Protest održan uoči sednice parlamenta, na kojem se očekuje usvajanje zakona koji će omogućiti stranim privatnim univerzitetima da otvore ogranke u zemlji
Demonstranti su bacali molotovljeve koktele na policiju koja je odgovorila suzavcem u centru Atine, na protestu protiv privatnih fakulteta na kojem su se 8. marta okupile hiljade studenata, prenosi „Radio Slobodna Evropa“ (RSE).
Protest je održan uoči sednice parlamenta, na kojem se očekuje usvajanje zakona koji će omogućiti stranim privatnim univerzitetima da otvore ogranke u zemlji.
Hiljade studenata već nedeljama mirno protestuju protiv reforme koja bi, kako kažu, umanjila vrednost diploma sa državnih univerziteta, ali je bes kulminirao kada je premijer Kirijakos Micotakis pozvao poslanike da usvoje zakon.
„Bojimo se da … ako i uspemo da završimo fakultet, nikada nećemo moći da nađemo posao bilo gde“, rekao je 25- godišnji Stratos Kacelis za Rojters.
„Nijedna mlada osoba danas ne može da napravi bilo kakav plan za budućnost. Sve što vidimo su ćorsokaci“, dodaje.
Micotakis, koji je osvojio drugi mandat u junu prošle godine, rekao je da će zakon pomoći da se zaustavi odliv desetina hiljada grčkih studenata na univerzitete u inostranstvu, što opterećuje ekonomiju koja se još oporavlja od desetogodišnje finansijske krize.
On je rekao da će zakon takođe pomoći da se Grčka uskladi sa ostatkom Evropske unije i da se poveća konkurencija u visokom obrazovanju.
Opozicione partije se protive donošenju zakona
Očekuje se da će zakon biti odobren jer konzervativna vlada kontroliše 158 poslanika u 300-članom parlamentu.
„Parlament nije samo pozvan da glasa o ključnom zakonu, već da odobri radikalnu i hrabru reformu obrazovanja za rast i socijalnu pravdu,“ rekao je Micotakis.
Opozicione partije se protive donošenju zakona tvrdeći da se njime krši Ustav.
Poslanik najveće opozicione stranke, levičarske Sirize, Haris Mamulakis je poručio tokom trodnevne debate u parlamentu da „Vlada time uvodi koncept meritokratije koja se plaća školarinom. Ko ima novca, učiće predmet: Moć privilegija“.
Grčka troši između tri i četiri odsto svojih godišnjih ekonomskih prihoda na obrazovanje, što je ispod evropskog proseka.
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Predsednik svih batinaša Srbije upravo ispisuje istorijsku grotesku: od batinaša pokušava, procesom baljezganja, da načini građane, a građane da pretvori u batinaše
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
