Kandidat za predsedničku nominaciju Republikanske stranke i bivši predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da bi „ohrabrio” Rusiju da napadne bilo koju članicu NATO koja ne plaća svoje obaveze prema Severnoatlantskoj alijansi
Kandidat za predsedničku nominaciju Republinkanske stranke na predstojećim izborima u SAD Donald Tramp kaže da bi „ohrabrio“ Rusiju da napadne svaku članicu NATO-a koja ne plaća svoje obaveze.
Donald Tramp je na skupu za predsedničku nominaciju u Južnoj Karolini rekao da je jednom poručio lideru velike zemlje članice NATO-a da neće štititi zemlju članicu Alijanse koja kasni sa uplatama ako je Rusija napadne, i da bi ohrabrio Moskvu da „radi šta god želi“.
Članice NATO-a se imaju obavezu da brane svaku zemlju Alijnase koja bude napadnuta.
Komentar bivšeg šefa države odmah je naišao na oštru kritiku Bele kuće, koja je tu Trampovu izjavu nazvala „užasavajućom i nedoličnom”.
Hipotetička situacija
Govoreći tokom mitinga u Južnoj Karolini u subotu, Tramp je rekao da je komentar u vezi sa Rusijom izneo tokom sastanka lidera zemalja NATO-a.
Naveo je je da je lider „velike zemlje“ predstavio hipotetičku situaciju u kojoj ne ispunjava svoje finansijske obaveze u okviru NATO-a i da je bio na udaru Moskve.
Tramp je rekao da je taj lider pitao da li će SAD priteći u pomoć njegovoj zemlji u tom scenariju, što ga je navelo da ga „ukori“.
„Rekao sam mu: ‘Nisi platio? Ti si delikvent?’. ‘Ne, ne bih te štitio, u stvari bih ih ohrabrivao da rade šta hoće. Moraš da platiš'“.
Portparol Bele kuće rekao je da bivši predsednik „ohrabruje invazije ubilačkih režima na naše najbliže saveznike“.
Naglasio je da ta izjava „ugrožava američku nacionalnu bezbednost i ekonomiju kao i globalnu stabilnost“.
Kritike duge i oštre
Tramp, favorit da se ponovo na putu da obezbedi predsedničku nominaciju u okviru Republikanske stranke na ovogodišnjim predsedničkim izborima u SAD, dugo je kritikovao NATO i ono što vidi kao preveliko finansijsko opterećenje za SAD, da garantuje odbranu ostalih 30 zemalja članica.
Rusija je napala Ukrajinu 2022. godine, nakon što je Tramp napustio funkciju. Od tada se žalio na količinu američkog novca poslatog Ukrajini, koja nije članica NATO-a.
SAD su Ukrajini pružile veću finansijsku podršku od bilo koje druge zemlje – ukupno više od 44 milijarde dolara od početka rata, februara 2022. godine, prema podacima Bele kuće iz decembra.
Međutim, republikanci u Kongresu su od početka godine blokiraju sva nova finansiranja, zahtevajući oštre mere za ograničavanje migracije u SAD na njenoj južnoj granici, odbijajući izmenjeni zakon kada je predstavljen ranije ove nedelje.
Tramp je pozdravio taj čin, rekavši da su predlozi predsednika Džozefa Bajdena bili „katastrofalni“.
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
