Ove nedelje dodatno su se proširili štrajkovi u Evropi. Grčki i češki poljoprivrednici imaju slične zahteve kao i farmeri širom EU
Grčki poljoprivrednici u konvoju od oko 200 traktora krenuli su 20. februara ka Atini kako bi zatražili od vlade mere zbog rastućih cena, prenosi Danas.
Grčki poljoprivrednici su blokirali puteve prethodnih nedelja sa zahtevima sličnim onima koje imaju farmeri širom EU.
Konvoj je krenuo iz grada Kastra ka Atini, a traktoristi su trubili kačeći zastave Grčke i transparente na traktore. Očekuje se da će više hiljada ljudi na demonstracije doći autobusima.
Premijer Kirijakos Micotakis sinoć je gostujući na jednoj televiziji rekao da ne može da podrži dodatne poreske olakšice i ustupke, ali da vlada želi da nastavi razgovore sa demonstrantima.
Vlada je povukla pretnju da će blokirati protest, a policija pomaže da se izbegne remećenje saobraćaja na autoputu do Atine.
Češki poljoprivrednici
U ponedeljak češki poljoprivrednici na oko 500 traktora, kamiona i drugih poljoprivrednih mašina stigli su ispred Ministarstva poljoprivrede u Pragu protestujući protiv rastućih troškova i strogih evropskih ekoloških propisa, prenosi RSE.
Protestna akcija usmerena je protiv vodećeg evropskog Grin Dila, kojim se želi postići klimatska neutralnost u EU do 2050. godine.
Poljoprivrednici smatraju da su pravila povezana s tom inicijativom previše opterećujuća te da se od njih traži previše.
Foto: Ondrej Deml/CTK via AP
Agroekonomiski analitičar Žarko Galetin je ranije za “Vreme” objasnio da je politika EU okrenuta zaštiti prirodne okoline, a to sve zajedno košta poljopriovredne proizvođače nekih prihoda.
Češki ministar poljoprivrede Marek Viborni rekao je da je više bio za opciju održavanja pregovora za okruglim stolom umesto protesta koji su paralizovali Prag.
Takođe, optužio je poljoprivrednike da imaju političku agendu.
Kakav odgovor može dati EU?
Kako je ranije za “Vreme” rekao Galetin Evropska unija verovatno neće ispuniti sve zahteve, te da će se naći neki kompromis.
Na pitanje šta ima izgleda da će biti ispunjeno, Galetin je mišljenja da će se verovatno tražiti neka prelazna rešenja oko zabranjenih hemijskih sredstava za zaštitu bilja ili oko procenta zemljišta koje mora ići u status konzervacije iliti odmaranja.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
