Ruska strana tvrdi da je ukrajinsko rukovodstvo znalo za predstojeću razmenu i da je Kijev obavešten kako će zatvorenici biti isporučeni
Rusija je optužila Ukrajinu da je oborila avion „Iljušin Il-76“, u kome su poginule 74 osobe, od toga 65 zarobljenih ukrajinskih vojnika spremanih za razmenu, kao i šest članova posade i tri pratioca.
Predsednik parlamentarnog odbora za odbranu Andrej Kartapolov rekao na sastanku Državne dume da je ukrajinsko rukovodstvo znalo za predstojeću razmenu i da je Kijev obavešten kako će zatvorenici biti isporučeni, javila je ruska agencija RIA Novosti.
Uprkos tome, ukrajinske oružane snage su oborile Il-76 sa tri rakete, bilo američkim Piatriot ili nemačkim IRIS T.
Uz vest iz Moskve, Kartapolova citira i britanska agencija Rojters.
„To je bilo apsolutno namerno. Oni su veoma dobro znali da je avion na putu, kuda ide i operateri (ukrajinskih) raketnih sistema zemlja-vazduh ne mogu da pomešaju transportne avione sa vojnim avionima ili helikopterima kao mete“, rekao je Kartapolov, poslanik u ruskom parlamentu i general u penziji, u TV intervjuu za SHOT, navodi Rojters.
To je urađeno namerno da bi se sabotirala razmena zarobljenika, ocenio je Kartapolov, za koga Rojters kaže da i dalje ima bliske veze sa ministarstvom odbrane.
On je rekao da su avion oborile tri projektila bilo koji su američke ili nemačke proizvodnje.
Ako se detalji potvrde, to bi bio najsmrtonosniji incident u gotovo dvogodišnjem ratu unutar međunarodno priznatih granica Rusije, ocenila je britanska agencija.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane nije odmah odgovorilo na Rojtersov zahtev za komentar, a agencija Interfaks-Ukrajina navela je da za sada nema nikakve pouzdane informacije, ali da će ih podeliti kada bude.
Prema izveštaju RIA Novosti, osim srušenog transportnog aviona leteo je još jedan avion sa 80 zarobljenika, ali je taj let preusmeren.
Predsednik Dume Vjačeslav Volodin dao je instrukcije da se pripreme žalbe Kongresu SAD i Bundestagu kako bi se otkrilo „kakve su rakete i lanseri korišćeni“ za napad na ruski Il-76.
Prema njegovim rečima, koje navodi agencija, strani parlamentarci moraju da shvate da finansiraju nacistički režim i opozivaju lidere svojih zemalja.
Prvo Sirija, sada Iran? Rusija ne može da pomogne svojim saveznicima na Bliskom istoku i sve više gubi uticaj u regionu koji je za Moskvu strateški izuzetno važan. Koje mogućnosti preostaju Putinu?
Turska sprovodi kampanju borbe protiv gojaznosti nasred ulice
Toplotni talasi više nisu izuzetak – oni postaju pravilo. Gradovi od Atine do Santjaga uvode posebne službenike čiji je zadatak da ih učine otpornijim na vrućinu. Njihova uloga nije samo krizno reagovanje, već i osmišljavanje dugoročnih strategija za očuvanje zdravlja i života u gradskim sredinama
Deluje da se primirje između Izraele i Irana stabilizuje, ali dok u regionu raste nada u smirivanje tenzija, mnoge države i dalje zauzimaju podeljene stavove prema Teheranu
Voz je krenuo iz Pjongjanga 17. juna, a osam dana mu je trebalo da stigne na Jaroslavsku stanicu u Moskvi
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
