Dolazeći američki predsednik Donald Tramp želi kraj rata na Bliskom istoku. Stručnjaci kažu da bi mogao zato da podrži i moguću aneksiju Zapadne obale
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu hitro je čestitao Donaldu Trampu, nazivajući njegov trijumf„najvećim povratkom u istoriji“.
U ushićenju su prednjačili izraelski ministri iz redova krajnje desnice, Bezalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir koji su, još pre zvanične pobede, posvetili tvitove Trampu.
Netanjahuova kancelarija saopštila je da je izraelski premijer „bio među prvima“ koji su telefonirali sa Trampom, te da je razgovor bio „srdačan“, a da se pričalo o bezbednosti Izraela i iranskoj pretnji.
Trampova pobeda došla je samo nekoliko sati pošto je Netanjahu otpustio ministra odbrane Joava Galanta koji je viđen kao ključni čovek sa komunikaciju sa administracijom odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena.
Prema jednoj anketi, dve trećine Izraelaca zadovoljne su što je Tramp pobedio.
„Nadamo se da će Donald Tramp uraditi sjajne stvari za našu zemlju, takođe i za Ameriku“, rekao je jedan mladi prolaznik u Jerusalimu za DW.
Za Jehudu Šaula iz nezavisnog izraelskog trusta mozgova Ofek, stvar je jasna – sličan se sličnom raduje.
„Mislim da je za ministre Smotriča i Ben-Gvira činjenica da Izrael ima najekstremniju vladu u istoriji poput dobitka na izraleskoj lutriji. A to što Donald Tramp ulazi u Belu kuću je kao da su pride dobili i na američkoj lutriji“, kaže Šaul.
Podržaće aneksiju Zapadne obale?
Tokom prvog mandata, Tramp je povukao nekoliko kontroverznih poteza u prilog Izraelu, posebno kada je 2017. prebacio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Priznao je i izraelski suverenitet nad okupiranim Golanskim visoravnima.
Smatra se da je Tramp arhitekta niza sporazuma između Izraela i arapskih zemalja, donetih bez razmatranja palestinskog pitanja.
U drugom mandatu, smatraju stručnjaci, Tramp bi mogao otići još dalje i podržati plan da Izrael zvanično anektira delove Zapadne obale u kojima već ima naselja ortodoksnih Jevreja, a da Palestincima tek prepusti autonomiju u preostalim enklavama.
„Bojim se da ćemo videti blanko-ček za izraelske vlasti da rade štagod hoće na Zapadnoj Obali“, kaže Jehuda Šaul.
Izraelski listovi prenose da je među izraelskim naseljenicima u okupiranoj Zapadnoj obali nastalo „euforično raspoloženje“ zbog pobede Trampa.
Tramp hoće brz kraj rata?
Pa ipak, odnosi Netanjahua i Trampa su zahladili kada je potonji izgubio izbore od Bajdena. Posle terorističkih udara Hamasa od oktobra prošle godine, Tramp je kritikovao Netanjahua da je bio nepripremljen, tvrdeći da se ništa slično ne bi desilo da je on, Tramp, i dalje u Beloj kući.
„Mislim da se Netanjahu na neki način boji Trampa“, kaže Alon Pinkas, bivši izraelski diplomata u Njujorku.
„Netanjahu misli da može da manipuliše Trampom, ali je takođe uplašen kako bi Tramp mogao da reaguje. Bajden, recimo, nikada nije vršio pritisak na Netanjahua, nikad nije reagovao na njegove manipulacije“, dodaje Pinkas.
Eksplozivno stanje na Bliskom istoku traži pažnju Vašingtona. Tramp je do sada samo tvrdio da će okončati ratove u Gazi i Libanu, bez iznošenja detalja.
U aprilu je Tramp rekao da Izrael „marketinški gubi rat u Gazi“ i tražio da se „to završi brzo“.
„Tramp je jasno poručio Netanjahuu da želi da se sve završi do 20. januara, kada ovaj ulazi u Belu kuću“, kaže Pinkas.
Za Palestince ništa dobro
Postoje bojazni da Palestinci neće moći da se vrate u severni deo Pojasa Gaze, gde je Izrael obnovio ofanzivu, a civili su između borbi i gladi.
Procenjuje se da je 90 odsto stanovnika Gaze raseljeno tokom 14 meseci rata.
Jedan od njih je Šadi Asad (22) iz izbegličkog kampa Džabalija u severnoj Gazi. Ničemu se više ne nada iz Amerike.
„Kamala Haris je deo trenutne vlasti i podržavala je Izrael i rat“, rekao je za DW ovaj student iz južnog dela Gaze gde sa porodicom boravi u šatoru.
„Živimo u neviđenom stanju poniženosti i nikoga nije briga za nas“, dodao je. „Samo hoćemo da rat stane, sa ili bez dogovora, sa ili bez Trampa.“
„Iran nije predstavljao neposrednu opasnost za našu zemlju i jasno je da smo rat počeli zbog pritiska Izraela i njegovog moćnog američkog lobija”, naveo je sada već bivši direktor američkog Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma Džo Kent
Mogu li afričke zemlje izvoznice nafte kratkoročno da povećaju proizvodnju i tako stabilizuju cene na svetskom tržištu koju je poremetilo zatvaranje Ormuskog moreuza
Izraelske snage tvrde da je sekretar iranskog Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Ali Laridžani ubijen u vazdušnom napadu, dok se na njegovom zvaničnom nalogu na Iksu pojavilo rukom napisano pismo
Jemenski Huti su do sada bili verni saveznik Teherana. Otkako su SAD i Izrael napali Iran oni su uzdržani. Zašto oklevaju i šta će biti ako se i oni uključe u rat?
Nakon izbijanja meningitisa među mladima u Kentu, britanske zdravstvene vlasti suočavaju se sa kritikama zbog brzine reakcije. U međuvremenu, studenti i građani pokušavaju da se zaštite u atmosferi koja podseća na početak pandemije korona virusa
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
