Poslednjih pet godina Ukrajina je najveći naručilac teškog naoružanja na svetu. SAD su obezbedile 45 odsto svih isporuka. Ovi podaci najbolje pokazuju težinu pretnje Donalda Trampa da će da uskrati vojnu pomoć Ukrajini. Zašto je i u drugim evropskim državama uvoz oružja porastao za 155 odsto
Ključna rečenica novog izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) na prvi pogled iznenađuje – globalni izvoz oružja stagnira u poređenju s periodom od 2010. do 2019. godine, prenosi Dojče vele (DW).
No, kada se pogledaju pojedinačne zemlje, postaju očigledne dramatične geopolitičke promene.
Ukrajina je sada, u petogodišnjem periodu od 2020. do 2024. godine, najveći naručilac teškog naoružanja na svetu.
U poređenju s godinama između 2015. i 2019, ova zemlja je povećala uvoz gotovo stotinu puta. Gotovo devet posto ukupnog svetskog izvoza oružja završilo je u Ukrajini.
Ruska agresija i strah od Amerike
Istovremeno, uvoz oružja u ostale evropske zemlje porastao je za 155 odsto. Ovo je takođe direktna posledica ruske agresije koja je započela u februaru 2022. godine.
Osim toga, prema švedskim istraživačima, razlog za ovaj porast je i nesigurnost u vezi s razvojem američke spoljne politike.
„Novi podaci odražavaju jačanje naoružavanja u evropskim zemljama kao odgovor na novu pretnju iz Rusije“, kaže Metju Džordž, jedan od autora izveštaja.
„S druge strane, neki od najvećih svetskih uvoznika oružja, poput Saudijske Arabije, Kine i Indije, zabeležili su veći pad uvoza, uprkos rastućoj percepciji pretnje i u njihovim regionima“, dodaje on.
SAD – daleko najveći podržavalac Ukrajine
Prema istom izveštaju, 35 država učestvovalo je u isporukama oružja Ukrajini tokom posmatranog perioda. Između 2020. i 2024. godine Ukrajina je primila 8,8 odsto ukupnog svetskog izvoza.
SAD su obezbedile 45 odsto svih isporuka, Nemačka 12 odsto, a Poljska 11 odsto.
Ovi odnosi jasno pokazuju kakve bi promene mogle nastupiti ako bi se SAD, pod novim predsednikom Donaldom Trampom, u potpunosti povukle iz vojne podrške Ukrajini.
Među deset najvećih svetskih uvoznika oružja u periodu od 2020. do 2024. godine Ukrajina je bila jedina evropska zemlja, iako su i druge evropske države značajno povećale svoje narudžbine i isporuke oružja.
SAD će i dalje snabdevati Evropu
Piter Vezeman, istraživač u Stokholmskom institutu, kaže: „Nakon što je Rusija postala sve agresivnija, a transatlantski odnosi već su bili pod stresom tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa, evropske NATO države počele su da smanjuju zavisnost od uvoza i jačaju sopstvenu vojnu industriju.“
Međutim, dodaje Vezeman, saradnja između Evrope i SAD u snabdevanju oružjem ima duboke korene, pa će američki izvoz u evropske partnere i dalje rasti.
Tramp je već bio predsednik SAD od 2017. do 2021. godine i ponovo je preuzeo dužnost u januaru ove godine. Sada je, nakon neviđene svađe s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, zaustavio vojnu pomoć Ukrajini. Hoće li to ostati tako, ostaje neizvesno.
SAD ostaje vodeći izvoznik, Rusija pada na lestvici
SAD ostaju najveći izvoznik oružja na svetu: 43 odsto ukupne svetske trgovine oružjem dolazi iz te zemlja koja je u ovom petogodišnjem periodu snabdevala 107 država.
„SAD se nalaze u jedinstvenoj poziciji kada je reč o izvozu oružja – njihov udeo je više od četiri puta veći od onog druge najjače izvozne zemlje, Francuske“, kaže Metju Džordž.
S druge strane, Rusija je smanjila izvoz oružja za 63 odsto, a 2021. i 2022. godine njen ukupni izvoz bio je najmanji u poslednje dve decenije.
Nije ni čudo – očigledno se već pripremala za rat, pa je pre jačala sopstvene vojne kapacitete nego prodavala oružje drugima.
„Rat protiv Ukrajine dodatno je ubrzao pad ruskog izvoza oružja jer je sada više oružja bilo potrebno na ratištu. Osim toga, sankcije su Rusiji otežale proizvodnju i prodaju oružja“, kaže Vezeman.
Kada je Rusija ipak izvozila oružje, glavni kupci bili su Kina i Indija.
Zalivske države i Azija
Četiri od deset najvećih uvoznika oružja između 2020. i 2024. bile su arapske zemlje: Katar, Saudijska Arabija, Egipat i Kuvajt. Još četiri su sa Dalekog istoka: Indija, Pakistan, Japan i Australija.
Vezeman se čudi što se tome ne pridaje više pažnje: „Dok isporuke oružja u Evropu i Bliski istok privlače najveću medijsku pažnju, Azija i Okeanija i dalje su najveći regionu na svetu po uvozu oružja.“
Uprkos ratu u Pojasu Gaze, koji je započeo u oktobru 2023, uvoz oružja u Izrael između 2015. i 2024. gotovo da se nije promenio.
Prema SIPRI-jevom izveštaju, za svoje vojne operacije od početka sukoba Izrael je uglavnom koristio oružje koje mu je već ranije isporučeno, pre svega iz SAD.
Dakle, globalna trgovina oružjem stagnira u obimu, ali se struktura među primaocima oružja drastično menja.
A stvari bi mogle da se menjaju još brže: Nemačka planira u narednim godinama da uloži astronomske sume u Bundesver i dalju podršku Ukrajini – stručnjaci procenjuju da će se raditi o oko 400 milijardi evra.
Takvi programi prvenstveno povećavaju profite globalnih proizvođača oružja.
Kako je SIPRI već zaključio u decembru 2024, prihodi 100 najvećih svetskih proizvođača oružja porasli su za 4,2 posto u 2023. godini, dostigavši oko 632 milijarde dolara.
Nakon konferencije u okviru Berlinskog procesa nemački kancelar Fridrih Merc rekao je da podržava put zemalja Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji. Ali popusta za nužne reforme neće biti
Novi, 19. paket sankcija Evropske unije protiv Rusije uključuje zabranu uvoza ruskog tečnog gasa na evropsko tržište. Istovremeno su i SAD uvele sankcije ruskim naftnim kompanijama
Dok Kina koristi svoju dominaciju nad retkim zemnim elementima kao moćno oruđe u globalnoj borbi za uticaj sa SAD, Donald Tramp intenzivira napore da osigura nezavisnost i stabilnost snabdevanja za američku industriju i preti Pekingu novim carinskim nametima
Ako je trebalo da bude vodič za budućnost, nova zora devedesetih nije ispunila očekivanja Evrope. Bez energetskih resursa i osuđena da se određuje prema geopolitičkom rivalstvu Amerike i Kine, Evropa je dugo negovala iluziju iz tog vremena da će postati globalni faktor. Danas kontinent zaostaje u tehnološkom i inovativnim smislu. Za svet, Fukojamin kraj istorije pokazao se kao pogrešno proročanstvo. Slavni nobelovac Džozef Stiglic danas, inspirisan Trampovom politikom, govori o početku ere kraja progresa
“Podjele u SAD više nijesu primarno zasnovane na neslaganju oko politika, već na dubokom animozitetu i nepovjerenju prema drugoj strani, koja se dehumanizuje i sagledava kao glavni problem a ne kao društveni činilac sa kojim treba tražiti rješenje za zajedničke probleme. Pristalice jedne partije ne samo da se ne slažu s drugom stranom, već je doživljavaju kao nemoralnu, neinteligentnu i fundamentalno zlu. Kada se politički protivnik ne vidi kao legitimni takmac, već kao egzistencijalna prijetnja, postojeća pravila demokratske igre ne samo da gube na važnosti, već se zamjenjuju radikalnim mjerama”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Goruće pitanje nije zašto se šator u Ćacilendu zapalio, već šta šta to šatorsko naselju ima da traži ispred Narodne skupštine već pola godine
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
