Prozivanje pape

U septembru 2006. u svom „Regensburškom predavanju“ papa Benedikt XVI citirao je vizantijskog cara Manuela II Paleologa (1350–1452). Prorok Muhamed doneo je samo „loše i nehumano“, kao što je na primer „propisao, da veru koju propoveda treba širiti mačem“, izgovorio je papa i izazvao buru protesta u muslimanskom svetu. U julu 2007. Vatikan je potvrdio izjavu „Dominus Iesus„, koju je papa sročio ranije još kao prefekt verske kongregacije. U njoj se naglašava vodeća uloga katoličke crkve, a protestantima se ne priznaju „crkve u pravom smislu te reči“. Naravno da su luterani oštro protestovali. U februaru 2008. papa je izazvao oštro negodovanje Jevreja, kada je odlučio da u liturgijskom obredu na Veliki petak promeni molitvu za Jevreje: „Gospodine Bože naš, prosvetli njihova srca da Isusa Hrista priznaju Spasiteljem svih ljudi.“ Kritičari smatraju da je Benedikt XVI time barem indirektno pozvao na misiju preobraženje Jevreja. Uskršnju molitvu koja je vekovima opterećivala dve vere, a u kojoj je reč o „nevernim“ i „zaslepljenim“ Jevrejima, van snage je stavio Papa Jovan XXIII (1881–1963).

I sve je to bilo, pa prošlo, uz neka zakukuljena izvinjenja i izvrdavanje Vatikana, dok Benedikt XVI, sa svetovnim imenom Jozef Racinger, nije iznervirao kancelarku rodne mu zemlje Angelu Merkel kada je ukinuo dve decenije staru ekskomunikaciju četiri biskupa članova ultrakonzervativnog katoličkog Bratstva sveti Pije na čelu sa Britancem Ričardom Vilijamsonom poznatom po antisemitskim nastupima i negiranju holokausta. Nije njena praksa da komentariše unutrašnja crkvena pitanja, rekla je Merkelova, ali kada je reč o suštinskim pitanjima, ne može da ćuti. A suštinsko je pitanje kada Vatikan odaje utisak da je dozvoljeno negirati holokaust, kao što je suštinsko pitanje ophođenje prema Jevrejima. Angela Merkel je zahtevala od Vatikana i pape da nedvosmisleno kažu da negiranja holokausta ne može biti i da odnos prema Jevrejima mora biti pozitivan, kako kontroverzna rehabilitacija četiri brata po Piju ne bi bila pogrešno protumačena.

GREŠAN ILI BEZGREŠAN: Naravno da je sveti otac u Rimu bio ogorčen da se jedan političar, pa još političarka, pa još iz rodne mu Nemačke, koja je povrh svega još i protestantkinja, ćerka luteranskog sveštenika (mada tu činjenicu niko prilikom prepucavanja na relaciji Berlin–Vatikan nije isticao) drznula da ga proziva. Nemačke novine pišu da je Vatikan užasnut, te da se stiče utisak da su antikatoličke grupe u Nemačkoj isplivale na površinu, kako je to rekao jedan poslanik nemačkih demohrišćana (CDU), na čijem je čelu Merkelova. Merkelova ne samo da je izazvala oštru kritiku unutar sopstvene partije već i sveopštu diskusiju i u čitavoj Nemačkoj i u Evropi, prilikom koje joj jedni aplaudiraju, a drugi je kude. Šef nemačkih socijaldemokrata (SPD) Franc Mintefering govori tako o „istorijskoj grešci“, kako je poglavar katolika „očigledno demonstrirao da ni Papa nije bezgrešan“. U Nemačkoj su u glavnom funkcioneri CDU-a napali Merkelovu. Tako se moglo čuti da „javna prozivka pape garantovano nema nikakvog učinka“, da „Papa već zna šta radi i da niko ne može da mu prebaci da je pobornik holokausta“, te da Merkelova „ne treba da se meša“ i „podučava papu“, da se Benediktu XVI zloćudno podmeće, da je ono što nije, i da je nečuveno, da se papi nabacuje da je antisemita. Veoma oprečni komentari mogu se pročitati u novinama širom Evrope, ali se stiče utisak da čak i u katoličkim zemljama preovlađuju simpatije prema Merkelovoj koja je „izazvala papu“ („Pai“) i koja je protest praktično pretvorila u „državno pitanje“ („Mundo“). Torinska „Stampa“ piše da se sada i Nemačka distancira od pape, da je tako energično istupanje Merkelove neočekivano, ali da govori o široko rasprostranjenoj nelagodi zbog novije politike Vatikana pojačanoj rehabilitacijom biskupa koji negira postojanje gasnih komora, u zemlji u kojoj je negiranje holokausta zakonom zabranjeno.

Na prozivanje nemačke kancelarke Vatikan je šturo i nemušto odgovarao. Te, pontifeks nije znao da Vilijamson negira holokaust, te pa zna se da papa ne negira holokaust, šta tu ima da se naglašava, te da je došlo do greške u menadžmentu kurije, te da komunikacija u Vatikanu nije dovoljno dobra, te da četvorica biskupa jesu rehabilitovana i primljena ponovo u okrilje katoličke crkve, ali da nemaju pravo da praktikuju crkvene obrede… Jedino odgovora nije bilo, zašto je Benedikt XVI uopšte rehabilitovao pre dvadeset godina ekskomuniciranu ultrakonzervativnu braću po Piju, kao što zvaničnog odgovora nije bilo ni šta stoji iza svih drugih spornih izjava i poteza pape kojima je iritirao više od pola čovečanstva. Za mnoge tu više nije reč o nesmotrenim gafovima i „greškama u radu“, već sve to ukazuje na samu suštinu Benedikta XVI koji je tradicionalista i pripada konzervativnom krilu katoličke crkve.

NEPOSLUŠNI BISKUP: A kada je Benedikt kako bi malo popravio stvar pozvao Vilijamsona da se nedvosmisleno distancira od negiranja holokausta, ovaj ga je glatko odbio. U intervjuu nemačkom časopisu „Špigel“ Vilijamson je odgovorio da prvo mora da proveri istorijske dokaze o ubistvu miliona Jevreja. „A ako pronađem dokaze, onda ću da se ispravim. Ali za to će mi biti potrebno vremena“, napisao je 68-godišnji Vilijamson, koji živi u Argentini. A za jednu švedsku televiziju izjavio je da istorijski fakti ne ukazuju na postojanje gasnih komora i da nacisti nisu ubili šest miliona, već dvesta do trista hiljada Jevreja, ali ne u gasnim komorama. I Bratstvo svetog Pija se oglasilo rekavši kako u njihovim redovima nema mesta za nekog ko negira holokaust. Što je samo još jedan šamar za papu, koji tek što je Vilijamsona pomilovao.

U međuvremenu su se Merkelova i Benedikt telefonom ispričali. Bio je to dobar i konstruktivan razgovor, „nošen uzajamnom dubokom težnjom naglašavanja trajnog značenja holokausta za čovečanstvo“, izjavili su predstavnik nemačke vlade i Vatikana na zajedničkoj konferenciji za medije i na površini izgladili odnose. Ali posledice će ostati. Postoje ozbiljne naznake da sve više katolika napušta crkvu, a prema nekim istraživanjima javnog mnjenja 67 odsto nemačkih katolika je protiv rehabilitacije Vilijamsona i braće. Nemci očigledno više ne vole svog papu, koji svojim izraženim tradicionalizmom ne samo da ne dozvoljava bilo kakvu modernizaciju katoličke crkve i ne širi hrišćansku ljubav već naglašava stare podele i svađe među verama, crkvama i njihovim sledbenicima. Pa i ako su sve sami gafovi, u njima se već prepoznaje neki sistem.