Građani Sjedinjenih Američkih Država izlaze na birališta na kojima će birati predsednika i članove Kongresa, ali će se izjašnjavati i o brojnim državnim zvaničnicima i incijativama, a ishod predsedničkih izbora zavisi od sedam „neodlučnih“ saveznih država.
Posle višemesečne kampanje koju su obeležili povlačenje iz trke aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i dva pokušaja ubistva Donalda Trampa, mnogi birači su već iskoristili priliku da ranije glasaju lično ili poštom.
Zajedno sa onima koji će 5. novembra izaći na glasanje oni će odlučivati da li će dati novu šansu nekadašnjem predsedniku ili će izabrati prvu ženu i prvu pripadnicu manjine na čelo SAD.
Kako se glasa?
Da bi se neko kandidovao za predsednika Amerike mora da bude stariji od 35 godina, rođen kao Amerikanac i da u toj zemlji živi poslednjih 14 godina.
Predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država ne biraju građani neposredno, već svojim glasom biraju elektore u matičnoj državi, koji se potom izjašnjavaju o kandidatima u prestonicama tih saveznih država, obrazajući instituciju Elektorskog koledža.
Zapravo, kada američki građanin glasa, on poručuje predstavnicima svoje savezne države, odnosno delegatima, za koga treba da glasaju.
Pobednik je kandidat koji osvoji 270 elektorskih glasova od ukupno 538. Svaka savezna država ima određeni broj elektorskih glasova, proporcionalan broju njenih članova u Kongresu – kongresmena i senatora. Donji prag su dva senatora i jedan kongresmen iz svake savezne države.
Kandidat koji dobije većinu glasova u određenoj državi obično osvaja sve elektorske glasove te države, osim u slučaju Mejna i Nebraske, gde elektori mogu biti podeljeni.
Predsednik, tako, može da postane i neko ko dobije manje glasova ukupno, što se dogodilo 2016. godine kada je Tramp pobedio Hilari Klinton.
Istorija SAD pamti takvu pobedu i Džordža Buša mlađeg nad Alom Gorom 2000. godine.
Kada se utvrde glasovi novembarskih izbora, oni se prenose na elektore koji posle izbora odlaze u Vašington, gde se, formalno, bira predsednik.
Elektori imaju nepisanu obavezu da poštuju volju građana, ali se događalo da su pojedini elektori kroz istoriju kršili pravilo, iako takvi presedani nikada nisu uticali na sam ishod izbora.
Ako nijedan kandidat ne osvoji potrebnih 270 elektorskih glasova, Predstavnički dom bira predsednika među tri kandidata s najviše elektorskih glasova.
Velika verovatnoća da pobednika nećemo znati u izbornoj noći
Na izborima je unapred glasalo više od 77 miliona Amerikanaca. Prema federalnom zakonu, brojanje takvih glasova ne počinje pre izbornog dana.
Budući da svaka savezna država ima sopstvena pravila i praksu za brojanje glasačkih listića, nije poznato koliko će vremena proteći do proglašenja pobednika izbora.
Velika je verovatnoća da se to neće desiti u izbornoj noći, a tome mogu da doprinesu i osporavanja rezultata u pojedinim saveznim državama. Na prethodnim izborima, 2020. godine, ishod je bio poznat četiri dana od zatvaranja birališta, a 2016. u izbornoj noći.
Poruke biračima
U završnim porukama Donald Tramp i Kamala Haris pokušali su da predoče građanima šta ih čeka u budućnosti, u zavisnosti od ishoda izbora.
„Ako bude izabran, Donald Tramp će prvog dana ući u kancelariju sa listom neprijatelja. Kada budem izabrana, ja ću ući sa spiskom punim prioriteta o tome šta ću uraditi za američki narod. I sarađivaću sa svima – demokratama, republikancima, nezavisnima, da pomognem Amerikancima koji marljivo rade, ali se uprkos tome i dalje muče“, poručila je Haris na mitingu u Vašingtonu.
Njen protivkandidat, bivši predsednik Tramp je na skupu u Njujorku ponovo upitao svoje pristalice da li im je danas bolje nego pre četiri godine?
„Danas sam ovde sa porukom nade za sve Amerikance: sa vašim glasom na ovim izborima okončaću inflaciju. Zaustaviću invaziju kriminalaca koji dolaze u našu zemlju. Vratiću američki san. Morate da ustanete u utorak i kažete da je Kamala Haris uradila užasan posao. Kamala, otpuštena si“, rekao je Tramp.
Uoči izbora, republikanske birače najviše brinu ekonomija i imigracija, dok su demokrate usredsređene i na pitanje abortusa i zaštite demokratije.
Bez jasnog favorita
Ko će pobediti teško je predvideti s obzirom na to da je trka, bar sudeći po anketama, veoma neizvesna.
„Nema jasnog favorita na ovim izborima. Mogli biste da tvrdite da je trend u anketama malo pozitivniji za Trampa tokom proteklih nekoliko nedelja, ali ne dovoljno da bi bio označen kao jasan favorit. Ni pobeda Haris ni pobeda Trampa ne bi bila iznenađujuća. Bilo bi iznenađujuće ako na kraju rezultat ne bi bio toliko tesan“, smatra politički ekspert iz Centra za politiku univerziteta Virdžinije Kajl Kondik.
On podseća da tesne trke nisu ništa novo u američkoj politici.
„Bilo je niz predsedničkih izbora proteklih godina koji su zaista bili tesni. Najtešnji su bili 2000. godine. Florida je tada bila odlučujuća, a izbore je odlučilo nešto više od 500 od šest miliona glasova u toj državi. Na izborima 2016. godine predsednika je odlučilo oko 78.000 glasova u tri države, i oko 43.000 glasova u tri države 2020. godine“, podsetio je Kondik.
Elektorski kolegijum
Pobednika na predsedničkim izborima u SAD ne određuje većina od ukupnog broja glasova, već elektorski kolegijum.
Iako se na glasačkim listićima nalaze imena predsedničkih kandidata, birači zapravo glasaju za svoje elektore. Zatim se elektori, njih 538, prema sistemu utvrđenom Ustavom, naknadno sastaju u svojim državama i glasaju za predsednika i potpredsednika.
Kandidati moraju da osvoje najmanje 270 od 538 elektora koji se zatim formalno izjašnjavaju o predsjedniku, na osnovu rezultata izbora u državama koje su ih imenovale.
„Neodlučne države“
Zbog takvog sistema, ishod izbora odlučuje samo mali broj saveznih država za koje se ne zna unapred da li će biti naklonjene republikancima ili demokratama.
Na ovim izborima takvih saveznih država je sedam i prema anketama, trka je neizvesna u svakoj od tih država. Te takozvane neodlučne države (swing states) na ovim izborima su Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin.
Izvor: Glas Amerike
