Govoreći u Moskvi 17. marta ubrzo nakon što je obezbedio novi šestogodišnji mandat, Putin je rekao da je pristao na razmenu Navaljnog pod uslovom da se ne vraća u Rusiju
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 17. marta da je pristao da razmeni svog najžešćeg kritičara Alekseja Navaljnog nekoliko dana pre nego što je opozicioni lider umro u zatvoru prošlog meseca.
Govoreći u Moskvi 17. marta ubrzo nakon što je obezbedio novi šestogodišnji mandat, Putin je rekao da je pristao na razmenu Navaljnog pod uslovom da se ne vraća u Rusiju.
Navaljni je preminuo 16. februara pod nejasnim okolnostima u zatvoru na Arktiku gde je služio 19-godišnju kaznu zbog ekstremizma i drugih optužbi koje se smatraju politički motivisanim.
Putin nije rekao koga želi u zamenu za Navaljnog, ali prošlog meseca u intervjuu bivšem voditelju Foks njuza i političkim komentatorom Takerom Karlsonom, ruski lider je rekao da je voljan da menja zapadnjake u ruskom zatvoru za osuđenog ubicu i bivšeg Pukovnik Federalne službe bezbednosti (FSB) Vadim Krasikov.
Istraživački novinar Kristo Grozev rekao je krajem februara Radiju Slobodna Evropa (RSE) da je umešan u plan razmene Navaljnog za Krasikova, koji je osuđen za ubistvo čečenskog državljanina gruzijske nacionalnosti.
Plan je predstavljen Putinu u februaru.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
