Svakim danom izraelskih vojnih dejstava u Pojasu Gaze raste pritisak na čitavom neuralgičnom Bliskom istoku. Administracija Džoa Bajdena grozničavo pokušava da posreduje prekid vatre. Izveštaji o palestinskim žrtvama negativno se odražavaju na predsedničku kampanju Kamale Haris. Ali, sukobljene strane su ukopane u svojim pregovaračkim rovovima
Kako je američki državni sekretar Entoni Blinken napustio region i krenuo za Vašington, tako je izraelska vojska nastavila sa žestokim akcijama u Pojasu Gaze. U poslednja 24 sata ubijeno je najmanje 50 Palestinaca, javlja Rojters. Blinken mesecima obilazi Bliski istok i pokušava da između svih suprotstavljenih strana pronađe rešenje makar za dugoročnije primirje, ako ne za održivi mir.
Izraelska vojska saopštila je u sredu da su borbeni avioni pogodili tridesetak ciljeva širom Pojasa Gaze – tunele, lansirna mesta i osmatračnice; ubijene su desetine naoružanih boraca i zaplenjeno oružje, eksploziv, granate i automatske puške.
Kasnije tokom dana izraelske snage pogodile su školu i obližnju kuću u gradu Gazi, kada su ubijene najmanje četiri osobe, a 15 je ranjeno, među kojima i nekoliko dece, saopštila je civilna hitna pomoć u Pojasu Gaze.
Izraelci tvrde da su pogođeni militanti Hamasa koji su delovali u komandnom centru smeštenom unutar kompleksa koji je ranije služio kao škola. Izrael optužuje Hamas da nastavlja da kosristi civilne objekate i područja za vojna dejstva, što Hamas poriče.
Gaza nije mesto za decu
Komentarišući napad na školu pod upravom Ujedinjenih nacija, šef agencije UN za palestinske izbeglice Filipe Lazarini napisao je na društvenoj mreži Iks (X) da „ima ubijene i povređene dece“ i da su „neka od njih izgorela do smrti“.
„Gaza više nije mesto za decu. Oni su prva žrtva ovog nemilosrdnog rata. Ne možemo dopustiti da nepodnošljivo postane norma. Dosta je. Trebalo je da prekid vatre počne već odavno“, napisao je Lazarini.
U gradu Bani Suhaila u blizini kan Junia na jugu Pojasa Gaze, u izraelskom vazdušnom napadu ubijeno je sedam Palestinaca u šatorskom kampu za raseljene, saopštila je palestinska medicinska služba.
Vojska je izdala nova naređenja za evakuaciju u prenaseljenom području Der Al-Balaha u centralnom delu Gaze gde su zbog borbi utočište potražile stotine hiljada raseljenih Palestinaca
Telefonski poziv Bajdena
Nije čudo da je Blinken naglo i u lošem raspoloženju odleteo iz Katara za Sjedinjene Države, piše Dojče vele (DW).
Ni uz napore Egipta i Katara, palestinski pokret Hamas, koji se na Zapadu tretira kao teroristička organizacija, nije prihvatio prelazni kompromis po kojem bi se prekinule vojne operacije i bili pušteni izraelski taoci. Pre puta, Blinken je po ko zna koji put ponovio: „Naša poruka je jednostavna i ona je jasna i hitna: u sledećim danima mora doći do sporazuma i učinićemo sve da to ostvarimo.“
Da bi pojačao pritisak koji Blinken vrši na koga god u bliskoistočnom regionu može, a pre svega na Izrael da konačno prestane sa vojnim akcijama u Gazi koje se negativno reflektuju na kampanju Demokratske partije pred predsedničke izbore u SAD 5. novembra, predsednik Džo Bajden je telefonom pozvao izraelskog premijera Benjamina Netanjahua.
Bajden je naglasio nužnost hitnog popstizanja sporazuma, saopštila je Bela kuća. Predsednik je govorio o „primirju i oslobađanju izraelskih talaca“, kao i o „diplomatskim naporima za deeskalaciju regionalne napetosti“.
Razgovoru je prisustvovala potpredsednica Kamala Haris koja je kandidatkinja demokrata za predsednicu SAD. Otvorena podrška Bajdenove administracije Izraelu, uprkos velikom broju palestinskih žrtvava (prema palestinskim izvorima od izbijanja sukoba 7. oktobra prošle godine ima ih preko 40.000) i jezivim slikama iz Pojasa Gaze koje već 10 meseci obilaze svet, umanjuje šanse Kamale Haris u predsedničkoj trci protiv Donalda Trampa. Ameriku je zahvatio talas protesta protiv Izraela zbog krvoprolića i humanitarne katastrofe u Gazi.
Gde škripi
Iako sadržaj poslednje verzije sporazuma o prekidu vatre nije objavljen, u načelu se radi o predlogu koji je još u maju predložio Bajden, piše DW.
U njemu su predviđene tri faze: najpre prekid vojnih akcija u trajanju od šest nedelja; potom određivanje uslova za trajni prekid neprijateljstva; obnova Pojasa Gaze. Naravno to podrazumeva i oslobađanje talaca.
Za Izrael je i obaveza uzdržavanja od upotrebe vojne sile tokom šest sedmica bila previše. Netanjahu stalno govori o „potpunoj pobedi“ i „uništenju Hamasa“, kao i o „razbijanju vojne i upravne sposobnosti Hamasa u Gazi“. Izraelskoj strani teško je da poveruje da taj pokret, pre ili kasnije, neće opet krenuti u terorističke akcije i biti pretnja Izraelu, piše DW.
Kako bi to sprečio, Izrael želi da zadrži nadzor ne samo na granici Pojasa Gaze i Egipta, u tzv. Filadelfijskom koridoru, nego i između severa i juga Pojasa Gaze, u tzv. Necarimskom koridoru. Time želi da se spreči šverc oružja i eksploziva, odnosno nesmetan prolazak boraca Hamasa po Pojasu Gaze.
S druge strane, predstavnici Hamasa tvrde da je izvorni sporazum predviđao „potpuno povlačenje“ izraelskih snaga, a ne samo iz gusto naseljenih područja koje je Izrael očigledno spreman da napusti.
Hamas čuva obraz
Hamas ne popušta u svojim zahtevima, uprkos ogromnom broju poginulih koji raste iz dana u dan, više od 90.000 ranjenih, masovnom razaranju stambenih objekata, uništavanju infrastrukture, krajnje oskudnom snabdevanje stanovništva, što gotovo uopšte nema medicinskog sistema i što se ruševine u Gazi protežu dokle god pogled seže.
Hamas izraelske taoce tretira kao jedinu garanciju za soptstveni opstanak. Ta organizacija iz sukoba želi da izađe sa oreolom pobednika i ne može sebi da dopusti da posle svega u očima Palestinaca „izgubi obraz“ prihvatanjem izraelskih kontrolnih stanica u Pojasu Gaze nakon uspostavljanja primirja.
Kad je reč o granici, ili bar prelazu Rafa prema Egiptu preko koga u Gazu ulazi humanitarna pomoć, tu bi i moglo da se pronađe nekakvo rešenje, piše DW.
Palestinska Autonomna Uprava, koja upravlja područjem Zapadne obale, ponudila se da nadzire taj granični prelaz, ali to su odbili i Izrael i Hamas. Evropska unija je 2005. tamo bila poslala svoju misiju nadzora granice, ali se 2007. povukla kada je Pojas Gaze preuzeo Hamas. Možda bi moglo da se razgovara o takvoj ili sličnoj misiji.
Pritisak na Netanjahua da prihvati kompromis
Iako je neizvesno koliko je od preostalih 109 izraelskih talaca uopšte još u životu, oslobađanje svakog pojedinca ima u Izraelu ogromnu političku težinu. Praktično se svakog dana širom Izraela održavaju protesti na kojima se od Netanjahua traži da učini sve da te taoce dovede kućama – i da podnese ostavku.
Za jevrejske vernike je takođe izuzetno važno da bar porodice dobiju tela kako bi se od njih oprostili na primeren način.
Pored toga, borbe u gusto naseljenim područjima su noćna mora za svaku vojsku, pa i za izraelsku koja takođe trpi gubitke.
Što duže traju ratna dejstva izraelske vojske u Pojasu gaze, povećava se opasnost od širenja sukoba čega su Izraelci itekako svesvi.
Na severu Izraela, prema granici sa Libanom, okršaji sa dobro naoražanom šiitskom milicijom Hezbolah, koja je pod direktnim uticajem Teherana, su svakodnevni. Desetine hiljada Izraelaca je evakusiono iz tog područja.
Varnice ratnih dejstava u Pojasu Gaze, na izraelsko-libanskoj granici, sukoba na Zapadnoj obali, padaju neprestano na zapaljivo tlo bliskoistočnog regiona.
Premijera Benjamina Netanjahua na vlasti održava samo to što je Izrael u ratnom stanju. On politički bilo kakvo primirje teško da može da preživi, čak ni da Izrael pod njegovim rukovodstvom može da proglasi potpuno uništenje Hamasa i da se kući vrate svi preostali taoci.
Izvor: Dojče vele/Rojters/Spiegel
Za Folksvagen 2025. godina bila je jedna od najgorih u ovom veku. Iako je u Evropi zabeležen rast, veliki padovi u Kini i Severnoj Americi su ipak preovladali. Kao razlozi se navode američke carine i problemi u Poršeu
Iran je počeo da postavlja pomorske mine u Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih energetskih tačaka na svetu, kroz koju prolazi oko petine globalnog transporta sirove nafte, tvrde izvori američkih obaveštajnih službi
Iran tvrdi da je gađao američku Petu flotu i više vojnih baza na Bliskom istoku u, kako navodi, „najrazornijoj operaciji“ od početka sukoba
Prvobitno najavljeno masovno otpuštanje zaposlenih u Folksvagenu sad je još masovnije. Zašto jedna od najvećih autokompanija na svetu otpušta desetine hiljada ljudi?
Video na kojem ruski predsednik Vladimir Putin prekida govor i kašlje tokom snimanja poruke za Međunarodni dan žena kratko je bio objavljen na Telegram kanalu Kremlja pre nego što je uklonjen
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
