Viši sud u Podgorici je utvrdio da optuženi nisu ilegalno uneli oružje u Crnu Goru s ciljem da zauzmu parlament i uhapse ili likvidiraju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića. Među oslobođenima su i penzionisani general Žandarmerije Srbije Bratislav Dikić i još sedam državljana Srbije
Svi optuženi u slučaju „državni udar“, koji je navodno pripreman za dan kada su u Crnoj Gori 2016. godine održavani parlamentarni izbori, oslobođeni su krivice odlukom Višeg suda u Podgorici.
Odluku je 12. jula donelo tročlano sudsko veće sudije Zorana Radovića koji je u obrazloženju presude naveo da nije bilo dokaza da su optuženi krivi za dela koja su im stavljena na teret i da se zbog toga oslobađaju.
„Oružje nikada nije ušlo u Crnu Goru”
Presudom su oslobođeni ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov, optuženi za organizaciju i finansiranje nasilne promene vlasti u Crnoj Gori.
Oslobođeni su i predsednik Skupštine Crne Gore i lider Demokratskog fronta Andrija Mandić, poslanik Milan Knežević, lideri koalicije „Za budućnost Crne Gore”, kao i vozač Mihailo Čađenović, piše Radio Slobodna Evropa.
Svih optužbi su oslobođeni i penzionisani general Žandarmerije Srbije Bratislav Dikić i još sedam državljana Srbije koji su uhapšeni na dan izbora 2016. godine.
„Oružje nikada nije ušlo u Crnu Goru. Oprema koja je trebalo da posluži za nasilan ulazak u Skupštinu nije uneta u Crnu Goru, a tvrdnja da su specijalne jedinice trebale da pucaju u crnogorsku policiju nije dokazana“, naveo je sudija Radović.
Dodao je da je da su od naoružanja u Crnu Goru, unesena „samo dva mobilna telefona“, pišu podgoričke „Vijesti“.
U Moskvi „nije bilo ništa konspirativno“
Radović je rekao da nisu dokazani ni navodi optužnice da je svedok saradnik Saša Sinđelić išao u Moskvu i da se sastao sa navdnim organizatorom kriminalne organizacije Eduardom Šišmakovim.
On je rekao da je iz dopisa Rusije utvrđeno da Sinđelić „nije prošao pasošku kontrolu i da nije prešao granicu, tako da nije dokazano da je Sinđelic bio u Moskvi“.
Dodao je i da je su Mandić i Knežević u Moskvu odlazili „na poziv partije Jedinstvena Rusija i da tu nije bilo ništa konspirativno“.
Presuda od 12. jula 2024. godine je druga presuda Višeg suda u procesu koji traje sedam godina po optužnici Specijalnog tužilaštva koje je okrivljene teretilo za pokušaj terorizma i nasilnog rušenja vlasti 2016. godine.
Svi optuženi su bili osuđeni prvostepeno 2019. godine na ukupno 70 godina zatvora. Tu presudu je oborio Apelacioni sud dve godine kasnije i naložio novo suđenje.
Optužbe za terorizam
Prema optužnici Specijalnog tužilaštva, ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov su bili organizatori i finansijeri pokušaja nasilnog rušenja vlasti tokom izborne noći 16. oktobra 2016.
Svim optuženima je stavljeno na teret da su pokušali da, uz upotrebu oružja napadnu okupljene građane ispred Skupštine Crne Gore i policiju i sprovedu terorističke napade na specijalne policijske jedinice.
Bili su optuženi i za to da su nameravali da zauzmu parlament, proglase pobedu Demokratskog fronta, uhapse ili likvidiraju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.
Niko od optuženih nije priznao krivicu i negirali su da poznaju ostale optužene.
Izvor: Radio Slobodna Evropa, Vijesti
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
