Dolazeći američki predsednik Donald Tramp želi kraj rata na Bliskom istoku. Stručnjaci kažu da bi mogao zato da podrži i moguću aneksiju Zapadne obale
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu hitro je čestitao Donaldu Trampu, nazivajući njegov trijumf„najvećim povratkom u istoriji“.
U ushićenju su prednjačili izraelski ministri iz redova krajnje desnice, Bezalel Smotrič i Itamar Ben-Gvir koji su, još pre zvanične pobede, posvetili tvitove Trampu.
Netanjahuova kancelarija saopštila je da je izraelski premijer „bio među prvima“ koji su telefonirali sa Trampom, te da je razgovor bio „srdačan“, a da se pričalo o bezbednosti Izraela i iranskoj pretnji.
Trampova pobeda došla je samo nekoliko sati pošto je Netanjahu otpustio ministra odbrane Joava Galanta koji je viđen kao ključni čovek sa komunikaciju sa administracijom odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena.
Prema jednoj anketi, dve trećine Izraelaca zadovoljne su što je Tramp pobedio.
„Nadamo se da će Donald Tramp uraditi sjajne stvari za našu zemlju, takođe i za Ameriku“, rekao je jedan mladi prolaznik u Jerusalimu za DW.
Za Jehudu Šaula iz nezavisnog izraelskog trusta mozgova Ofek, stvar je jasna – sličan se sličnom raduje.
„Mislim da je za ministre Smotriča i Ben-Gvira činjenica da Izrael ima najekstremniju vladu u istoriji poput dobitka na izraleskoj lutriji. A to što Donald Tramp ulazi u Belu kuću je kao da su pride dobili i na američkoj lutriji“, kaže Šaul.
Podržaće aneksiju Zapadne obale?
Tokom prvog mandata, Tramp je povukao nekoliko kontroverznih poteza u prilog Izraelu, posebno kada je 2017. prebacio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Priznao je i izraelski suverenitet nad okupiranim Golanskim visoravnima.
Smatra se da je Tramp arhitekta niza sporazuma između Izraela i arapskih zemalja, donetih bez razmatranja palestinskog pitanja.
U drugom mandatu, smatraju stručnjaci, Tramp bi mogao otići još dalje i podržati plan da Izrael zvanično anektira delove Zapadne obale u kojima već ima naselja ortodoksnih Jevreja, a da Palestincima tek prepusti autonomiju u preostalim enklavama.
„Bojim se da ćemo videti blanko-ček za izraelske vlasti da rade štagod hoće na Zapadnoj Obali“, kaže Jehuda Šaul.
Izraelski listovi prenose da je među izraelskim naseljenicima u okupiranoj Zapadnoj obali nastalo „euforično raspoloženje“ zbog pobede Trampa.
Tramp hoće brz kraj rata?
Pa ipak, odnosi Netanjahua i Trampa su zahladili kada je potonji izgubio izbore od Bajdena. Posle terorističkih udara Hamasa od oktobra prošle godine, Tramp je kritikovao Netanjahua da je bio nepripremljen, tvrdeći da se ništa slično ne bi desilo da je on, Tramp, i dalje u Beloj kući.
„Mislim da se Netanjahu na neki način boji Trampa“, kaže Alon Pinkas, bivši izraelski diplomata u Njujorku.
„Netanjahu misli da može da manipuliše Trampom, ali je takođe uplašen kako bi Tramp mogao da reaguje. Bajden, recimo, nikada nije vršio pritisak na Netanjahua, nikad nije reagovao na njegove manipulacije“, dodaje Pinkas.
Eksplozivno stanje na Bliskom istoku traži pažnju Vašingtona. Tramp je do sada samo tvrdio da će okončati ratove u Gazi i Libanu, bez iznošenja detalja.
U aprilu je Tramp rekao da Izrael „marketinški gubi rat u Gazi“ i tražio da se „to završi brzo“.
„Tramp je jasno poručio Netanjahuu da želi da se sve završi do 20. januara, kada ovaj ulazi u Belu kuću“, kaže Pinkas.
Za Palestince ništa dobro
Postoje bojazni da Palestinci neće moći da se vrate u severni deo Pojasa Gaze, gde je Izrael obnovio ofanzivu, a civili su između borbi i gladi.
Procenjuje se da je 90 odsto stanovnika Gaze raseljeno tokom 14 meseci rata.
Jedan od njih je Šadi Asad (22) iz izbegličkog kampa Džabalija u severnoj Gazi. Ničemu se više ne nada iz Amerike.
„Kamala Haris je deo trenutne vlasti i podržavala je Izrael i rat“, rekao je za DW ovaj student iz južnog dela Gaze gde sa porodicom boravi u šatoru.
„Živimo u neviđenom stanju poniženosti i nikoga nije briga za nas“, dodao je. „Samo hoćemo da rat stane, sa ili bez dogovora, sa ili bez Trampa.“
Donald Tramp je, reagujući na papine pozive na mir u Iranu, optužio Lava XIV da je „slab“ po pitanju kriminala i „užasan“ po pitanju spoljne politike, poručivši mu da prestane da se dodvorava „radikalnoj levici“ i da se fokusira na to da bude „veliki papa, a ne političar“.
Od bekstva Nikole Gruevskog 2018. do slučajeva iz Poljske, Mađarska je tokom vlasti Viktora Orbana pružala zaštitu političarima optuženim za korupciju. Nova vlast najavljuje prekid te prakse
Budući premijer Mađarske Peter Mađar optužio je državnu televiziju za širenje propagande i višemesečne napade na njega i njegovu porodicu. „Suspendovaćemo lažne informacije koje se ovde sprovode i stvoriti uslove za nezavisne, objektivne medije", poručio je Mađar
Rusija je izgubila 1,3 miliona vojnika od početka invazije 2022. godine, saopštio je Generalštab ukrajinskih oružanih snaga. Ovo je tek jedna u nizu tvrdnji o broju žrtava u ratu u Ukrajini. Zašto nikome ne možemo sa sigurnošću da verujemo
U stambeno-poslovnom kompleksu „Arlis“ u Tirani izbio je požar koji je zahvatio više spratova zgrade, dok je najmanje 11 osoba zatražilo medicinsku pomoć zbog udisanja dima
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
