U Nemačkoj živi skoro milion Sirijaca. Kako su integrisani, gde žive i šta bi za Nemačku značio njihov povratak u Siriju nakon pada Asada?
Milioni Sirijaca pobegli su od početka građanskog rata u toj zemlji nakon 2011. Većina je ostala u Siriji kao raseljena lica ili je potražila utočište u susednim zemljama kao što su Turska, Liban, Jordan, Irak i Egipat. Kada je reč o Evropi, posebno mnogo izbeglica iz Sirije primila je Nemačka.
Koliko Sirijaca živi u Nemačkoj?
Prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj je krajem 2023. živelo oko 973.000 Sirijaca. Od tog broja, kako se procenjuje, oko 712.000 je u statusu ljudi koji traže zaštitu. Taj broj uključuje tražioce azila čiji su postupci u toku, odbijene tražioce azila, kao i one koji uživaju privremenu zaštitu iz humanitarnih razloga.
Značajan deo tih ljudi došao je tokom talasa izbeglica 2015, kada je više od 320.000 Sirijaca zatražilo zaštitu u Nemačkoj. Mnogi od njih sada imaju trajnu boravišnu dozvolu, a manji broj je u tzv. statusu „Duldunga“. To znači da, iako je njihov boravak privremeno dozvoljen, njihova pravna situacija ostaje neizvesna. Ta grupa ljudi često ima ograničen pristup mogućnostima za rad i školovanje, odnosno obuku za posao.
Stopirano donošenje odluka o zahtevima za azil
Sirija je 2024. ponovo bila najvažnija zemlja porekla tražilaca azila u Nemačkoj. Do novembra ove godine, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, Sirijci su podneli skoro 75.000 zahteva za dobijanje azila, a slede Avganistan sa 34.300 i Turska sa oko 29.600 zahteva.
Međutim, 9. decembra, dan nakon pada Asadovog režima u Siriji, Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF) odlučila je da momentalno stopira donošenje odluka o zahtevima za dobijanje azila sirijskih državljana. Prema navodima vlasti, time je pogođeno 47.270 tražilaca azila iz Sirije, od kojih je 46.000 onih koji su taj zahtev podneli prvi put. Za one kojima je taj status ranije već odobren, novonastala situacija u Siriji trenutno nema uticaja.
U Nemačkoj je ove godine do sada ukupno podneto oko 236.000 zahteva za dobijanje azila. Izbeglice iz Ukrajine u taj broj nisu uključene, jer one dobijaju status privremene zaštite bez postupka azila.
Prosečna starost 25 godina
Većina sirijskih izbeglica u Nemačkoj su muškarci, a samo oko 41 odsto su žene. Ujedno, Sirijci u Nemačkoj su mlađi od opšte populacije: njihova prosečna starost je oko 25 godina. Pritom su 37 odsto njih maloletnici.
Prema informacijama Savezne kancelarije za migracije i izbeglice, više od 60 odsto onih koji su između 2017. i 2023. godine zatražili azil u Nemačkoj bili su u braku. Mnogo dece sirijskih izbeglica rođeno je u Nemačkoj: od 2019. (kada je istraživanje počelo) do 2024. godine rođeno je oko 56.200 dece.
Više od 60 odsto Sirijaca koji su od 2015. podneli zahtev za dobijanje azila u Nemačkoj su Arapi, a otprilike trećina pripada kurdskoj manjini. Jasna većina, više od 90 odsto, su muslimani, manje od dva procenta su hrišćani, a oko jedan odsto jezidi.
Gde Sirijci žive u Nemačkoj?
Većina Sirijaca živi u saveznim pokrajinama kao što su Severna Rajna-Vestfalija, Bavarska i Baden-Virtemberg. One su za njih posebno atraktivne zbog gustine naseljenosti (što posebno važi za Severnu Rajnu-Vestfaliju) i bolje ponude na tržištu rada.
Veliki gradovi kao što su Berlin, Minhen i Hamburg takođe nude pristup programima i mrežama podrške. Ruralni regioni obično su manje popularni među izbeglicama, jer nude manje ponuda za integraciju i mogućnosti zapošljavanja.
U poređenju s drugim grupama izbeglica, sirijske izbeglice smatraju se dobro kvalifikovanim. Skoro polovina ljudi koji su došli u Nemačku između 2015. i 2017. godine završila je srednju školu ili fakultet. Među onima koji su kasnije došli u Nemačku, takvih je bilo više od trećine. U školskoj 2022/23. godini, oko 186.000 sirijskih učenika pohađalo je neku od opšteobrazovnih škola u Nemačkoj, a još 50.000 pohađalo je neku stručnu školu.
Jezičke barijere i problemi sa diplomama
Prema Saveznom zavodu za zapošljavanje, oko 226.600 Sirijaca trenutno je zaposleno i plaćaju doprinose za socijalno osiguranje (stanje u maju 2024). Oko 279.600 Sirijaca je krajem novembra 2024. bilo registrovano na Zavodu za zapošljavanje pod rubrikom „traži posao“. Od tog broja, 155.100 se vodi kao „nezaposlen“. To znači da stoje na raspolaganju na tržištu rada. Njihova stopa nezaposlenosti je 37 odsto.
Mnogi rade u sektorima kao što su građevinarstvo, ugostiteljstvo ili nega, a interesovanje za dalje usavršavanje i stručne kvalifikacije takođe naglo raste. Najveće prepreke za zapošljavanje su jezička barijera, kao i problemi sa priznavanjem sirijskih kvalifikacija.
Povratak bi mogao da pogorša krizu zdravstvenog sistema
Ljudi iz Sirije igraju posebno važnu ulogu u zdravstvenom sektoru, gde preuzimaju poslove za koje nedostaje radna snaga. Mnogi su uspeli da se zaposle u oblasti nege, posebno kroz specijalizovane programe obuke.
Ukoliko sada požele ili budu morali da se vrate u domovinu kad nema više Asadove diktature – kako to već zahtevaju neki nemački političari – postojeći nedostatak kvalifikovane radne snage u zdravstvenom sistemu mogao bi da se pogorša. Savezno ministarstvo zdravlja žali se da je već sada oko 200.000 radnih mesta u oblasti nege nepopunjeno.
