Gruzijsko tužilaštvo je pokrenulo istragu o navodnom falsifikovanju parlamentarnih izbora i pozvalo predsednicu Salome Zurabišvili na ispitivanje nakon što je optužila vladajuću stranku za prevaru
Objava je usledila nakon što je nekoliko zemalja Evropske unije kritikovalo nepravilnosti u glasanju i pozvalo na istragu.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da je duboko uznemiren demokratskim nazadovanjem u Gruziji, piše RSE.
Tbilisi je utonuo u političku neizvesnost nakon izbora održanih u subotu. Prozapadna opozicija rekla je da je glasanje ukradeno i odbila je da prizna rezultate izbora, a desetine hiljada ljudi okupilo se u ponedeljak u Tbilisiju na protestu zbog izbornih rezultata.
Zurabišvili, u sukobu s vladajućom strankom, rezultate izbora proglasila je nelegitimnim.
„Gruzijsko tužilaštvo pokrenulo je istragu o navodnom lažiranju parlamentarnih izbora“, rekli su tužioci u saopštenju.
Navodno, Zurabišvili veruje da poseduje dokaze u vezi s mogućim malverzacijama i zbog toga je u četvrtak pozvana u istražnu agenciju na razgovor.
Pronađeni dokazi
Gruzijska posmatračka misija „Moj glas” saopštila je da je pronašla dokaze o velikoj šemi partije „Gruzijski san” za nameštanje izbora. Navodno je ta šema uključivala različite procedure kako bi se „oslabio proces verifikacije, omogućavajući organizovanu vrtešku“ višestrukog glasanja.
Ta organizacija je 28. oktobra pozvala izborne vlasti da ponište glasanja u oblastima koje zajedno imaju više od 300.000 birača i navela da će taj broj rasti kako bude prikupljeno više dokaza.
Izbori su održani nekoliko meseci nakon što je “Gruzijski san” doneo kontroverzni zakon o stranom uticaju „sličan ruskom zakonu o stranim agentima“, uprkos bojkotima opozicije i masovnih protesta koji su povremeno bili nasilno ugušeni.
Prošlog meseca donesen je i zakon kojim se ograničavaju prava LGBT zajednice.
U saopštenju koje je objavila Bela kuća, predsednik SAD Džozef Bajden je takođe rekao da su izbori praćeni velikim brojem zloupotreba administrativnih resursa, kao i zastrašivanjima i prinudama birača“, dodajući da građani Gruzije imaju pravo da mirno protestuju zbog ishoda izbora.
Neke zapadne zemlje, poput Švedske i Kanade, već su ograničile odnose s Tbilisijem kao odgovor na prijavljene izborne neregularnosti.
I vlast i opozicija proglasile pobedu
Kako je ranije pisao portal „Vremena”, predsednik gruzijske Centralne izborne komisije Giorgi Kalandaršvili saopštio je dan nakon izbora da je vladajuća partija u toj zemlji Gruzijski san osvojila 54,08 odsto glasova na parlamentarnim izborima.
Prema njegovim rečima, obrađeni su podaci sa 3.100 biračkih mesta od ukupno 3.111.
Sa druge strane, izlazne ankete koje su objavile proopozicioni kanali Formula i Mtavari Arkhi, opozicione prozapadne partije mogle bi da osvoje 150 mesta u parlamentu.
Pored ovih, cenzus su prešle Koalicija za promene sa osvojenih 10,92 odsto glasova, Ujedinjeni nacionalni pokret sa 10,12 odsto, Jaka Gruzija sa 8,72 odsto i Za Gruziju sa 7,76 odsto osvojenih glasova.
Lider stranke „Gruzijski san” Mamuka Mdinaradze, rekao je da je ta partija osvojila parlamentarnu većinu, dobivši oko 90 mandata.
Istovremeno, opozicija je proglasila pobedu, saopštivši da je na putu da osvoji većinu, dok se prvi rezultati očekuju uskoro.
„Evropska Gruzija pobeđuje sa 52 odsto uprkos pokušajima nameštanja izbora i bez glasova dijaspore“, rekla je predsednica Salome Zurabišvili na mreži Iks.
Koalicija za promene saopštila je u subotu uveče nakon što je Centralna izborna komisija proglasila pobedu „Gruzijskog sna”, da neće priznati rezultate izbora i najavila početak uličnih protesta.
Izvor:RSE
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
