Izraelska vojska pokrenula je kopnene operacije u jugozapadnom Libanu, čime je proširen upad za koji su izraelski zvaničnici rekli da ima za cilj potiskivanje militanata Hezbolaha sa granice. Objavljeno je i da je u vazdušnom udaru ubijen visoki komandant Hezbolaha Suhail Huseini
Izraelska vojska objavila je u utorak da je pokrenula kopnene operacije u jugozapadnom Libanu, čime je proširen upad za koji su izraelski zvaničnici rekli da ima za cilj potiskivanje militanata Hezbolaha sa granice.
Kao i u svojim početnim kopnenim operacijama u Libanu koje su počele 30. septembra, izraelska vojska je opisala nove napore kao „ograničene, lokalizovane, ciljane operacije“.
Kopnena kampanja prati snažu i široko rasprostranjenu vazdušnu ofanzivu, koja uključuje vazdušne napade na glavni grad Libana, Bejrut, kao i na područja u južnom i istočnom Libanu, piše Glas Amerike.
Ubijen komandant Hezbolaha
Izraelske odbrambene snage (IDF) saoštile su u utorak da je u jednom od tih vazdušnih udara ubijen visoki komandant Hezbolaha Suhail Huseini, koji je učestvovao u prenosu oružja iz Irana militantnoj grupi sa sedištem u Libanu.
Udar je usledio 10 dana nakon što je u izraelskom napadu ubijen lider Hezbolaha Hasan Nasralah.
Izrael je u ponedeljak izveo vazdušne napade na dva fronta, gađajući položaje Hamasa širom Pojasa Gaze i borce Hezbolaha u Libanu, pošto je zemlja obeležila godinu dana od napada Hamasa na južni Izrael koji je izazvao je rat koji sada preti da zahvati ceo region.
U Gazi su među metama bili Hamasovi raketni položaji. Hamas je u ponedeljak saopštio da je ispalio rakete na Tel Aviv, drugi po veličini grad u Izraelu, i područja u blizini nekoliko graničnih prelaza na jugu Izraela.
Sirene u Tel Avivu
Izrael je objavio da su se oglasile sirene za vazdušni napad u Tel Avivu i u centralnom Izraelu kao odgovor nakon što su registrovani projektili ispaljeni iz Gaze.
Rano u ponedeljak, izraelska vojska je poručila stanovnicima četiri oblasti južnog Pojasa Gaze da se presele u takozvanu humanitarnu oblast na obali Al Mavasi, rekavši da će terorističke akcije Hamasa u toj oblasti biti dočekane „ekstremnom snagom“.
Stanovnici severne Gaze takođe su pod naredbom za evakuaciju, a Ujedinjene nacije su saopštile da te naredbe vrše pritisak na više od 400.000 Palestinaca da se presele u Al-Mavasi, koji je već prenaseljen.
U južnom Libanu, Izraelske odbrambene snage saopštile su da je 100 njihovih aviona pogodilo više od 120 ciljeva Hezbolaha. Mete su takođe bile lokacije Hezbolaha u istočnoj dolini Beka.
Rakete pogodile Haifu
IDF je u ponedeljak uveče izdala upozorenja ribarima i drugim ljudima u oblasti reke Avali, ograničavajući im izlazak na plažu i more u tom području i južno od njega „do daljeg“. Reka se uliva u Sredozemno more u blizini južnog grada Sidona.
Rakete Hezbolaha pogodile su severni izraelski grad Haifu, gde su izraelski mediji javili da je najmanje 10 ljudi povređeno. Hezbolah je rekao da je gađao izraelsku vojnu bazu južno od Haife.
Izrael je saopštio da su njihove vazduhoplovne snage takođe uspešno presrele raketu zemlja-zemlja lansiranu iz Jemena, gde su pobunjenici Huti koje podržava Iran poslednjih dana pojačali raketnu vatru na jevrejsku državu.
Vrhunac misije dogodio se u noći između 6. i 7. aprila kad su astronauti “preleteli” iznad Meseca i zašli za njegovu “tamnu stranu”. Iste večeri su stigli do najdalje tačke, a potom obišli oko Meseca najavljujući da se sa misijom Artemis 2 nastavlja doba svemirskih heroja
Negativni efekti sukoba u Iranu su vezani za rast cena nafte i prirodnog gasa na globalnom nivou. Posledice već osećaju i krajnji potrošači – u pojedinim azijskim zemljama su već ograničene cene benzina, akcize na gorivo smanjene, zaposleni prelaze na rad od kuće, škole se zatvaraju...
Postoje trenuci u istoriji kada stvarnost toliko zaliči na književnost da postaje teško napraviti jasnu razliku između sveta koji nas okružuje i fantazmagorija zatvorenih među korice knjiga. U romanu-distopiji Atlantida, kroz priču o propasti ljudske civilizacije – poistovećene sa istoimenim mitskim ostrvom, Borislav Pekić nudi kompleksnu i nadasve pesimističnu filozofsku elaboraciju ključnih obeležja savremenog društva, koja ni skoro četiri decenije nakon objavljivanja ove knjige ne gubi na snazi. Naprotiv, haos u kome se svet danas nalazi dodatno aktuelizuje Pekićeve uvide i nudi nam ključ za bolje razumevanje sve manje razumljivih – i još manje razumnih dešavanja koja krajnje eufemistički nazivamo geopolitikom
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Iako Balkan nije na listi prioriteta američkog predsednika Donalda Trampa, njegova pobeda na izborima 2024. godine u Srbiji je dočekana sa neskrivenim oduševljenjem. Zašto?
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Vršljanje policije po Rektoratu Univerziteta u Beogradu je čin ljudi nesvesnih da sami propadaju u rupu koju kopaju Vladanu Đokiću, da nastupaju kao zlo koje će izgubiti bitku protiv dobra, kao neuki jahači metle koje će na kraju pomesti studenti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
