Ključna rečenica novog izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) na prvi pogled iznenađuje – globalni izvoz oružja stagnira u poređenju s periodom od 2010. do 2019. godine, prenosi Dojče vele (DW).
No, kada se pogledaju pojedinačne zemlje, postaju očigledne dramatične geopolitičke promene.
Ukrajina je sada, u petogodišnjem periodu od 2020. do 2024. godine, najveći naručilac teškog naoružanja na svetu.
U poređenju s godinama između 2015. i 2019, ova zemlja je povećala uvoz gotovo stotinu puta. Gotovo devet posto ukupnog svetskog izvoza oružja završilo je u Ukrajini.
Ruska agresija i strah od Amerike
Istovremeno, uvoz oružja u ostale evropske zemlje porastao je za 155 odsto. Ovo je takođe direktna posledica ruske agresije koja je započela u februaru 2022. godine.
Osim toga, prema švedskim istraživačima, razlog za ovaj porast je i nesigurnost u vezi s razvojem američke spoljne politike.
„Novi podaci odražavaju jačanje naoružavanja u evropskim zemljama kao odgovor na novu pretnju iz Rusije“, kaže Metju Džordž, jedan od autora izveštaja.
„S druge strane, neki od najvećih svetskih uvoznika oružja, poput Saudijske Arabije, Kine i Indije, zabeležili su veći pad uvoza, uprkos rastućoj percepciji pretnje i u njihovim regionima“, dodaje on.
SAD – daleko najveći podržavalac Ukrajine
Prema istom izveštaju, 35 država učestvovalo je u isporukama oružja Ukrajini tokom posmatranog perioda. Između 2020. i 2024. godine Ukrajina je primila 8,8 odsto ukupnog svetskog izvoza.
SAD su obezbedile 45 odsto svih isporuka, Nemačka 12 odsto, a Poljska 11 odsto.
Ovi odnosi jasno pokazuju kakve bi promene mogle nastupiti ako bi se SAD, pod novim predsednikom Donaldom Trampom, u potpunosti povukle iz vojne podrške Ukrajini.
Među deset najvećih svetskih uvoznika oružja u periodu od 2020. do 2024. godine Ukrajina je bila jedina evropska zemlja, iako su i druge evropske države značajno povećale svoje narudžbine i isporuke oružja.
SAD će i dalje snabdevati Evropu
Piter Vezeman, istraživač u Stokholmskom institutu, kaže: „Nakon što je Rusija postala sve agresivnija, a transatlantski odnosi već su bili pod stresom tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa, evropske NATO države počele su da smanjuju zavisnost od uvoza i jačaju sopstvenu vojnu industriju.“
Međutim, dodaje Vezeman, saradnja između Evrope i SAD u snabdevanju oružjem ima duboke korene, pa će američki izvoz u evropske partnere i dalje rasti.
Tramp je već bio predsednik SAD od 2017. do 2021. godine i ponovo je preuzeo dužnost u januaru ove godine. Sada je, nakon neviđene svađe s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, zaustavio vojnu pomoć Ukrajini. Hoće li to ostati tako, ostaje neizvesno.
SAD ostaje vodeći izvoznik, Rusija pada na lestvici
SAD ostaju najveći izvoznik oružja na svetu: 43 odsto ukupne svetske trgovine oružjem dolazi iz te zemlja koja je u ovom petogodišnjem periodu snabdevala 107 država.
„SAD se nalaze u jedinstvenoj poziciji kada je reč o izvozu oružja – njihov udeo je više od četiri puta veći od onog druge najjače izvozne zemlje, Francuske“, kaže Metju Džordž.
S druge strane, Rusija je smanjila izvoz oružja za 63 odsto, a 2021. i 2022. godine njen ukupni izvoz bio je najmanji u poslednje dve decenije.
Nije ni čudo – očigledno se već pripremala za rat, pa je pre jačala sopstvene vojne kapacitete nego prodavala oružje drugima.
„Rat protiv Ukrajine dodatno je ubrzao pad ruskog izvoza oružja jer je sada više oružja bilo potrebno na ratištu. Osim toga, sankcije su Rusiji otežale proizvodnju i prodaju oružja“, kaže Vezeman.
Kada je Rusija ipak izvozila oružje, glavni kupci bili su Kina i Indija.
Zalivske države i Azija
Četiri od deset najvećih uvoznika oružja između 2020. i 2024. bile su arapske zemlje: Katar, Saudijska Arabija, Egipat i Kuvajt. Još četiri su sa Dalekog istoka: Indija, Pakistan, Japan i Australija.
Vezeman se čudi što se tome ne pridaje više pažnje: „Dok isporuke oružja u Evropu i Bliski istok privlače najveću medijsku pažnju, Azija i Okeanija i dalje su najveći regionu na svetu po uvozu oružja.“
Uprkos ratu u Pojasu Gaze, koji je započeo u oktobru 2023, uvoz oružja u Izrael između 2015. i 2024. gotovo da se nije promenio.
Prema SIPRI-jevom izveštaju, za svoje vojne operacije od početka sukoba Izrael je uglavnom koristio oružje koje mu je već ranije isporučeno, pre svega iz SAD.
Dakle, globalna trgovina oružjem stagnira u obimu, ali se struktura među primaocima oružja drastično menja.
A stvari bi mogle da se menjaju još brže: Nemačka planira u narednim godinama da uloži astronomske sume u Bundesver i dalju podršku Ukrajini – stručnjaci procenjuju da će se raditi o oko 400 milijardi evra.
Takvi programi prvenstveno povećavaju profite globalnih proizvođača oružja.
Kako je SIPRI već zaključio u decembru 2024, prihodi 100 najvećih svetskih proizvođača oružja porasli su za 4,2 posto u 2023. godini, dostigavši oko 632 milijarde dolara.
