Poslednjih pet godina Ukrajina je najveći naručilac teškog naoružanja na svetu. SAD su obezbedile 45 odsto svih isporuka. Ovi podaci najbolje pokazuju težinu pretnje Donalda Trampa da će da uskrati vojnu pomoć Ukrajini. Zašto je i u drugim evropskim državama uvoz oružja porastao za 155 odsto
Ključna rečenica novog izveštaja Stokholmskog instituta za istraživanje mira (SIPRI) na prvi pogled iznenađuje – globalni izvoz oružja stagnira u poređenju s periodom od 2010. do 2019. godine, prenosi Dojče vele (DW).
No, kada se pogledaju pojedinačne zemlje, postaju očigledne dramatične geopolitičke promene.
Ukrajina je sada, u petogodišnjem periodu od 2020. do 2024. godine, najveći naručilac teškog naoružanja na svetu.
U poređenju s godinama između 2015. i 2019, ova zemlja je povećala uvoz gotovo stotinu puta. Gotovo devet posto ukupnog svetskog izvoza oružja završilo je u Ukrajini.
Ruska agresija i strah od Amerike
Istovremeno, uvoz oružja u ostale evropske zemlje porastao je za 155 odsto. Ovo je takođe direktna posledica ruske agresije koja je započela u februaru 2022. godine.
Osim toga, prema švedskim istraživačima, razlog za ovaj porast je i nesigurnost u vezi s razvojem američke spoljne politike.
„Novi podaci odražavaju jačanje naoružavanja u evropskim zemljama kao odgovor na novu pretnju iz Rusije“, kaže Metju Džordž, jedan od autora izveštaja.
„S druge strane, neki od najvećih svetskih uvoznika oružja, poput Saudijske Arabije, Kine i Indije, zabeležili su veći pad uvoza, uprkos rastućoj percepciji pretnje i u njihovim regionima“, dodaje on.
SAD – daleko najveći podržavalac Ukrajine
Prema istom izveštaju, 35 država učestvovalo je u isporukama oružja Ukrajini tokom posmatranog perioda. Između 2020. i 2024. godine Ukrajina je primila 8,8 odsto ukupnog svetskog izvoza.
SAD su obezbedile 45 odsto svih isporuka, Nemačka 12 odsto, a Poljska 11 odsto.
Ovi odnosi jasno pokazuju kakve bi promene mogle nastupiti ako bi se SAD, pod novim predsednikom Donaldom Trampom, u potpunosti povukle iz vojne podrške Ukrajini.
Među deset najvećih svetskih uvoznika oružja u periodu od 2020. do 2024. godine Ukrajina je bila jedina evropska zemlja, iako su i druge evropske države značajno povećale svoje narudžbine i isporuke oružja.
SAD će i dalje snabdevati Evropu
Piter Vezeman, istraživač u Stokholmskom institutu, kaže: „Nakon što je Rusija postala sve agresivnija, a transatlantski odnosi već su bili pod stresom tokom prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa, evropske NATO države počele su da smanjuju zavisnost od uvoza i jačaju sopstvenu vojnu industriju.“
Međutim, dodaje Vezeman, saradnja između Evrope i SAD u snabdevanju oružjem ima duboke korene, pa će američki izvoz u evropske partnere i dalje rasti.
Tramp je već bio predsednik SAD od 2017. do 2021. godine i ponovo je preuzeo dužnost u januaru ove godine. Sada je, nakon neviđene svađe s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, zaustavio vojnu pomoć Ukrajini. Hoće li to ostati tako, ostaje neizvesno.
SAD ostaje vodeći izvoznik, Rusija pada na lestvici
SAD ostaju najveći izvoznik oružja na svetu: 43 odsto ukupne svetske trgovine oružjem dolazi iz te zemlja koja je u ovom petogodišnjem periodu snabdevala 107 država.
„SAD se nalaze u jedinstvenoj poziciji kada je reč o izvozu oružja – njihov udeo je više od četiri puta veći od onog druge najjače izvozne zemlje, Francuske“, kaže Metju Džordž.
S druge strane, Rusija je smanjila izvoz oružja za 63 odsto, a 2021. i 2022. godine njen ukupni izvoz bio je najmanji u poslednje dve decenije.
Nije ni čudo – očigledno se već pripremala za rat, pa je pre jačala sopstvene vojne kapacitete nego prodavala oružje drugima.
„Rat protiv Ukrajine dodatno je ubrzao pad ruskog izvoza oružja jer je sada više oružja bilo potrebno na ratištu. Osim toga, sankcije su Rusiji otežale proizvodnju i prodaju oružja“, kaže Vezeman.
Kada je Rusija ipak izvozila oružje, glavni kupci bili su Kina i Indija.
Zalivske države i Azija
Četiri od deset najvećih uvoznika oružja između 2020. i 2024. bile su arapske zemlje: Katar, Saudijska Arabija, Egipat i Kuvajt. Još četiri su sa Dalekog istoka: Indija, Pakistan, Japan i Australija.
Vezeman se čudi što se tome ne pridaje više pažnje: „Dok isporuke oružja u Evropu i Bliski istok privlače najveću medijsku pažnju, Azija i Okeanija i dalje su najveći regionu na svetu po uvozu oružja.“
Uprkos ratu u Pojasu Gaze, koji je započeo u oktobru 2023, uvoz oružja u Izrael između 2015. i 2024. gotovo da se nije promenio.
Prema SIPRI-jevom izveštaju, za svoje vojne operacije od početka sukoba Izrael je uglavnom koristio oružje koje mu je već ranije isporučeno, pre svega iz SAD.
Dakle, globalna trgovina oružjem stagnira u obimu, ali se struktura među primaocima oružja drastično menja.
A stvari bi mogle da se menjaju još brže: Nemačka planira u narednim godinama da uloži astronomske sume u Bundesver i dalju podršku Ukrajini – stručnjaci procenjuju da će se raditi o oko 400 milijardi evra.
Takvi programi prvenstveno povećavaju profite globalnih proizvođača oružja.
Kako je SIPRI već zaključio u decembru 2024, prihodi 100 najvećih svetskih proizvođača oružja porasli su za 4,2 posto u 2023. godini, dostigavši oko 632 milijarde dolara.
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
