Dolazeći američki predsednik Donald Tramp želi kraj rata na Bliskom istoku. Stručnjaci kažu da bi mogao zato da podrži i moguću aneksiju Zapadne obale
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu hitro je čestitao Donaldu Trampu, nazivajući njegov trijumf„najvećim povratkom u istoriji“.
U ushićenju su prednjačili izraelski ministri iz redova krajnje desnice, Bezalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir koji su, još pre zvanične pobede, posvetili tvitove Trampu.
Netanjahuova kancelarija saopštila je da je izraelski premijer „bio među prvima“ koji su telefonirali sa Trampom, te da je razgovor bio „srdačan“, a da se pričalo o bezbednosti Izraela i iranskoj pretnji.
Trampova pobeda došla je samo nekoliko sati pošto je Netanjahu otpustio ministra odbrane Joava Galanta koji je viđen kao ključni čovek sa komunikaciju sa administracijom odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena.
Prema jednoj anketi, dve trećine Izraelaca zadovoljne su što je Tramp pobedio.
„Nadamo se da će Donald Tramp uraditi sjajne stvari za našu zemlju, takođe i za Ameriku“, rekao je jedan mladi prolaznik u Jerusalimu za DW.
Za Jehudu Šaula iz nezavisnog izraelskog trusta mozgova Ofek, stvar je jasna – sličan se sličnom raduje.
„Mislim da je za ministre Smotriča i Ben-Gvira činjenica da Izrael ima najekstremniju vladu u istoriji poput dobitka na izraleskoj lutriji. A to što Donald Tramp ulazi u Belu kuću je kao da su pride dobili i na američkoj lutriji“, kaže Šaul.
Podržaće aneksiju Zapadne obale?
Tokom prvog mandata, Tramp je povukao nekoliko kontroverznih poteza u prilog Izraelu, posebno kada je 2017. prebacio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Priznao je i izraelski suverenitet nad okupiranim Golanskim visoravnima.
Smatra se da je Tramp arhitekta niza sporazuma između Izraela i arapskih zemalja, donetih bez razmatranja palestinskog pitanja.
U drugom mandatu, smatraju stručnjaci, Tramp bi mogao otići još dalje i podržati plan da Izrael zvanično anektira delove Zapadne obale u kojima već ima naselja ortodoksnih Jevreja, a da Palestincima tek prepusti autonomiju u preostalim enklavama.
„Bojim se da ćemo videti blanko-ček za izraelske vlasti da rade štagod hoće na Zapadnoj Obali“, kaže Jehuda Šaul.
Izraelski listovi prenose da je među izraelskim naseljenicima u okupiranoj Zapadnoj obali nastalo „euforično raspoloženje“ zbog pobede Trampa.
Tramp hoće brz kraj rata?
Pa ipak, odnosi Netanjahua i Trampa su zahladili kada je potonji izgubio izbore od Bajdena. Posle terorističkih udara Hamasa od oktobra prošle godine, Tramp je kritikovao Netanjahua da je bio nepripremljen, tvrdeći da se ništa slično ne bi desilo da je on, Tramp, i dalje u Beloj kući.
„Mislim da se Netanjahu na neki način boji Trampa“, kaže Alon Pinkas, bivši izraelski diplomata u Njujorku.
„Netanjahu misli da može da manipuliše Trampom, ali je takođe uplašen kako bi Tramp mogao da reaguje. Bajden, recimo, nikada nije vršio pritisak na Netanjahua, nikad nije reagovao na njegove manipulacije“, dodaje Pinkas.
Eksplozivno stanje na Bliskom istoku traži pažnju Vašingtona. Tramp je do sada samo tvrdio da će okončati ratove u Gazi i Libanu, bez iznošenja detalja.
U aprilu je Tramp rekao da Izrael „marketinški gubi rat u Gazi“ i tražio da se „to završi brzo“.
„Tramp je jasno poručio Netanjahuu da želi da se sve završi do 20. januara, kada ovaj ulazi u Belu kuću“, kaže Pinkas.
Za Palestince ništa dobro
Postoje bojazni da Palestinci neće moći da se vrate u severni deo Pojasa Gaze, gde je Izrael obnovio ofanzivu, a civili su između borbi i gladi.
Procenjuje se da je 90 odsto stanovnika Gaze raseljeno tokom 14 meseci rata.
Jedan od njih je Šadi Asad (22) iz izbegličkog kampa Džabalija u severnoj Gazi. Ničemu se više ne nada iz Amerike.
„Kamala Haris je deo trenutne vlasti i podržavala je Izrael i rat“, rekao je za DW ovaj student iz južnog dela Gaze gde sa porodicom boravi u šatoru.
„Živimo u neviđenom stanju poniženosti i nikoga nije briga za nas“, dodao je. „Samo hoćemo da rat stane, sa ili bez dogovora, sa ili bez Trampa.“
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
