Estonska premijerka Kaja Kalas samo je poslednje ime na ruskoj poternici. Šta Kremlj želi s tim?
Ruski pravosudni sistem na svojoj crnoj listi već ima 160 visokih zvaničnika iz istočne Evrope. Reč je o zvaničnoj bazi podataka Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije. Ona se može naći se na internet-stranicama Ministarstva.
Ako postoji sumnja da je optužena osoba izbegla ruskom pravosuđu, ona će biti stavljena na tu poternicu. Ministarstvo ne otkriva kriterijume prema kojima je spisak sastavljen, ali trenutno se zbog krivičnih dela traže 96.752 osobe, piše Dojče vele.
Za kojim neruskim državljanima je raspisana poternica?
Na tom ruskom spisku nalaze se stotine stranaca, prvenstveno ukrajinskih vojnikinja i vojnika Međunarodne legije oružanih snaga Ukrajine. Ali, na njemu je i 160 istočnoevropskih političara, poslanika i državnih službenika. Oni su iz Estonije, Litvanije, Letonije, Poljske i Ukrajine.
Među najpoznatijim imenima su premijerka Estonije Kaja Kalas, državni sekretar Estonije Tajmar Peterkop i ministar kulture Litvanije Simonas Kairis.
Za šta su optuženi?
„Neprijateljski postupci protiv ruskog istorijskog nasleđa“, zvanični je razlog za raspisivanje poternice. Na primer, nakon ruske invazije na Ukrajinu, letonski parlament izglasao je rušenje svih preostalih spomenika iz sovjetske ere u toj zemlji. Ti spomenici posvećeni su Velikom domovinskom ratu, kako se u Rusiji naziva Drugi svetski rat.
To je za rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova dovoljan razlog da raspiše poternice za svim članovima parlamenta koji su u maju 2022. godine glasali za rušenje spomenika. Reč je o 83 osobe. Bivša ministarka unutrašnjih poslova Marija Golubeva takođe je jedna od njih.
Litvanija je počela s rušenjem sovjetskih spomenika 1990-ih. U 2022. uklonjeni su preostali. Estonija je takođe srušila jedan sovjetski spomenik. I među samim baltičkim stanovništvom bilo je izolovanih protesta protiv toga.
Rusija je oštro kritikovala takve odluke: „Rat protiv zajedničke istorije i uklanjanje spomenika onima koji su spasili Evropu od fašizma je nečuveno“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
No, spor oko spomenika nije jedini razlog zbog kojeg se završava na ruskoj poternici. Ruski predsednik Vladimir Putin više je puta kritikovao pre svih Letoniju i Estoniju zbog odnosa prema manjinama u tim zemljama koje govore ruski jezik.
Jer, dve baltičke države potpuno se okreću od ruskog jezika, a obrazovanje bi trebalo da bude organizovano samo još na nacionalnim jezicima. Ujedno, onaj ko poseduje ruski pasoš i želi da nastavi da živi u Letoniji, moraće da dokaže poznavanje letonskog jezika najkasnije sledeće godine. U protivnom preti mu opasnost od deportacije, čak i ako je osoba provela čitav život u Letoniji.
Kakve posledice mogu da očekuju oni za kojima je raspisana poternica?
Sve dok ne kroče u Rusiju, poternica za njih nema nikakve posledice. U Ruskoj Federaciji, međutim, oni za kojima je ona raspisana morali bi da očekuju hapšenje i krivični postupak pod optužbom za „kriminalne aktivnosti“.
Da li spisak služi za unutrašnjepolitičke interese?
Da. Na predsedničkim izborima u martu, Putin želi da pokaže da se zalaže i da brani sve Ruse – ne samo kod kuće, već i van ruskih granica. Šef Kremlja želi da se pozicionira kao snažan, odlučan predsednik. Zbog toga stavlja na kocku ionako napete bilateralne odnose s baltičkim zemljama.
Na kraju, ali ne manje važno, ovaj spisak takođe upotpunjava sliku neprijateljske Evrope koja snažno podržava ratnog protivnika Ukrajinu. A estonska premijerka Kalas je ta koja se žestoko zalaže za dalje isporuke oružja i veću podršku Ukrajini.
Uprkos predizbornim obećanjima, Donald Tramp se ispostavlja kao jedan od najmilitantnijih američkih predsednika ikada. Nakon kidnapovanja predsednika Venecuele i vojnog napada na Iran, na red bi mogla da dođe Kuba. Za sada grca pod sankcijama SAD bez nafte i struje
Kolege iz Evropske unije ponovo su besne na premijera Mađarske Vikora Orbana koji je blokirao kredit Ukrajini vredan 90 milijadri evra. Zašto? Pa zato što mu se može da svoje lične interese stavlja ispred jedininstva unutar EU
Rat u Iranu otvorio je pukotine u američkom vojno-industrijskom kompleksu. Dok Donald Trump traži brže povećanje proizvodnje, proizvođači oružja suočavaju se sa ograničenjima kapaciteta, sporim investicijama i neizvesnim budžetskim okvirom
Američki F‑35 prinudno je sleteo na Bliskom istoku nakon oštećenja tokom misije iznad Irana. Pilot je bezbedan, a istraga je u toku
Na samitu u Briselu, lideri EU su jasno stavili do znanja da neće slati vojne snage SAD i Izraelu u sukobima na Bliskom istoku, ističući energetske i humanitarne posledice rata
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
