Deceniju od krvavog napada, redakcija satiričnog magazina „Šarli Ebdo“ dočekuje uz nove karikature i nove kritike
U utorak (7. januar) navršava se decenija od napada na redakciju francuskog satiričnog lista „Šarli Ebdo“ (Charlie Hebdo) u kom je ubijeno 12 ljudi.
Dan uoči godišnjice redakcija tog lista saopštila je da „želja za smehom nikada neće nestati“.
„Šta god da se desi, dramatično ili srećno, želja za smehom nikada neće nestati“, napisao je Ris, direktor izdanja „Šarlija Ebdoa“ u specijalnom izdanju koje će biti objavljeno u utorak.
U ovom izdanju, u čiji je uvid imala agencija AFP, satirični list na naslovnoj strani piše da „ne može da crkne“ sa crtežom čitaoca koji sedi na jurišnoj pušci i čita „istorijsko“ izdanje lista na 32 stranice.
„Satira ima vrlinu koja nam je pomogla da prebrodimo ove tragične godine, a to je optimizam. Ako želimo da se smejemo, to je zato što želimo da živimo“, napisao je Ris u uvodniku koji se osvrće na poslednjih deset godina obeleženih, prema njegovim rečima, „geopolitičkom situacijom koja se pogoršala“.
Četiri stranice izdanja posvećene su karikaturama Boga koje su poslali karikaturisti širom sveta.
Među crtežima se nalaze i majka i njeno dete kako lutaju kroz mesto ruševina i govore jedno drugom da je imati „jednog Boga dobro, ali tri, to je već šteta“.
Novi broj donosi i karikaturu Isusa Hrista na krstu koji sebe snima na mobilnom telefonu, dok je na jednom crtežu karikaturista koji se pita da li može da crta nekoga ko crta proroka Muhameda.
Ris, koji se potpisuje samo nadimkom kao i ostali novinari i karikaturisti ovog lista, dodao je da vrednosti lista kao što su humor, satira, sloboda izražavanja i sekularnost „nikada nisu bile toliko osporene“.
„Možda je tako jer je sama demokratija ta koja je ugrožena od obnovljenih mračnih snaga“, napisao je Ris.
Šta se dogodilo 7. januara 2015?
Braća Said i Šerif Kuači upali su u prostorije nedeljnika „Šarli Ebdo“ i iz vatrenog oružja pucali na urednika Stefana Šarbonijea, poznatijeg kao Šarb, četvoricu karikaturista, među kojima i Žana Kabua, dvoje kolumnista, tehničkog urednika, kao i gosta koji je bio na sastanku i domara.
Ubijeno je 12 ljudi, a među njima su bili i pripadnici obezbeđenja i jedan policajac. U napadu je ranjeno još 11 ljudi.
Napadači, braća Said i Šerif, pronađeni su i likvidirani.
Povod za napad na ovaj list bile su karikature sa prorokom Muhamedom.
Dok je policija tragala za braćom, u istočnom delu Pariza dogodio se još jedan napad.
Amedi Kulibali, poznanik braće Kuači, ubio je policajku i uzeo kao taoce nekoliko ljudi na jevrejskoj pijaci. Kulibali je 9. januara ubio četvoricu Jevreja, pre nego što su ga policajci usmrtili u pokušaju hapšenja.
Nekoliko meseci kasnije, iste te godine, tri bombaša samoubice 13. novembra digli su se u vazduh simultano u Parizu, prvi u blizini fudbalskog stadiona za vreme utakmice, drugi ispred koncertne hale Bataklan za vreme koncerta i treći ispred mesta gde se nalazi nekoliko restorana.
Tada je ubijeno više od 130 ljudi, a ranjeno više od 400. Odgovornost za sve napade je tada preuzela Islamska država.
Gotovo punih šest godina kasnije, sredinom decembra 2020. godine, francuski sud proglasio je krivim 14 islamističkih ekstremista za napade izvedene januara 2015. godine na satirični časopis „Šarli Ebdo“ i jevrejski supermarket u Parizu.
#JeSuisCharlie
Napadi na redakciju časopisa pokrenuli su talas solidarnosti širom sveta, praćen heštegom #JeSuisCharlie (Ja sam Šarli).
Nekoliko dana posle masakra, u Francuskoj je više od milion ljudi izašlo na ulice da bi uputilo poruku protiv terorizma i za slobodu mišljenja.
U Parizu je tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland bio na čelu povorke šefova država i vlada iz čitavog sveta.
Napad na „Šarli Ebdo“ izazvao je globalnu debatu o slobodi govora i pravu na uvredu.
Redakcija ovog magazina oktobra 2024. ponovo se našla na meti kritika javnosti, zbog crteža Žizel Peliko, žene koja je optužila muža da je čitavu deceniju drogirao i pozivao muškarce na internetu da je siluju.
Krajem iste godine, njen bivši suprug i još 50 muškaraca proglašeni su krivima za masovno silovanje.
Izvor: Danas/BBC/AFP
Predsednik Rusije Vladimir Putin traži da se Ukrajina odrekne istočnog Donbasa, članstva u NATO-u i prisustva zapadnih trupa na svojoj teritoriji, a u slučaju da Kijev ne pristane na te uslove, rat će biti nastavljen
Nakon što je američka vlada sankcionisala četvoro sudija MKS-a zbog istraga protiv američke i izraelske vojske, sud je poručio da će nastaviti rad u interesu žrtava međunarodnih zločina.
Trebalo je da pregovarači u Enkoridžu razreše Gordijev čvor u kome su zapletene tri decenije rusko-ukrajinskih sukoba, krvavi rat među braćom i opasni dijagram američko-ruskih odnosa, čije sinusoide oštro laviraju: raspad SSSR-a, denuklearizacija Ukrajine (1994), pregovori o Crnomorskoj floti (1991–1997), ekspanzija NATO (2004–2010), Evromajdan, Krim, pobune i antiterorističke operacije u Donbasu, Minsk I i II (2013–2015), rat u Ukrajini, propali pregovori
Američki predsednik Donald Tramp je istakao da su Francuska, Nemačka i Velika Britanija među onima koji „žele da imaju vojnike na terenu“
Na samitu u Vašingtonu postignut je ograničen napredak ka mirovnom sporazumu o Ukrajini, ali Evropljani su ipak postigli jedan cilj: ujedinjeni se suprotstavljaju Trampu i Putinu
Devojke i momci – žrtve krvave nedelje – konačno su privukli pažnju Evrope. A u zemlji, dobar deo naprednjačkog biračkog tela više se ne pita da li će biti penzija i plata ako Vučić ode s vlasti, već hoće li ih primati ako ostane
Policajka Radosavljević jedva se suzdržavala da ne brizne u plač, dok je stajala kao štit komandantu JZO Marku Kričku kada su mu građani došli na vrata
Rimski imperatori su građansko nezadovoljstvo smirivali politikom „hleba i igara“. Pokušao je to i Aca Srbin, ali bezuspešno, pa sa opredelio za „laži i šamara“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
