Foto: AP/Dmitry Lovetsky, File
Očekuje se da će isporuke gasa potpuno prestati 1. januara 2025. pošto je istekao ugovor o tranzitu između Gasproma i ukrajinske kompanije Naftogas
Ruska gasna kompanija Gasprom saopštila je da će kroz Ukrajinu ka centralnoj Evropi poslednjeg dana 2024. proteći 37,2 miliona kubnih metara gasa. Dan pre je to još bilo 42,4 miliona, piše Dojče Vele (DW).
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je to odavno hteo, a onda i najavio u Briselu 19. decembra: Ukrajina neće produžiti ugovor o tranzitu ruskog gasa ka Evropi preko svoje teritorije. Ukrajina neće dozvoliti Moskvi da „zarađuje dodatne milijarde“ dok traje agresija na Ukrajinu.
Ruski predsednik Vladimir Putin potvrdio je kraj ugovora i izrazio uverenje da ruska državna kompanija Gasprom može podneti gubitak. „Ovaj ugovor više neće postojati. Sve je jasno“, rekao je Putin i dodao: „Preživećemo, Gasprom će preživeti.“
Do početka rata u Ukrajini, Rusija je bila najveći svetski izvoznik prirodnog gasa, a Evropa joj je bila najvažniji kupac. Za vlade na kontinentu, pristup jeftinoj energiji imao je veću težinu od zabrinutosti zbog poslovanja s predsednikom Vladimirom Putinom.
Više od pola veka ranije, Sovjetskom Savezu su očajnički trebali novac i oprema za razvoj gasnih polja u Sibiru. U isto vreme, Saveznoj Republici Nemačkoj (Zapadna Nemačka) trebala je jeftina energiju za ekonomiju u usponu. Moskva i Bon su 1970. potpisali su ugovor „Cevi za gas“, prema kojem su nemačke fabrike isporučile hiljade kilometara cevi za transport ruskog gasa u Zapadnu Evropu.
Ova međusobna povezanost na energetskom tržištu traje i danas, jer su evropski uvoznici često vezani dugoročnim ugovorima iz kojih ne mogu lako izaći. Prelazak na druge izvore je skup, navodi američka medijska kompanija Blumberg. Veliki deo gasa dostupnog za uvoz u Evropu i dalje traže zemlje koje su poslednjih godina zatvorile termoelektrane na ugalj i nuklearne elektrane.
Dugotrajna zavisnost
Prema briselskom trustu mozgova Brojgel, krajem 2023. EU je uvozila fosilna goriva iz Rusije u vrednosti od oko milijardu dolara mesečno, u poređenju sa 16 milijardi mesečno početkom 2022.
Prema Evropskoj komisiji, ruski gas je 2023. i dalje činio 15 odsto ukupnog uvoza gasa u EU, iza Norveške i SAD sa 30, odnosno 19 procenata, ali ispred severnoafričkih zemalja sa 14 procenata. Veliki deo ruskog gasa prolazi gasovodima kroz Ukrajinu i Tursku.
Raskid sporazuma između Ukrajine i Rusije već je uzet u obzir na evropskim tržištima gasa, navedeno je u analizi Komsije koja je bila namenjena smirivanju članica EU i tržišta, pre isteka ukrajinsko-ruskog sporazuma o gasu. Unija je uverena da će moći da pronađe alternativne izvore snabdevanja, piše DW.
„S obzirom na globalnu godišnju proizvodnju od preko 500 milijardi kubnih metara LNG-a, očekuje se da zamena oko 14 milijardi kubnih metara ruskog gasa transportovanog preko Ukrajine neće imati značajan uticaj na cene prirodnog gasa u EU“, citira Bloomberg dokument Evropske komisije. Iz toga se može zaključiti da je „kraj tranzitnog ugovora već uračunat u cene gasa za zimu“.
EU već dugo tvrdi da članice koje još uvek uvoze ruski gas preko ukrajinske rute – posebno Austrija i Slovačka – mogu da funkcionišu bez tih isporuka.
Konačno, Komisija navodi da su države članice uspele da od avgusta 2022. smanje potražnju za gasom za 18 odsto, u poređenju sa prosekom poslednjih pet godina. SAD planira da stvori nove LNG kapacitete tokom naredne dve godine, a te bi zalihe mogle pomoći EU da se izbori s eventualnim prekidima u snabdevanju.
Uprkos uveravanjima iz Brisela, vlade Mađarske i Slovačke posebno su zabrinute za svoje snabdevanje gasom, kao i za svoje bliske odnose s Rusijom. Mađarska pokušava da obezbedi snabdevanje gasom preko Ukrajine, iako se trenutni uvoz ruskog gasa odvija preko gasovoda Turski tok, izjavio je premijer Viktor Orban 21. decembra. Novinska agencija Rojters prenosi njegove reči da Mađarska ne želi da odustane od te rute.
Orban je izneo nekonvencionalne ideje. Na primer, predložio je mogućnost kupovine ruskog gasa pre nego što pređe rusku granicu. Prema Rojtersu, Orban je rekao: „Sada pokušavamo trik. Šta ako gas, kada stigne na teritoriju Ukrajine, više nije ruski, već je već u vlasništvu kupaca? Gas koji ulazi u Ukrajinu ne bi, dakle, više bio ruski, već mađarski.“
U međuvremenu, Slovačka ide korak dalje i preti Kijevu kontramerama. Premijer Robert Fico izjavio je u videu objavljenom na Facebooku da razmatra prekid snabdevanja Ukrajine strujom iz Slovačke od 1. januara. „Ako bude neophodno, zaustavićemo snabdevanje električnom energijom koje je Ukrajini potrebno tokom prekida mreže. Ili ćemo se dogovoriti o drugačijem pravcu delovanja.“
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Fica da deluje po ruskim nalozima. Izjavio je na platformi X da izgleda kao da je ruski predsednik Vladimir Putin naredio Ficu da „otvori drugi energetski front protiv Ukrajine nauštrb interesa slovačkog naroda“. Prema Zelenskom, Ficove pretnje mogu se objasniti samo na ovaj način.
Pariz ostaje levo, Marsej potvrđuje kontinuitet, a Bordo menja politički pravac. Lokalni izbori u Francuskoj doneli su rezultate koji već sada nagoveštavaju kako bi mogla da izgleda borba za predsednika 2027. godine
Na parlamentarnim izborima u Sloveniji za dlaku je pobedio liberalni Pokret Sloboda premijera Roberta Goloba desničarsku Slovenačku demokratsku stranku Janeza Janše
Da li zemlje Persijskog zaliva i dalje veruju Americi da drži pod kontrolom situaciju na Bliskom istoku?
Parlamentarni izbori u Sloveniji održavaju se u nedelju, 22. marta. Favoriti su vladajući Pokret Sloboda i opoziciona Slovenačka demokratska stranka, ali će svima biti potrebne i manjinske stranke
Predsednik SAD Donald Tramp postavio je ultimatum Teheranu: ako za 48 sati ne bude otvoren Ormuski moreuz, razoriće iranske elektrane
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
