Broj zahteva za azil prešao je milion u prošloj godini, ali je ljudi koji traže pomoć zapravo mnogo više – jer milioni Ukrajinaca ne ulaze u ovu statistiku
Prošle godine je preko milion ljudi zatražilo azil u Evropi, i to ne računajući građane Ukrajine kojima se automatski priznaje pravo na privremeni boravak.
Tačna brojka je 1,14 miliona zahteva za azil koji su podneti u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj, objavila je u godišnjem izveštaju Agencija EU za azil.
To je 18 odsto više zahteva nego prošle godine, kada je broj tražilaca azila ostao ispod psihološke granice od milion.
Najviše Sirijaca, najčešće idu u Nemačku
Nema iznenađenja ni u tome odakle ljudi mahom dolaze ni kuda idu. Opet su na vrhu došljaci iz razorenih zemalja poput Sirije (181.000) i Avganistana (114.000), sledi Turska (101.000). Od kraja godine je sve više Palestinaca (ukupno 11.600).
Skoro trećina svih zahteva (334.000) podneta je u Nemačkoj. Doduše, ako se gleda po glavi stanovnika, onda je na vrhu Kipar gde jedan tražilac azila dolazi na 78 građana. U Nemačkoj jedan dolazi na 252 stanovnika.
Tako prošla godina prilazi brojkama sa vrhunca ove izbegličke krize, kada je 2015. bilo 1,4 miliona zahteva za azil, a 2016. 1,3 miliona.
A možda te brojke budu i prevaziđene, jer će Velika Britanija krajem sedmice samostalno objaviti koliko je ljudi tražilo azil prošle godine.
Ukrajinci se ne broje
Što se tiče ukupnog broja ljudi koji traže zaštitu, sada je stanje zapravo zaoštrenije.
Jer, u statistike tražilaca azila ne ulazi 4,4 miliona Ukrajinaca koji su od početka ruske agresije stigli u EU, premda nije poznato koliko se njih od tada vratilo.
Razlog je odluka članica EU da se tim ljudima automatski dodeljuje privremena zaštita te se stoga ne vode kao tražioci azila ili azilanti.
Još jedna novost u ovom izveštaju – kvota prihvaćenih zahteva za azil skočila je na 43 odsto, najviše u poslednjih sedam godina.
U decembru su članice EU utanačile reformu sistema azila, u pokušaju da smanje broj došljaka.
Ubuduće će ljudi za koje se proceni da nemaju velike šanse za azil biti držani na spoljnim granicama EU gde će prolaziti ubrzanu proceduru i, verovatno, biti vraćani odakle su došli.
Dvanaestogodišnja devojčica koja ima i srpsko državljanstvo teško je ranjena u akciji policije u Bohumu pre desetak dana. Okolnosti tragedije još nisu razjašnjene, a to sada postaje i političko pitanje. Šta za sad znamo?
Požar je počeo u sredu popodne u jednoj od osam kula kompleksa Vang Fuk Kort, i brzo se proširio sa jedne na drugu, jer su se zapalile bambusove skele prekrivene mrežom
Predsednik Tramp potvrdio smrt Sare Bekstrom, dok se narednik Endru Volf nalazi u kritičnom stanju nakon oružanog napada u centru grada
Tramp je u prošlosti Nacionalnu gardu koristio za obračun sa izbeglicama i prepucavanje sa političkim protivnicima. Šta će sada biti, kada je pripadnike Nacionalne garde ranio Avganistanac u demokratskom Vašingtonu
Kao nestale se vode više od 270 osoba, 65 ljudi je hospitalizovano, od kojih je 16 kritično, a 25 ima ozbiljne povrede
Vučić se upravo dohvatio marksističke teze o odumiranju države. U njegovoj verziji Republika Srbije neće odapeti prirodnom smrću. Naprotiv – on će je lično zatući zarđalom lopatom
Donald Tramp konačno je do pucanja zavrnuo ruku Aleksandru Vučiću, pa naprednjački režim pred rusofilskim biračkim telom pravi sebi alibi da izbaci Ruse iz NIS-a – ako ne može milom, onda silom
Čak su i nacisti i komunisti bili shvatili da se bez elementarne pravne sigurnosti i kulture ne može vladati. Vučićeva primitivna ekipa, međutim, nije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
