Ove nedelje dodatno su se proširili štrajkovi u Evropi. Grčki i češki poljoprivrednici imaju slične zahteve kao i farmeri širom EU
Grčki poljoprivrednici u konvoju od oko 200 traktora krenuli su 20. februara ka Atini kako bi zatražili od vlade mere zbog rastućih cena, prenosi Danas.
Grčki poljoprivrednici su blokirali puteve prethodnih nedelja sa zahtevima sličnim onima koje imaju farmeri širom EU.
Konvoj je krenuo iz grada Kastra ka Atini, a traktoristi su trubili kačeći zastave Grčke i transparente na traktore. Očekuje se da će više hiljada ljudi na demonstracije doći autobusima.
Premijer Kirijakos Micotakis sinoć je gostujući na jednoj televiziji rekao da ne može da podrži dodatne poreske olakšice i ustupke, ali da vlada želi da nastavi razgovore sa demonstrantima.
Vlada je povukla pretnju da će blokirati protest, a policija pomaže da se izbegne remećenje saobraćaja na autoputu do Atine.
Češki poljoprivrednici
U ponedeljak češki poljoprivrednici na oko 500 traktora, kamiona i drugih poljoprivrednih mašina stigli su ispred Ministarstva poljoprivrede u Pragu protestujući protiv rastućih troškova i strogih evropskih ekoloških propisa, prenosi RSE.
Protestna akcija usmerena je protiv vodećeg evropskog Grin Dila, kojim se želi postići klimatska neutralnost u EU do 2050. godine.
Poljoprivrednici smatraju da su pravila povezana s tom inicijativom previše opterećujuća te da se od njih traži previše.
Foto: Ondrej Deml/CTK via AP
Agroekonomiski analitičar Žarko Galetin je ranije za “Vreme” objasnio da je politika EU okrenuta zaštiti prirodne okoline, a to sve zajedno košta poljopriovredne proizvođače nekih prihoda.
Češki ministar poljoprivrede Marek Viborni rekao je da je više bio za opciju održavanja pregovora za okruglim stolom umesto protesta koji su paralizovali Prag.
Takođe, optužio je poljoprivrednike da imaju političku agendu.
Kakav odgovor može dati EU?
Kako je ranije za “Vreme” rekao Galetin Evropska unija verovatno neće ispuniti sve zahteve, te da će se naći neki kompromis.
Na pitanje šta ima izgleda da će biti ispunjeno, Galetin je mišljenja da će se verovatno tražiti neka prelazna rešenja oko zabranjenih hemijskih sredstava za zaštitu bilja ili oko procenta zemljišta koje mora ići u status konzervacije iliti odmaranja.
343 žene, simbolični broj u istoriji francuskog feminizma, podnele su krivičnu prijavu protiv Brižit Makron zbog izjava upućenih feminističkim aktivistkinjama koje su protestovale protiv glumca optuživanog za silovanje
“Bilo je mnogo rasprava u ‘Njujork tajmsu’ kada je Tramp prvi put izabran da li treba da ga nazivamo lažovom. Ja mislim – da, treba. I tu se ne radi o aktivizmu, već o činjenicama. Iskreno, u SAD mene mnogo više brine kapitulacija… Pogledajte šta radi ‘Vašington post’. Dali su novac Trampu za renoviranje balske sale, a zatim objavili uvodnik o tome kako je divno što imamo novu balsku salu ne pominjući da su je zapravo oni platili. Za mene je to pravi problem”
Kina i Rusija više nisu ključne bezbednosne pretnje, Putin i Si nisu autokrate već mogući veliki biznis partneri, a američki predsednik jedine saveznike u Evropi prepoznaje u “patriotskim partijama” krajnje desnice
Feljton o piscu čija “glava govori engleski, srce ruski, a uho sluša francuski”, potomku ruske aristokratije koji je brodom “Nadežda” pobegao od Oktobarske revolucije, zbog Lenjina promenio datum rođenja i izgubio sve – i prvu ljubav, svoju Anabel Li – pa se oženio u vajmarskoj Nemačkoj i sa ženom Jevrejkom preživeo Hitlerov režim; u Parizu poljubio pa ostavio nesrećnu emigrantkinju Irinu i od Hitlera pobegao u Ameriku, napisao bestseler knjigu o jednom pedofilu i jednoj nimfeti, o čemu se i danas raspravlja u pokretu MeToo; a pred sam kraj života čuo da se njegova Anabel Li iz raja udala za čekistu i u Rusiju se vratio nije, a na Čarobnom bregu, na visini od 1900 metara pao pri pokušaju da uhvati leptira Parnassius Apollo, poslanika Olimpa
Ruski sud u Moskvi je na zahtev Tužilaštva i bez prisustva javnosti, proglasio feministički pank bend Pusi Rajot ekstremističkom organizacijom. Ova presuda mnogo govori o o stanju osnovnih ljudskih prava u Rusiji
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
