U Minhenu je danas ubijen 18-godišnji Austrijanac poreklom iz Bosne i Hercegovine, koji je u blizini izraelskog Generalnog konzulata i Dokumentacionog centra nacionalsocijalizma, kao i Američke kuće, otvorio vatru iz puške sa bajonetom.
Nekoliko nedelja ranije, koncert Tejlor Svift u Beču otkazan je zbog opasnosti od terorističkog napada. Glavni osumnjičeni za planirane terorističke napade na koncertu američke pevačice Tejlor Svift je Beran Aliji, austrijski državljanin, po nacionalnosti Albanac poreklom iz Severne Makedonije.
Otkazani koncerti Tejlor Svift u Beču ukazali su na opasnost od islamističkog terora u Evropi. Dojče vele je nedavno u razgovoru sa austrijskim antropologom Robertom Pihlerom pokušao da otkrije kakvu ulogu pritom imaju migranti sa Balkana. Današnji događaji u Minhenu ponovo su aktuelizovali ovo pitanje.
Kako radikalne islamističke pozicije pronalaze plodno tlo
U intervjuu za Dojče vele, Pihler je objasnio da „mehanizmi terorističke mobilizacije u mnogim slučajevima funkcionišu na sličan način“.
„Ponovo Islamska država sebi pripisuje napad koji je ovde počinjen, a opet je to mladić migrantskog porekla koji je bio podstaknut na ovaj čin. U slučaju bečkih napada ili pokušaja napada, takođe je iznenađujuće da su obe osobe iz Severne Makedonije i da su se očito radikalizovale u Beču. Ipak, treba biti oprezan i ne poistovećivati opasnost od radikalizacije i terorizma isključivo s dijasporom makedonskih Albanaca“, rekao je antropolog.
On je dodao da je albanska zajednica iz Severne Makedonije vrlo raznolika, kao i da velika većina albanskih muslimana ne želi da ima nikakve veze s radikalnim i nasilnim stavovima u ime islama.
„Istovremeno, postoji značajan broj mladih koji se ne snalaze u životu, koji se ne osećaju kod kuće ni ovde ni tamo, te traže izlaz koji će im dati priznanje i osećaj vrednosti. U tom kontekstu, radikalne islamističke pozicije kod nekih pronalaze plodno tlo“, kazao je Pihler.
Mržnja prema zapadnom načinu života
Austrijski antropolog je naveo da „propaganda islamističkih propovednika mržnje nekima pruža ‘novi dom’, gde se osećaju prihvaćeno i gde mogu svoje najdublje frustracije pretvoriti u odbacivanje i mržnju prema svemu što smatraju ‘nečistim’“.
„To nečisto je zapadni način života, to su one vrednosti i slobode koje smo kroz duge borbe izborili protiv prevlasti verskih dogmi. Naravno, postavlja se pitanje zašto je taj zapadni način života, kojem se toliko težilo u bivšem socijalističkom (jugo)istoku Evrope, za određene skupine postao pretnja i na kraju takav predmet mržnje da se protiv njega bore terorističkim sredstvima. Na to nije lako odgovoriti“, istakao je Pihler.
Sagovornik Dojče velea je naglasio da se mnogo toga promenilo od 70-ih i 80-ih, kada su jugoslovenski radnici migranti dolazili u Austriju ili Nemačku kako bi privremeno radili.
„Današnjoj generaciji mladih važno je istaknuti se, biti vidljiv, izdvojiti se od drugih. Islam je postao znak prepoznatljivosti, vidljiv svima, a značajan dio tih mladih ljudi, zapravo su to pretežno muškarci, odabrao je najreakcionarnije vrednosti islama kao merilo za novu vodeću kulturu. Oni koji se tome ne pokoravaju, bivaju disciplinovani, po potrebi i nasiljem. Bečke škole, u kojima sada muslimani čine većinu, jasno pokazuju ovu razvojnu tendenciju“.
Dominacija konzervativnih obrazaca mišljenja
Za ljude sa severnomakedonskim i kosovskim poreklom, njihovo izvorno okruženje i dalje ima veliku važnost, objasnio je Pihler.
„Snažne porodične veze i društveni odnosi nisu nešto što se može lako prekinuti. To se posebno odnosi na one koji dolaze iz ruralnih područja koja su samo površno bila obuhvaćena socijalističkim modernizacijskim procesima. U tim područjima i dalje dominiraju konzervativni, muslimansko-patrijarhalni obrasci mišljenja. To olakšava povezivanje s muslimanskim zajednicama u Beču, gde te ideje i načini života dobijaju novo značenje. Međutim, važno je naglasiti da taj konzervativizam ne znači nužno sklonost prema nasilnom islamizmu; on postaje važan kada su mladi ljudi dezorijentirani, osećaju se isključenima i nose se s frustracijama koje radikalnim propovednicima omogućuju da ih iskoriste za svoje ciljeve“, naglasio je antropolog.
Iskustvo raspada Jugoslavije
U Austriji su radikalizovani mladići bili radikalizovani na Zapadu, a ne na Balkanu. Često se govori da je islam na Balkanu, u Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu, poznat po toleranciji.
„Slika o tolerantnom islamu na Balkanu do određene mjere jeste eufemizam. Balkan nije izuzet od tendencija radikalizacije. To je granična regija gde se sukobljavaju različite sile. Za razliku od Srednje Evrope, ljudi na Balkanu imaju dugu istoriju multikulturalnog suživota, pa je lakše nositi se s verskim i kulturnim razlikama“, objasnio je Pihler.
S druge strane, Jugoslavija je prošla kroz izrazito brutalno iskustvo dezintegracije, istakao je anstropolog.
„Rašireni etnonacionalizam značajno je pridodao politizaciji verskih razlika, a mobilizacija istorijskih mitova i mržnja prema muslimanima posebno su bili rašireni među nacionalističko-pravoslavnim krugovima. To je uveliko doprinelo izbijanju rata, progonima i genocidu“.
Sagovornik Dojče velea naglasio je da su te traume duboko su urezane u kolektivno sećanje mnogih muslimana, kao i da je, s druge strane, ta polarizacija podstakla ponovno oživljavanje verskih identiteta nasuprot etničkoj suprotnosti.
„Iako Makedonija nije prošla kroz toliko dramatične događaje kao Kosovo ili Bosna i Hercegovina, u Makedoniji, kada je reč o muslimanskim Albancima, sekularne snage nisu bile tako jake kao na Kosovu, koje je imalo fakultet i sloj akademski obrazovanih elita. U Makedoniji su se stoga lakše mogle čuti islamističke ideje. Ovaj novi islam, koji podržavaju dobrotvorne muslimanske organizacije iz arapskog sveta i Turske, takođe nosi jasnu anti-zapadnu poruku“, zaključio je austrijski antropolog.
Ceo intervju pročitajte na Deutche Welle.
