img
Loader
Beograd, 0°C
Vreme Logo
  • Prijavite se
  • Pretplata
0
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzleter
  • Podkast
  • Najnovije
  • Politika
  • Ekonomija
  • Društvo
  • Svet
  • Kultura
  • Mozaik
  • Komentar
  • Štampano izdanje
  • Arhiva
  • Njuzletter
  • Podkast

Latest Edition

Dodaj u korpu

Rat u Ukrajini

Rojters: Kako milijarde dolara uprkos sakncijama i dalje stižu u Rusiju

13. avgust 2024, 11:47 M.J.
Foto: Сибирка/Pixabay
Copied

Od marta 2022, kada su SAD i EU podvrgle Rusiju finansijskim sankcijama, Moskva je uspela da pribavi najmanje 2,3 milijarde dolara i evra u gotovini, pokazuju carinski podaci u koje je Rojters imao uvid

Carinski podaci, dobijeni od komercijalnog dobavljača, otkrivaju kako je gotovina u Rusiju stizala iz zemalja poput Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske, koje nisu uvele sankcije Moskvi, odnosno ograničenja na trgovinu, prenosi Glas Amerike (VOA).

Ipak, za više od polovinu ukupnog iznosa i dalje sene zna zemlja porekla. Američka vlada je u decembru zapretila kaznama finansijskim institucijama koje pomažu Rusiji u zaobilaženju sankcija, a dodatne mere protiv firmi iz trećih zemalja poduzete su tokom 2023. i 2024. godine.

Ovi, dosad neobjavljeni podaci, ukazuju na sposobnost Rusije da zaobiđe međunarodne sankcije, osiguravajući pritom kontinuitet u korišćenju zapadnih valuta uprkos rastućim restrikcijama.

Neposredno pred invaziju, u Rusiju stiglo18,9 milijardi dolara

Ruska centralna banka i uprava za sankcije Sjedinjenih Država, Kancelarija za kontrolu strane imovine (OFAC), nisu odgovorili na zahteve Rojtersa za komentar.

Carinska evidencija pokriva period od marta 2022. do decembra 2023. godine, a Rojters nije mogao da pristupi novijim podacima. Dokumenti su pokazali porast priliva gotovine neposredno pre invazije. Između novembra 2021. i februara 2022. u Rusiju je ušlo 18,9 milijardi u dolarima i evrima, u poređenju sa samo 17 miliona dolara u prethodna četiri meseca.

Danijel Pikar, vođa grupe za međunarodnu trgovinu i nacionalnu bezbednost u američkoj advokatskoj firmi Buchanan Ingersoll & Rooney, rekao je da taj porast pre invazije ukazuje na to da neki Rusi žele da se izoluju od mogućih sankcija.

„Dok su SAD i njihovi saveznici shvatili važnost zajedničkog delovanja kako bi se postigao maksimum ekonomskih posledica, Rusija uči kako da izbegne i ublaži te iste posledice“, rekao je Pikar, piše Glas Amerike.

Rusi vide dolar kao pouzdanu valutu

Kineski juan prestigao je dolar i postao strana valuta kojom se najviše trguje u Moskvi. Dimitri Polevoj, menadžer investicija u Astra Asset Managementu u Rusiji, rekao je da mnogi Rusi još uvek žele stranu valutu u gotovini .

Oni taj novac koriste za putovanja u inostranstvo, kao i male uvoze i domaću štednju.

“Za pojedince, dolar je još uvek pouzdana valuta”, kazao je Polevoj za Rojters.

Kompanija Aero Trade- posrednik u trgovini valutama?

Ruska centralna banka brzo je ograničila ljudima podizanje gotovine u stranoj valuti posle invazije na Ukrajinu, u pokušaju da podrži slabljenje rublje. Prema podacima, samo 98 miliona dolara i evra izašlo je iz Rusije između februara 2022. i kraja 2023. godine.

Sa druge strane, devizni prilivi su bili daleko veći. Najveći deponent deviza bila je malo poznata kompanija „Aero-Trade“ koja nudi duty free usluge na aerodromima i letovima. U tom periodu prijavila je oko milijardu i po dolara.

Aero-Trade je registrovao 73 transakcije od po 20 miliona dolara ili evra, a sve su ocarinjene na moskovskom aerodromu Domodedovo,koji se nalazi u u blizini sedišta kompanije. Pošiljke su u carinskim deklaracijama opisane kao razmena ili prihod trgovine.

U većini slučajeva, Aero-Trade je bio samo naveden kao deponent, subjekat koji priprema i dostavlja carinsku dokumentaciju. Rojters nije mogao da identifikuje klijente _Aero-Trade-_a i nije mogao da utvrdi izvor ili odredište gotovine.

Vlasnik _Aero-Trade-_a Artem Martinjuk rekao je Rojtersu da sumnja u autentičnost carinskih zapisa. On je odbio da dalje komentariše. Kompanija je u saopštenju navela da se „Aero-Trade ne bavi isporukom čvrste valute Rusiji“.

Trgovina zlatom

Prema carinskim evidencijama, više od četvrtine uvezene gotovine pripada bankama, većim delom kao plaćanje plemenitih metala. Neke ruske banke su primile gotovinu iz inostranstva i izvezle plemenite metale.

Na primer, Vitabank je uvezla 64,8 miliona dolara iz Turske, dok je izvezla zlato i srebro iste vrednosti nazad turskim partnerima. Dostava gotovine iz UAE u Rusiju postala je nužan kompromis u svetu gde tradicionalni bankarski prenosi više nisu opcija.

Dokumenti pokazuju da su među velikim uvoznicima gotovine bili i entiteti pod kontrolom Rosteca, državnog vojno-industrijskog konglomerata.

Šta podrazumevaju sankcije?

Evropska unija i Sjedinjene Države zabranile su izvoz svojih valuta (evra i dolara) u Rusiju. To znači da banke i finansijske institucije u ovim zemljama ne smeju da šalju gotovinu u Rusiju.

Ove sankcije takođe uključuju ograničenja na transakcije ruskih banaka i kompanija sa inostranstvom. Mnogo ruskih banaka isključeno je iz globalnog finansijskog sistema SWIFT, što otežava međunarodne bankovne transakcije.

Izvor: Glas Amerike

Tagovi:

Dolar Evro Rojters sankcije Rusiji
Copied

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Više iz rubrike Svet

Bohum

28.novembar 2025. Srećko Matić/DW

Zašto je nemački policajac pucao u dvanaestogodišnju Srpkinju?

Dvanaestogodišnja devojčica koja ima i srpsko državljanstvo teško je ranjena u akciji policije u Bohumu pre desetak dana. Okolnosti tragedije još nisu razjašnjene, a to sada postaje i političko pitanje. Šta za sad znamo?

Očekuje se da će poslednja pretraga zgrada koje su planule u jednom od najsmrtonosnijih požara u Hongkongu biti završena kasnije u petak.

Hongkong

28.novembar 2025. B. B.

Gašenje pogubnog požara u Hongkongu pri kraju, poginule najmanje 94 odsobe

Požar je počeo u sredu popodne u jednoj od osam kula kompleksa Vang Fuk Kort, i brzo se proširio sa jedne na drugu, jer su se zapalile bambusove skele prekrivene mrežom

SAD

28.novembar 2025. I.M.

Preminula pripadnica Nacionalne garde ranjena kod Bele kuće

Predsednik Tramp potvrdio smrt Sare Bekstrom, dok se narednik Endru Volf nalazi u kritičnom stanju nakon oružanog napada u centru grada

Žestoka rakcija američkog predsednika nakon pucnjave u blizini Bele kuće.

Nacionalna garda i Tramp

27.novembar 2025. Vukašin Karadžić

Šta je Nacionalna garda i zašto je Tramp vojnu jedinicu raspoređivao po gradovima SAD

Tramp je u prošlosti Nacionalnu gardu koristio za obračun sa izbeglicama i prepucavanje sa političkim protivnicima. Šta će sada biti, kada je pripadnike Nacionalne garde ranio Avganistanac u demokratskom Vašingtonu

Tragedija u Hongkongu

27.novembar 2025. I.M.

Broj žrtava požara u stambenom kompleksu u Hongkongu porastao na 75

Kao nestale se vode više od 270 osoba, 65 ljudi je hospitalizovano, od kojih je 16 kritično, a 25 ima ozbiljne povrede

Komentar
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić slikan iz profila pred grbom Republike Srbije

Pregled nedelje

Na odru Republike Srbije

Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom

Filip Švarm
Vladimir Putin kači orden Aleksandru Vučiću

Komentar

Zbogom Putine

Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom

Andrej Ivanji
Šatorsko naselje ispred Narodne skupštine

Komentar

Poredak i kultura

Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije

Ivan Milenković
Vidi sve
Vreme 1821
Poslednje izdanje

Afera Generalštab

Poslednja odbrana od varvara Pretplati se
Srbija i svet

Sve brat do brata

Naftna kriza

Miris recesije

Istraživanje

Velike želje, mali kapaciteti

Intervju: Lana Vasiljević, vajarka

Rad usporava događaje

Vidi sve

Arhiva

Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.

Vidi sve
Vreme 1821 26.11 2025.
Vreme 1820 19.11 2025.
Vreme 1819 12.11 2025.
Vreme 1818 05.11 2025.
Vreme 1816-1817 22.10 2025.
Vreme 1815 16.10 2025.
Vreme 1814 09.10 2025.
Vreme 1813 01.10 2025.
Vreme 1812 24.09 2025.
Vreme 1811 17.09 2025.
Vreme 1810 10.09 2025.
Vreme 1809 03.09 2025.

Međuvreme

Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!

Vreme Logo
  • Redakcija
  • Pretplata
  • Marketing
  • Uslovi korišćenja
  • Njuzleter
  • Projekti
Pratite nas:

© 2025 Vreme, Beograd. Developed by Cubes

Mastercard Maestro Visa Dina American Express Intesa WSPAY Visa Secure Mastercard Secure