fazi.
Pogođena u glavu
Prema pisanju ukrajinskih medija, napadač je bivšu narodnu poslanicu sačekao u blizini kuće, a kada je izašla, pritrčao joj je i pucao.
Žrtva je sa prostrelnom ranom glave prevezena u bolnicu u izuzetno teškom stanju.
Ona je u bolnicu primljena u kritičnom stanju sa teškom prostrelnom ranom u glavi, a nakon operacije bila je prebačena na odeljenje intenzivne nege, ali je preminula.
Žestoko protiv ruskog jezika
Farion je radila 30 godina kao profesorka ukrajinskog jezika na Nacionalnom univerzitetu u Lavovu
Krajem prošle godine otpuštena je sa posla nakon izjava u kojima je dovela u pitanje patriotizam pripadnika ukrajinske vojske koji govore ruski jezik.
Osim toga ona je objavila i proukrajinske izjave i privatnu imejl adresu studenta na Krimu, nakon čega je on uhapšen.
„Znate li vi šta je disciplina u vojsci? Ako nema discipline u vojsci, nema ni vojske. To je rulja!“, govorila je Farion, napominjući da „vojnici koji ne govore ukrajinski mogu da se nazivaju Rusima“.
Nakon toga, studenti iz Kijeva i Lavova protestovali su protiv Farion, Služba bezbednosti Ukrajine saopštila je da istražuje kontroverzne izjave političarke.
Tražila hapšenje Zelenskog
Sud je, međutim, uvažio njenu žalbu i vratio je na mesto profesora na katedri za ukrajinski jezik.
Farion je bila poslanik u Vrhovnoj radi Ukrajine od 2012. do 2014. godine i član ukrajinske nacionalističke partije Svoboda.
Ona je više puta javno istupala protiv upotrebe ruskog jezika u Ukrajini, a 2019. godine je zahtevala hapšenje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog zbog toga što se biračima obraća na ruskom.
Ruski istražni komitet je 2015. godine otvorio slučaj protiv Farion zbog pozivanja na „uništenje Rusije kao države i pripadnika ruske nacije“.
Izvor: RTS
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
