Predsednik SAD-a Donald Tramp izjavio je da su njegova ovlašćenja kao vrhovnog komandanta oružanih snaga SAD ograničena isključivo njegovim „ličnim moralom“, odbacivši međunarodno pravo. Sa druge strane Tramp se u Minesoti, ali i drugim delovima SAD-a suočava sa protestima zbog smrti Rene Nikol Gud, samohrane majke troje dece
U intervjuu za Njujork tajms, Donald Tramp je, na pitanje da li postoje granice njegove globalne moći, rekao da postoji samo jedna „moj moral, moj um“, dodajući da mu „međunarodno pravo nije potrebno“ i da „nema nameru da povređuje ljude“.
Iako je naveo da njegova administracija poštuje međunarodno pravo, Tramp je naglasio da će on lično procenjivati kada se ta pravila primenjuju na Sjedinjene Američke Države.
Njegove izjave predstavljaju, kako navodi list, najotvorenije priznanje dosadašnjeg pogleda na svet u kojem su nacionalna snaga i moć važniji od zakona, sporazuma i međunarodnih normi.
Na pitanje da li mu je veći prioritet Grenland ili očuvanje NATO-a, Tramp je rekao da „to možda jeste izbor“, naglašavajući da je NATO bez SAD „suštinski beskoristan“.
Govoreći o Grenlandu, Tramp je rekao da je „vlasništvo veoma važno“ i da mu posedovanje teritorije pruža psihološku i stratešku prednost koju ne može da zameni sporazum ili zakup.
Tramp je istakao i da je je pod njegovim pritiskom NATO povećao izdvajanja za odbranu i da „bez njega Rusija danas ne bi bila zaustavljena u Ukrajini“.
Donald Tramp je takođe nagovestio da bi mogao da dozvoli da istekne poslednji važeći sporazum o kontroli nuklearnog naoružanja između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije i da ne prihvati ponudu Moskve za njegovo dobrovoljno produženje.
„Ako istekne, neka istekne. Sklopićemo bolji sporazum“, rekao je Tramp u intervjuu za Njujork tajms.
Prema navodima lista, Tramp je istakao da bi Kina trebalo da bude uključena u svaki budući sporazum o kontroli naoružanja.
Ruski predsednik Vladimir Putin predložio je u septembru da dve zemlje dobrovoljno nastave da poštuju ograničenja iz Sporazuma o smanjenju strateškog naoružanja, koji ističe 5. februara.
Protesti u SAD
Ubistvo 37-godišnje Rene Nikol Gud, samohrane majke troje dece, koju je u sredu (7. januar) ujutru smrtno ranio pripadnik američke Službe za imigraciju i carinsku kontrolu (ICE), izazvalo je gnev i masovne proteste u Minesoti i širom SAD.
Na stotine građana izašlo je na ulice tražeći hitnu istragu i odgovornost nadležnih organa, dok organizacije za ljudska prava upozoravaju na sve učestaliju upotrebu smrtonosne sile u operacijama federalnih službi.
WANITA DITEMBAK MATI AGEN ICE DI MINNEAPOLIS CETUS KEMARAHAN
OLEH MYNEWSHUB
MINNEAPOLIS – Seorang wanita ditembak mati oleh ejen Penguat Kuasa Imigresen dan Kastam Amerika Syarikat (US Immigration and Customs Enforcement / ICE) dalam satu kejadian tegang di jalan raya di… pic.twitter.com/5AshS2JFH8
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država izjavio je da je 37-godišnja Rene Gud, koju su pucali pripadnici ICE, sama kriva jer je navodno pokušala da „pregazi“ službenika. Lokalne vlasti tvrde da je odgovorna jer je odbila naredbe agenata da zaustavi vozilo.
Međutim, analiza snimaka sa tri kamere koju je sproveo njujorški list pokazala je da je Rene Gud zapravo vozila od, a ne prema saveznom službeniku kada je došlo do pucnjave.
Na snimcima koje su zabeležili prolaznici vidi se vozilo koje stoji nasred ulice dok mu agenti ICE prilaze i izdaju naređenja. Nekoliko trenutaka kasnije automobil počinje da se kreće, najpre unazad, a potom unapred, a jedan od agenata izvlači pištolj i u pravcu vozača ispaljuje najmanje dva hica.
Do sada nije objavljeno zašto je automobil bio zaustavljen, niti da li je Rene Gud bila meta operacije.
Guverner Minesote Tim Volc kritikovao je odluku FBI-ja da samostalno vodi istragu o ubistvu Rene Nikol Gud. Pozvao je Trampa da „ostavi Minesotu na miru“ i da omogući toj saveznoj državi da učestvuje u istrazi.
Okupljeni su na protestu protiv federalnih agenata uzvikivali „Sramota“ i „Dajte otkaz“, a kako javlja Rojters, u jednom trenutku agenti su ispalili biber-sprej. Demonstranti su poručili da će nastaviti okupljanja sve dok ne dobiju zvanične odgovore.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
