Putin je potpisao dekret na osnovu koga stranci koji služe najmanje godinu dana u ruskoj vojsci ili nekoj drugoj oružanoj organizaciji mogu da dobiju rusko državljanstvo. Aranžman obuhvata i članove njihovih porodica
Strancima koji hoće da idu u rat protiv Ukrajine biće olakšano dobijanje ruskog državljanstva, odlučio je predsednik Rusije Vladimir Putin i potpisao odgovarajući dekret. Uslov je da dotični stranac koji je spreman da ratuje za Rusiju potpiše najmanje jednogodišnji ugovor sa ruskom vojskom ili nekom drugom ruskom oružanom organizacijom, kakva je grupa plaćenika „Vagner“, prenosi nemački „Špigel“.
U slučaju da stranac koji je potpisao takav ugovor bude ranjen na bojnom polju pre isteka jednogodišnjeg roka, zadržava pravo na dobijanje državljanstva, kao i pripadnici njegove porodice koji su obuhvaćeni ovim aranžmanom.
Kremlj je ovaj Putinov dekret obelodanio u četvrtak. „Špigel“ ovaj potez ocenjuje kao pokušaj da se nadomesti slab odziv mobilizaciji i manjak ruskih vojnika.
Za rat u Ukrajini Moskva je navodno regrutovala mnoge muškarce iz Centralne Azije koji rade u Rusiji kao gastarbajteri. Prema Kremlju kritički nastrojen list „Novaja Gazeta Evropa“ piše da je policija tokom novogodišnje noći u Sankt Peterburgu pokupila mnoge migrante da bi ih kao „dobrovoljce“ regrutovali za rat protiv Ukrajine.
Putinov dekret o državljanstvu za strance koji se bore u ruskoj vojsci takođe rešava problem mogućih izručenja veterana koji su u rat išli kao plaćenici, jer Rusija ne izručuje drugim zemljama svoje državljane. Tako je u Kirgistanu jedan Kirgistanac osuđen na pet godina zatvora zbog toga što je bio pripadnik plaćeničke vojne orgnizcije „Vagner“.
Ukrajinski dronovi pogodili su logističke i energetske objekte duboko na ruskoj teritoriji, dok je Moskva odgovorila jednim od najmasovnijih raketnih napada na Kijev poslednjih meseci
Jedan od najuticajnijih ljudi nemačke demohrišćanske politike Jens Špan podneo je ostavku nakon što je njegova privatna odluka da postane otac uz pomoć surogat-majke izazvala političku buru i optužbe za dvostruke standarde
Posle novih napada i rastućeg broja žrtava, odnosi između SAD i Irana dodatno su se pogoršali. Teheran je odbacio okvirni mirovni sporazum iz juna, dok Vašington poručuje da neće menjati politiku. U međuvremenu, zatvaranje jednog od najvažnijih pomorskih puteva za transport nafte povećava rizik od velikog rasta cena
U Komiži na ostrvu Vis nude 4000 evra mesečno na konkursu za izvršnog direktora Geoparka Viški arhipelag
Vojni savetnik vrhovnog vođe Irana upozorio SAD da će ući u fazu „ofanzivnih operacija punih razmera” ako se napadi nastave
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
