Raznorodni vladajući četverac

Bugarska je po drugi put ove godine – nakon dolaska na vlast bivšeg cara Simeona u ulozi premijera – iznenadila svet izabravši za predsednika vođu opozicione socijalističke partije (BSP) Georgija Parvanova.

Tako se rodio kliše: bivši car – predsednik vlade, bivši komunista – predsednik. Istovremeno, neki razočarani bugarski komentatori sa desnice počeli su da govore o bugarskom „monarho-komunizmu“. Međutim, dublja analiza mogla bi da pokaže da ono što se dogodilo na opštim (prošlog leta) a sada na predsedničkim izborima ima realno utemeljenje u bugarskoj sadašnjosti i nikako se ne bi moglo nazvati povratkom u prošlost.

Razlog za ovakvo ponašanje birača pre svega je fijasko bugarske desnice, oličene u do ovog leta vladajućoj Uniji demokratskih snaga (UDS), sa bivšim premijerom Ivanom Kostovom na čelu. UDS je tokom autoritarne vladavine Kostova zabeležila znatne uspehe na spoljnopolitičkom planu. Počela je pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, a zemlje Šengenskog sporazuma ukinule su vize za bugarske državljane.

NEČISTA KAMPANJA: Međutim, na unutrašnjem planu je njegova vlada postala simbol korupcije. S druge strane, većina Bugara je krivila vladu zbog sopstvenog siromaštva i stoga nemogućnosti da koriste novostečene „evropske privilegije.“

Istovremeno, Petar Stojanov, koji je u drugom krugu predsedničkih izbora dobio osam odsto glasova manje od socijalista Parvanova, bio je predsednik države. On je na to mesto izabran krajem 1996. godine, neposredno uoči kraha socijalističke vlade Žana Videnova. U to vreme bio je potpredsednik UDS-a.

Svestan loše slike Unije demokratskih snaga, Stojanov je na ovim izborima nastupio kao nezavisni kandidat. Kao takav dobio je podršku gotovo svih uticajnih desnih stranaka – UDS-a, vladajućeg Nacionalnog pokreta „Simeon Drugi“ (NPSD), koalicije VMRO-Đurđevdan, koja zamalo nije ušla u parlament, i još nekih manjih stranaka. Zapravo, iza njega su bile političke snage koje su na opštim izborima u junu dobile 70 odsto glasova.

Deo krivice za težak poraz, istina tek u drugom krugu, snose sam Stojanov i njegov predizborni štab. Naime, tokom kampanje pokušao je da diskredituje protivnike i dozvoljavajući sebi, između ostalog, da objavi delove poverljivog dokumenta iz 1999. godine sa nejasnim optužbama o kriminalnim vezama jednog od protivkandidata za predsednika – bivšeg ministra unutrašnjih poslova Bogomila Boneva. Zatim je skoro iznudio od premijera Simeona da javno obznani podršku njegove NPSD i, konačno, pri kraju kampanje odbacio je vanpartijsku neutralnost i odenuo „partijsko ruho“ u antikomunističku retoriku.

Takvo nedosledno ponašanje odvratilo je dobar deo birača od Stojanova, ali nije bilo jedini razlog za poraz. Tome su doprineli i unutrašnji sukobi unutar UDS-a, koji je gradonačelnik Sofije Stefan Sofijanski – jedan od najpopularnijih političara u zemlji – napustio između dva izborna kruga. Takođe, pokazalo se i da je podrška NPSD-a klimava, jer su pristalice ovog bloka razočarane time što Simeon nije odredio svog kandidata za predsednika.

PSIHOLOŠKI PROBOJ: Kad je socijalista Parvanov dobio prednost u prvom krugu, posao mu je praktično već bio okončan. Ključna je bila podrška koju je dobio od stranke etničkih Turaka – Pokret za prava i slobode (PPS) Ahmeda Dogana. Preostali glasovi došli su od onih koji su prevazišli psihološku barijeru da je Petar Stojanov nepobediv.

Parvanov se ponašao primerno, tvrde danas analitičari. Iznosio je poruke umerenog socijalističkog lidera, iako je unutarpartijska opozicija u BSP-u želela da ga isticanjem njegove predsedničke kandidature pošalje u penziju.

Parvanov je obećao da će biti „socijalni predsednik“, mada bugarski ustav ne pruža šefu države ovlašćenja kojima bi mogao direktno da utiče na socijalnu i ekonomsku situaciju. Osim toga, založio se za podizanja autoriteta predsedničke institucije, koju je Stojanov „oborio“ tokom vladavine premijera Kostova.

Od 44-godišnjeg istoričara, što je Parvanov po profesiji, ne očekuju se iznenađenja u spoljnoj politici. On je još u izbornoj noći pokušao da odagna potencijalna strahovanja od njegove pobede na Zapadu, objavljujući da će raditi na ulasku Bugarske i u EU i u NATO. Ali, dodao je da će pokušati da oživi ekonomske veze i sa tradicionalnim partnerima, pomenuvši Rusiju i Ukrajinu.

Bugarski analitičari, istovremeno, u svojim prognozama mogućih posledica izbora socijalističkog vođe za šefa države skreću pažnju na povećane apetite levice, odnosno BSP-a. Šef agencije „Galup“ nazvao je dva miliona birača koji su stali iza Parvanova „novom virtuelnom levicom“ koja nema stranku jer takva kakva je sada Bugarska socijalistička stranka nije njihova stranka.

KOME JE TEŽE: Drugi pominju mogućnost talasa levog radikalizma, koji se može razviti kako na socijalnoj tako i na etničkoj osnovi, ako BSP ne sačuva kurs približavanja prema PPS-u, za šta se inače zalagao Parvanov tokom kampanje.

To je politika koja teži poboljšavanju veza sa turskom etničkom zajednicom, odnosno istorijskom pomirenju zbog nasilne promene njihovih imena, što je bivša komunistička vlast činila tokom osamdeset godina. Parvanov je uspeo i da navede BSP da prihvati evroatlantsku integraciju i članstvo zemlje u NATO-u, i to posle bombardovanja Jugoslavije kome su se on i Socijalistička partija snažno suprostavljali.

Situacija je znatno teža na desnom polu bugarske političke scene. UDS nastavlja svoj ubrzani hod nizbrdo, uz uzajamno optuživanje svojih lidera. Osim toga, tek predstoji formiranje NPSD-a kao političke stranke desnog centra, kao i stvaranje nove partije slobodnih demokrata Stefana Sofijanskog.

Možda su pravi pobednici ovih izbora PPS i njen lider Ahmed Dogan, jedini političar koji 12 godina opstaje u samom vrhu bugarske politike. PPS je ušao u koaliciju sa NPSD-om u vladi, a njegovom podrškom Parvanov je izabran za predsednika.

Neki analitičari tvrde da je partijski sistem u Bugarskoj u rasulu i da se stanje održava na autoritetu nekoliko ljudi. To su: premijer Simeon Sakskoburg, novoizabrani predsednik Georgi Parvanov, Ahmed Dogan i Stefan Sofijanski. Analitičari kažu da od njihove saradnje zavisi da li će biti izbegnuta ozbiljna politička kriza. Danas sva četvorica naglašavaju da su spremni da zajednički rade, a da li će tako i biti pokazaće budućnost.