U istraživanju u kome je učestvovalo više od četrdeset vodećih stručnjaka za Rusiju, niko ne misli da će Vladimir Putin biti smenjen na izborima. Ali, šta će biti posle njega
Vladimir Putin ima 71 godinu i predsednik je ili premijer Rusije od avgusta 1999. godine od kada je sve jače gušio neistomišljenike i kritičke medije dok je gradio lični autoritarni sistem koji se pokazao otpornim na političke i ekonomske krize, ratove i globalnu pandemiju kovida-19.
Istraživanje Radija Slobodna Evropa u kome je učestvovalo više od 40 vodećih stručnjaka za Rusiju, uključujući politikologe, sociologe i novinare iz Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, razmatralo je dva najizglednija scenarija za tranziciju iz Putinove vladavine u vezi sa njegovim mogućim naslednikom.
Mnogi od njih su naglasili da takve spekulacije zapravo pripadaju u domen fantastike, dodajući da bilo kakvo precizno predviđanje izbora Putinovog naslednika nije moguće. Nekolicina njih smatra da nema indikacija da sam Putin ima jasne ideje po tom pitanju i da priprema nekoga da zauzme njegovo mesto.
„Slabljenje i kriza Putinovog režima će korespondirati i biti rezultat procesa prirodnog starenja Putina“, rekao je ukrajinski politolog Volodimir Fesenko.
Najizgledniji scenario
Većina stručnjaka je rekla da je Putinova smrt najizgledniji scenario za promenu vlasti u Rusiji, a gotovo svi ispitanici su naveli to kao najverovatniji put za Rusiju, dok je osam njih reklo da je to jedina moguća perspektiva.
Dok je 23 njih reklo da puč ili ustanak domaće elite mogu da budu pokretač promena na pozicijama moći, nekoliko njih je reklo da je to jedini mogući scenario.
Samo pet sagovornika navelo je da su „građanski rat“ ili „revolucija“ mogući u Rusiji, što je malo manje od broja onih koji su rekli da bi kraj Putinove Rusije mogao da bude uzrokovan vojnim porazom.
Jedan stručnjak je naveo kako bi kraj mogla da izazove velika katastrofa poput katastrofe nuklearke ili globalnog ekonomskog kraha. Drugi stručnjak je napomenuo da bi Putin mogao da bude sklonjen mirnim prenosom vlasti u slučaju njegove ozbiljne bolesti.
Ni jedan od sagovornika nije spomenuo okončanje Putinove vladavine putem izbora u Rusiji.
Mogući Putinovi naslednici
Stručnjaci su takođe pitani da imenuju moguće naslednike Putina u dva moguća scenarija transfera vlasti: u prvom, u kome sam Putin učestvuje u procesu selekcije, tako što izabere naslednika, i u drugom u kome bi Putin umro ili iz bilo kojeg drugog razloga ne bi bio uključen u izbor.
U prvom scenariju, 19 stručnjaka je spomenulo premijera Mihaila Mišucina, dok je 18 navelo sekretara Državnog saveta i bivšeg Putinovog telohranitelja Alekseja Djumina.
Često su pomenuta i imena gradonačelnika Moskve Sergeja Sobjanina, bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva i ministra odbrane Andreja Belousova.
Dva stručnjaka su rekla da bi Putin mogao da imenuje svoju najmlađu ćerku iz braka sa Ljudmilom Aleksejevom, Katerinu Tihonovu, dok je drugi spomenuo njegovu najstariju kćerku Mariju Voroncovu.
U drugom scenariju u kojem Putin nije uključen u izbor naslednika većina sagovornika takođe je navela Mišucina, dok je Sobjanin bio na drugom mestu.
Sedam sagovornika je navelo pomoćnika predsednika i bivšeg šefa Federalne službe bezbjednosti (FSB) Nikolaja Patruševa. Petoro je spomenulo Patruševog sina, zamenika premijera Dmitrija Patruševa.
Ukupno, stručnjaci su naveli 34 moguća imena naslednika, a jedan stručnjak je naveo čečenskog lidera Ramzana Kadirova, uprkos stalnim izveštajima o njegovim ozbiljnim zdravstvenim problemima.
Još jedan stručnjak je naveo disidenta i biznismena u egzilu Mihaila Hodorkovskog, kao manje očekivanog naslednika Putina.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
