Nakon desetina napada na baze na Bliskom istoku, tokom vikenda su prvi put smrtno stradali američki vojnici. Vašington upire prstom u Teheran, a odande kažu da nisu odgovorni za delanje „grupa otpora“ u Siriji i Iraku
Iran je odbacio odgovornost za napad dronom na bazu američkih trupa u Jordanu, poznatu pod nazivom Tower 22. Teheran navodi da se iza krivljenja Irana kriju „politički ciljevi“, piše Dojče vele.
U smrtonosnom napadu su poginula tri američka vojnika a najmanje 34 povređeno.
Američki predsednik Džo Bajden zapretio je odmazdom. „Ne treba imati sumnje u to da ćemo reagovati!“, rekao je on. „Sjedinjene Države će odgovorne pozvati na odgovornost u vreme i na način koji mi izaberemo“, dodao je Bajden.
Protivrečne informacije
Napad se dogodio u subotu uveče na severoistoku Jordana, u blizini granice sa Sirijom, rekao je Bajden.
Jordanska državna televizija je, međutim, citirala portparola vlade koji je rekao da se napad dogodio izvan Jordana – na sirijskoj strani granice.
Proiranske paravojne trupe u Iraku preuzele su odgovornost za napad i saopštile da su napale četiri američke vojne baze, uključujući tri u Siriji. Jordan se na severoistoku graniči i sa Sirijom i sa Irakom.
Ovo su prvi poginuli američki vojnici u napadima paravojnih jedinica koje podržava Iran na američke trupe širom Bliskog istoka.
Američka vlada još prikuplja dokaze, ali napad su, kako je rekao Bajden, izvele „radikalne militantne grupe koje podržava Iran“ a koje deluju u Siriji i Iraku. „SAD nastavljaju svoje akcije u borbi protiv terorizma“, dodao je američki predsednik.
Iran odbacuje optužbe
Prema medijskim izveštajima, iranska vlada je odbacila svaku odgovornost za napad dronom na američke trupe. Ove optužbe iznesene su s političkim ciljem da se „preokrene realnost u regionu“, rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani, a prenosi državna novinska agencija Irna.
Bio je to odgovor grupa otpora u regionu „na ratne zločine i genocid cionističkog režima“, dodao je Kanani, ciljajući na Izrael, kao najvećeg neprijatelja Irana. On je tvrdio da te „grupe otpora“ same odlučuju o svojim potezima.
Prethodno je britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Kameron pozvao Teheran na smirivanje napetosti. „Najoštrije osuđujemo napade paravojnih trupa koje su u savezu s Iranom na američke snage. Nastavljamo sa pozivima Iranu da deeskalira situaciju u regionu“, napisao je Kameron na platformi X.
Dron je očigledno došao iz Sirije
CNN je objavio da je dron došao od strane boraca koje podržava Iran, ali da je očigledno poslan iz Sirije. Nejasno je zašto ga američka vazdušna odbrana nije mogla presresti.
Američke baze u Iraku i Siriji su i nedavno bile na meti napada bespilotnim letelicama i projektilima. SAD su više puta isticale da strahuju da bi sukob na Bliskom istoku mogao prerasti u regionalni rat.
Proiranske paravojske izvele su brojne napade na američke baze u Iraku i Siriji od sredine oktobra, ranivši desetine vojnika.
Sirijska opservatorija za ljudska prava izbrojala je više od sto napada na baze antiterorističke koalicije u Siriji. Pentagon je u prošlosti naglašavao da u napadima uglavnom nije uništena infrastruktura. SAD su odgovorile sa nekoliko vazdušnih napada.
Od leta 2023. u Jordanu je stacionirano oko 3.000 američkih vojnika, kako je objavio portal Aksios. Oni, između ostalog, podržavaju Jordan u borbi protiv terorističke Islamske države.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
