Pozovi P. radi mira

Američki avion “golfstrim” poleteo je iz Vašingtona 10. februara i dan kasnije sleteo na moskovski aerodrom Vnukovo. Nekoliko sati nakon što je taj avion sleteo u Moskvu, u njega je ušao Mark Vogel, američki učitelj koji je u Rusiji 2022. osuđen na 14-godišnju kaznu zbog posedovanja i švercovanja narkotika. U zamenu za njega, Amerikanci su oslobodili ruskog državljanina Aleksandra Vinika koga okrivljuju zbog, kako navodi ruski portal RBK, pranja od 4 milijarde do 9 milijardi dolara preko berze VTS koju je sam osnovao. Specijalni izaslanik Donalda Trampa za pitanja talaca Adam Belerc uz to je objavio da su u sredu 12. februara u Belorusiji oslobođena tri zatvorenika među kojima i jedan Amerikanac, čije ime u trenutku objavljivanja nije navedeno.

To nije bila puka razmena zatvorenika. To je bio uvod u nešto dalekosežnije.

S preterivanjem karakterističnim za današnje doba, neko je ovo čak nazvao Jaltom 2.0.

Bez preterivanja rečeno, sticajem okolnosti, to se odvija baš na osamdesetu godišnjicu konferencija šefova “velike trojke” antihitlerovske koalicije Staljina, Ruzvelta i Čerčila, koja je u Livadijskoj palati na Jalti, od 4. do 11. februara 1945. postavila temelje posleratnom poretku od koga je malo šta ostalo.

“Njujork tajms” je izvestio da avion sa početka teksta pripada specijalnom izaslaniku predsednika Donalda Trampa za Bliski istok Stivu Vitkofu. Naime, kada je američki predsednik odlučio da pošalje emisara u Moskvu da s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom ugovori početak pregovora o potencijalnom sporazumu o okončanju rata između Rusije i Ukrajine, nije poslao svog državnog sekretara, nego je poslao u Kremlj biznismena koji nema diplomatsku rutinu. Inače, Vitkof je trenutno predsednik savetodavnog odbora za nekretnine na poslovnoj školi Univerziteta u Majamiju, a tokom svog prvog mandata Tramp ga je imenovao u odbor poverenika Centra za scenske umetnosti “Džon Kenedi”.

Pre puta u Moskvu, Vitkof je vodio direktne razgovore sa “bliskim saveznicima” ruskog predsednika, a takođe je razgovarao o ukrajinskim pitanjima i sa svojim kontaktima u Saudijskoj Arabiji i Kataru. Foks njuz je potom objavio da je taj, prema pisanju “Volstrit džornala”, pametni i talentovani pregovarač sa osećanjem za uspostavljanje ličnih kontakata, tri i po sata u Moskvi razgovarao sa Putinom. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova se ponašalo u skladu sa pravilom Sergeja Lavrova da diplomatski pregovori vole tišinu, a portparol Kremlja Preskov ništa nije ni demantovao ni potvrđivao sve dok Tramp nije na društvenoj mreži Truth Social obznanio kako su se on i Putin dogovorili da odmah počnu pregovore.

PERVIJ RAZ, TELEFON…

Naime, u sredu 12. februara glavna vest agencija, novina, sajtova i televizijskih kanala govorila je o telefonskom razgovoru predsednika Rusije Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa koji je trajao sat i po. Tramp je pozvao na brzi prekid neprijateljstava i mirno rešenje sukoba u Ukrajini. Putin se pak složio da je “došlo vreme da naše zemlje rade zajedno”, ali je pomenuo “potrebu da se otklone njeni osnovni uzroci”. Razgovarali su o situaciji na Bliskom istoku, o temama povezanim s iranskim nuklearnim programom, bilateralnim rusko-američkim odnosima u ekonomskoj sferi, energetici i uticaju dolara na globalnu ekonomiju. Tramp je najavio i da bi njihov sastanak mogao da se održi u Saudijskoj Arabiji, a nagovestio je i mogućnost da Putin poseti SAD, a Tramp Moskvu.

Britanski list “Dejli mejl” nazvao je Trampovu izjavu o početku pregovora o Ukrajini “senzacionalnom”. Američki portal Aksios telefonski razgovor Putina i Trampa naziva “značajnim prodorom u zamrznutim odnosima između SAD i Rusije”.

Taj kontakt se po tonu i sadržaju bitno razlikuje od samita o demokratiji, na koji je bivši američki predsednik Bajden sazvao zapadne saveznike krajem 2021. radi okupljanja novog saveza protiv autokratskih sila. Ratoborni ton o Kini i Rusiji su tada usvojile evropske vlade, a ideje o “sistemskom rivalstvu” su upisivane u dokumenta EU i ponavljane govorima i tvitovima političara. U javnom mnjenju to je bio tuđ rat, a kasnije je novo-hladno-ratovska psihoza zahvatila i šire slojeve.(“Vreme” 1604. od 30. septembra 2021).

foto: ap photo

A DELEGACIJE POTOM…

Tramp je u pregovarački tim uvrstio državnog sekretara Marka Rubija, direktora CIA Džona Retklifa, savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Valca i specijalnog predstavnika Stiva Vitkofa. Rusku delegaciju čine Sergej Lavrov, Putinov savetnik, bivši ambasador u SAD, Jurij Ušakov i Kiril Dimitrijev, direktor ruskog investicionog fonda.

U trenutku kada su 18. februara u Rijadu počele prve runde pregovora na kojoj i jedna i druga strana procenjuju ozbiljnost namera druge i pripremaju okvir za pregovore Putina i Trampa, po medijma je pravljeno mnogo ražnjeva za zečeve u šumi. Nagađalo se o planovima.

U junu prošle godine Putin je izneo inicijativu za mirno rešavanje sukoba čiji cilj je da:

– Ukrajina zvanično odustane od svojih planova za ulazak u NATO;

– oružane snage Ukrajine napuste nove ruske regione;

– kijevske vlasti izvrše demilitarizaciju i denacifikaciju;

– Ukrajina usvoji neutralan, vanblokovski i nenuklearni status.

“Njujork tajms” je objavio prognozu ishoda ukrajinskog sukoba: “U ovom trenutku, Ukrajina ima malo opcija da preokrene nedavne uspehe Rusije na bojnom polju”.

Prema prognozi tog lista, linija kontakta će biti zamrznuta, a naselja koja su uzeta pod rusku kontrolu ostaće pod njenom kontrolom. Preostali teritorijalni sporovi će biti rešavani diplomatskim putem u roku od 10 do15 godina. Ukrajina bi imala mogućnost da uđe u EU bez ulaska u NATO. Predsednik Rusije je, kako podseća agencija RIA Novosti, u ovom kontekstu pomenuo i ukidanje antiruskih sankcija. Lu Ksijang, stručnjak za američke studije i naučni saradnik Kineske akademije društvenih nauka, ocenjuje da je neizbežno pitanje kako će se Rusija nositi sa američkim sankcijama, posebno energetskim. “Moskva se nada ukidanju energetskih sankcija, ali bi to značilo da bi SAD podrivale sopstvene interese”, rekao je Lu.

“Njujork tajms” citira izjavu ruskog pregovarača Kirila Dimitrova, koji pre početka pregovora u Rijadu na pitanje o sankcijama odgovara pitanjem: “Ko je izgubio 300 milijardi zbog gubitka ruskog tržišta?” Kaže potom i kako pretpostavlja da bi u nekom trenuku američke naftne kompanije mogle i da se vrate u Rusiju ako dobiju mogućnost da eksploatišu ruske prirodne resurse.

ZELENSKI ZA STOLOM

Francuski list “Figaro” primećuje da je Tramp obećao kako će brzo okončati sukob, “uključujući pritisak na Kijev koji je pod njegovim demokratskim prethodnikom Džoom Bajdenom dobijao milijarde dolara vojne pomoći od Vašingtona”. “Parizijen” piše da se “Ukrajina plaši raskida sa Sjedinjenim Državama koje su njena glavna vojna i finansijska podrška”. Španski “Konfidencial” navodi da u neposrednim pregovorima o okončanju sukoba u Ukrajini, barem prema Trampovoj objavljenoj poruci, Ukrajina nastupa gotovo kao gostujući glumac…

Portparol Kremlja je saopštio kako je Putin spreman da pregovara sa Zelenskim. Prema detaljima američkog “stodnevnog mirovnog plana” za Ukrajinu, o kome javlja Dojče vele pozivajući se na ukrajinsku onlajn novinsku platformu strana.today, prvi direktni razgovori Putina i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog trebalo bi da budu održani oko 1. marta.

Zelenski je dosad ponavljao da neće priznati nikakav sporazum sklopljen bez prisustva Ukrajine. U trenutnoj situaciji nastojao je da se lično sastane sa Donaldom Trampom pre Vladimira Putina, koji je, kako saopštava Kremlj, spreman da pregovara sa Zelenskim. Kad su u utorak 18. februara počeli pregovori Rusa i Amerikanaca u Rijadu, Zelenski je otputovao u Tursku da bi se sastao s turskim predsednikom Erdoganom.

Agencija Anadolu podseća da su turski zvaničnici ranije u više navrata ponudili pomoć u posredovanju u dogovoru pošto ta zemlja ima dobre odnose i sa Moskvom i sa Kijevom. Jedan sporazum između Rusije i Ukrajine je postignut u Istanbulu, i čak parafiran 2022, ali su Ukrajinci od njega odustali. Putin, koji često citira taj sporazum kao osnovu za nove pregovore, ponavljao je da su Ukrajinci od tog sporazuma odustali na nagovor britanskog premijera Borisa Džonsona i zapadnih saveznika koji su se nadali da će Rusiji naneti strateški poraz.

foto: ap photo

MINERALI RETKE ZEMLJE

Ubrzo nakon razgovora s Putinom 12. februara, Tramp je sa Volodimirom Zelenskim razgovarao oko sat i najavio da će njegov potpredsednik Džej Di Vens i američki državni sekretar Mark Rubio s Zelenskim razgovarati detaljnije na konferenciji u Minhenu. Izgleda da to nije išlo glatko. Volodimir Zelenski je odbio da potpiše sporazum o pristupu SAD ukrajinskim mineralnim resursima.

Prema “Vašington postu”, u pitanju su pretenzije SAD na 50 odsto ukrajinskih mineralnih resursa, posebno litijuma i takozvanih minerala retke zemlje (grupa od 17 hemijskih elemenata sa posebnim karakteristikama koju čine: itrijum, lantanijum, cerijum, praseodimijum, neodimijum, prometijum, samarijum, evropijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum i lutetijum). Naime, Tramp je pomoć Kijevu uslovio tapijom na oko 500 milijardi dolara vrednih retkih minerala takozvanih retkih zemalja u zamenu za “više od 300 milijardi dolara” koje je, po Trampovom brojanju, njegov prethodnik Džo Bajden poslao Ukrajini u poslednje tri godine. On je rekao televizijskoj mreži Foks da su se Ukrajinci suštinski složili, “tako da u najmanju ruku ne ispadnemo glupi. Rekao sam im da nešto moramo da dobijemo zauzvrat. Ne možemo da nastavimo da poklanjamo toliko para…”

Zelenski je, navodno, signalizirao spremnost za takvo “partnerstvo” sa Vašingtonom kada je u oktobru 2024. ponudio retke minerale kao deo sopstvenog “Plana pobede”, ali je pozvao svoje zapadne saveznike da mu pomognu da potisne ruske snage sa teritorija bogatih tim resursima.

“Prema podacima javnih izvora, ukupna vrednost nekadašnje ukrajinske baze mineralnih resursa procenjuje se na skoro 14,8 biliona dolara, ali 7,3 biliona od toga sada se nalazi u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici. To znači da je skoro polovina nacionalnog bogatstva bivše Ukrajine u Donbasu”, objasnio je Zelenski.

Ukrajinske vlasti su zauzvrat htele jake bezbednosne garancije od SAD, ali takva klauzula nije uvrštena u nacrt sporazuma koji su u Minhenu predstavili Amerikanci. Tokom razgovora sa novinarima u Minhenu, Volodimir Zelenski je sporazum nazvao “sirovim”, dodajući da u njemu nisu zastupljeni interesi Ukrajine.

Republikanski senator Lindzi Grejem, američki ratni jastreb je Vladimira Zelenskog na ovogodišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji proglasio za saveznika o kome je oduvek sanjao, opisujući smrt Rusa u neprijateljstvima kao “najbolji novac koji smo ikada potrošili”, ali je bio i veoma otvoren u vezi sa pravim ciljevima Vašingtona u sukobu između Moskve i Kijeva, opisujući Ukrajinu kao “rudnik zlata”, do vrha pun “kritičnim resursima”.

Foto: AP photo

BLOKADA PUTA ZA NATO, A SLOBODAN PRILAZ EU

Li Haidong, profesor na Kineskom univerzitetu za spoljne poslove, veruje kako i dalje postoje druge fundamentalne razlike između Rusije, SAD i Evropljana u pogledu rešenja ukrajinske krize.

Londonski list “Gardijan” ističe da su Trampove izjave o razgovorima “izazvale uzbunu u Kijevu i među njegovim evropskim saveznicima”, posebno nakon reči američkog ministra odbrane Pita Hegseta kako “SAD ne veruju da je članstvo Ukrajine u NATO realan ishod dogovorenog rešenja”.

To je ličilo na iznenadno spuštanje američke rampe na putu u NATO kojim se Ukrajina kretala od 1992. godine.

Ukrajina je 1994. zaključila okvirni sporazum sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir. Povelju NATO-a o posebnom partnerstvu Ukrajina je potpisala 1997. “Raša tudej” piše da se tada u Ukrajini utrostručio broj devojaka koje su dobile ime Natalija. Vrhovna rada je 2004. usvojila zakon o slobodnom pristupu NATO snaga teritoriji Ukrajine. Na samitu u Bukureštu, lideri NATO-a objavili su 2008. da će Gruzija i Ukrajina postati članice alijanse nakon ispunjavanja uslova za članstvo. Akademija nauka Ukrajine stvorila je komisiju za brzo dešifrovanje zahteva.

Ukrajina je 2019. u ustav upisala kurs ka punopravnom članstvu u NATO, a 2022. Zelenski je potpisao brzu aplikaciju za pridruživanje NATO-u nakon što je izbio veliki sukob sa Rusijom.

Evropski parlament je 2023. doneo konačnu i beskompromisnu rezoluciju kojom se još jednom poziva na ulazak Ukrajine u NATO nakon završetka rata. Zvaničnici NATO-a potvrđivali su da će molba Ukrajine biti ratifikovana u budućnosti…

A onda je američki izaslanik Kelog 15. februara na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji jasno stavio do znanja da SAD nemaju nameru da raspoređuju trupe da zaštite Ukrajinu i da žele da evropski saveznici Vašingtona iz
NATO-a povećaju svoju potrošnju na odbranu. Tramp u pregovarače nije uvrstio Kita Keloga, mada ga je imenovao za specijalnog izaslanika za Rusiju i Ukrajinu, čitaj – za lošeg policajca.

To je čovek sa vojnim iskustvom u neslavnim operacijama. Služio je u vojsci SAD od 1967. do 2003. godine. Borio se u Vijetnamu i bio instruktor specijalnih snaga u Kambodži. Učestvovao je u američkoj invaziji Paname 1989. Tokom Zalivskog rata (1990–1991) bio je načelnik štaba 82. vazdušno-desantne divizije. Kasnije je komandovao Komandom specijalnih operacija u Evropi. U periodu 2003–2004. bio je na visokim pozicijama u Privremenoj koalicionoj vlasti u Bagdadu (upravnom telu u Iraku stvorenom nakon invazije koalicije predvođene SAD). Penzionisan je u činu general-potpukovnika 2003. godine. Bio je šef osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće tokom Trampovog mandata 2017–2021. zajedno s Fredom Flejcom, takođe članom Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampovog prvog mandata. Ranije ove godine predstavio predlog za put ka miru ili makar mirovnim pregovorima uz uticaj na obe strane . Predlagao je da se Rusiji ponudi “da se odloži članstvo Ukrajine u NATO-u na duži period”, a Ukrajini da se ponude bezbednosne garancije za koje je Flejc rekao Rojtersu da će verovatno uključiti “naoružavanje Ukrajine do zuba”.

Kelog je saopštio da će Kijev nesumnjivo biti prisutan u pregovorima, a da će se uzeti u obzir interesi drugih zainteresovanih strana. Inače, u junu 2024. predstavio je Donaldu Trampu mirovni plan za Ukrajinu, prema kojem će Kijev nastaviti da dobija američko oružje samo ako počnu pregovori sa Rusijom…

SUZE KRISTOFA HOJZGENA

BBC izveštava da su se mnogi delegati na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji nadali kako će ih američki podpredsednik Vens uveriti da SAD ne napuštaju Ukrajinu. Međutim, u članku pod naslovom “Eksplozija Džeja Di Vensa u Evropi ignoriše Ukrajinu i odbrambeni program”, BBC je naveo da je ovogodišnji minhenski samit o bezbednosti trebalo da bude prvenstveno o ukrajinskoj krizi i evropskoj potrošnji za odbranu, ali da je najviši prisutni američki predstavnik “iskoristio vreme na podijumu da ne priča ni o jednom ni o drugom”.

Umesto toga, Vens je tvrdio da najveći izazov za Evropu nisu Rusija ili Kina već “pretnja iznutra”.

“Čuo sam mnogo o tome da treba da se branite”, rekao je. “Ali nije mi jasno od čega se tačno branite.” Vens je naglasio da brz priliv migranata preoblikuje društva bez izričitog pristanka birača, tvrdeći da nijedno biračko telo nije podržalo otvaranje “prevoda za milione neproverenih imigranata”.

Američki potpredsednik je kritikovao vlade EU da sve više liče na SSSR po svom suzbijanju neslaganja i po odvajanju elita od birača. Pomenuo je da je ustavni sud Rumunije na kraju poništio predsedničke izbore u Rumuniji zbog navodnog stranog mešanja mada decembarska istraga nije pronašla dokaze o umešanosti Rusije u kampanju na društvenim medijima koja podržava nezavisnog kandidata Kalina Georgeskua. Umesto toga, istraga je otkrila da je njegovu kampanju finansirala prozapadna Nacionalno-liberalna partija, što je u suprotnosti sa ranijim tvrdnjama.

“Evropski sudovi koji otkazuju izbore i visoki zvaničnici prete da će otkazati druge… Gledam u Brisel gde komesari EU upozoravaju građane da nameravaju da zatvore društvene mreže… u trenutku kada uoče ono što su ocenili kao sadržaj mržnje”, naglasio je Vens. Naveo je i da su u Švedskoj i Velikoj Britaniji pojedinci bili suočeni sa krivičnim gonjenjem zbog mirnog izražavanja vere ili političkih uverenja, uključujući veterana britanske vojske Adama Smita Konora, kažnjenog zbog tihe molitve u blizini klinike za abortuse.

Vensovo obraćanje je dočekano tišinom u sali.

Kasnije su govor američkog potpredsednika neki evropski delegati nazvali “uvredama”..

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus tvrdnje američkog potpredsednika nazvao je “neprihvatljivim”.

Evropljani su na toj konferenciji ostali poniženi i uvređeni. Predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije nemački diplomata Kristof Hojzgen je u nedelju 16. februara u završnoj reči emocionalno govorio o rastućim pritiscima na “poredak zasnovan na pravilima” i o vidljivom razdoru sa SAD.

“Jasno je da je naš međunarodni poredak zasnovan na pravilima pod pritiskom lako uništiti – mnogo ga je teže ponovo izgraditi”, rekao je Hojzgen, počeo da briše suze i završio govor.

Publika je odgovorila ovacijama, a neke žene i neki muškarci su ga grlili. Ulogu predsedavajućeg je preuzeo bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, tokom čijeg mandata su se članice NATO-a zaplele u sukob s Rusijom na ivici otvorene oružane konfrontacije.

ALSO SPRACH PUTIN 2007.

Predsedavajući Minhenske konferencije je konstatovao da SAD pod predsednikom Donaldom Trampom “žive na drugoj planeti”. Takav izraz je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji upotrebljen 2007. kada je ruski predsednik Vladimir Putin upozorio na opasnosti od unipolarnosti, ističući da bi svet u kome je moć koncentrisana u rukama jednog globalnog suverena, odnosno SAD, dovela do nestabilnosti. On je kritikovao sklonost Zapada da nameće pravila drugima, a sebe izuzima od tih istih pravila.

Kineski “Global tajms” podseća da su 2007. zapadni kreatori politike uglavnom odbacili Putinova upozorenja kao revanšističku retoriku, a da su SAD i njeni saveznici, još uvek opijeni “visokim šećerom” posthladnoratovske unipolarnosti, pretpostavljali da će njihova dominacija trajati beskonačno. Proširili su NATO, sproveli vojne intervencije na Bliskom istoku i odbacili zabrinutost sila u usponu poput Rusije i Kine.

Međutim, piše “Global tajms”, 18 godina kasnije, kako se Minhenska bezbednosna konferencija ponovo sastaje, svet se nalazi u drugoj realnosti. Evropski lideri hvataju se za nove pozicije jer raste rizik od povlačenja američke administracije iz Ukrajine (a možda čak i iz Evrope). Nasuprot tome, alternativni modeli multipolarnosti, koje su artikulisale Rusija, Kina i širi globalni jug, naglašavaju multilateralizam, ekonomsku međuzavisnost i bezbednosne aranžmane koji prevazilaze hegemonističke okvire.

Publikacija pripremljena za Minhensku konferenciju o bezbednosti nosi naslov “Multupolarnost”, ali se ipak skreće pažnja da (još) nije ugrožena američka superiornost, navodi “Global tajms”: “Za razliku od svih svojih potencijalnih konkurenata, SAD zaista imaju globalnu mrežu saveznika i partnera i upravljaju sa najmanje 128 prekomorskih vojnih baza u više od 50 zemalja sveta. Isto tako i vojno-tehnološka superiornost Sjedinjenih Država i brz napredak u složenosti vojne tehnologije znači da Kina i drugi potencijalni izazivači teže sustižu SAD nego što su to činile sile u usponu u prethodnim epohama. I dok izbor Donalda Trampa može označiti kraj Pax Americana i doneti redefinisanje globalne uloge SAD kao čuvara međunarodnog poretka, ništa ne sugeriše da će Vašington odustati od svoje ‘top-dog’ pozicije u bliskoj budućnosti. Zaista, Trampova administracija može povećati investicije u odbrani i pokušaju da se suprotstave stalnom usponu Kine…”

KOPRCANJE EVROPLJANA

Da EU možda neće biti za stolom kada SAD vode razgovore sa Rusijom o Ukrajini, saopštio je i izaslanik za te zemlje Kit Kelog. “Ne želimo je da ulazimo u veliku grupnu diskusiju”, dodao je on, kako prenosi CNBC.

“Mond” i AFP citiraju i ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova koji je u ponedeljak 17. januara izjavio da ne vidi razlog da Evropljani učestvuju u pregovorima o primirju u Ukrajini. Optužuje ih da žele da “nastave rat” u Ukrajini. Ruski diplomatski veteran rekao je da su Evropljani “imali svoju šansu” da reše sukob još 2014, ali da su sporazum iz Minska, koji je predviđao široku autonomiju Donbasa u okviru Ukrajine, tretirali samo kao šansu za predah posle koga bi Ukrajina nanela Rusiji strateški poraz – što su svojevremeno potvrdili bivša nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland.

“Fajnenšel tajms” piše kako Evropljani strahuju da će mogući mirovni sporazum biti postignut bez njih i izražavaju želju da učestvuju u pregovorima. Italijanski “Mesađero” podseća da je Evropski parlament usvojio rezoluciju kojom se poziva na ukidanje ograničenja upotrebe zapadnog oružja u udarima na ciljeve u Rusiji.

Dok je Minhenska konferencija bila okupirana geopolitičkim, Donald Tramp je najavio planove da od marta uvede carinu od 25 odsto na sav uvoz čelika i aluminijuma. U Briselu, američki ministar odbrane Pit Hegset pozvao je evropske članice NATO-a da potroše mnogo više na odbranu rekavši da će morati da obezbede “ogromni” deo vojnog finansiranja za Ukrajinu.

“Da bude jasno, kao deo bilo kakve bezbednosne garancije, neće biti američkih trupa raspoređenih u Ukrajini”, rekao je američki sekretar odbrane Pit Hegset ove nedelje u Kontakt grupi za odbranu Ukrajine. “Očuvanje evropske bezbednosti mora biti imperativ za evropske članice NATO-a. Kao deo toga, Evropa mora da obezbedi ogroman deo buduće smrtonosne i nesmrtonosne pomoći Ukrajini.”

Trenutni minimum od dva odsto BDP-a pod mandatom NATO verovatno će porasti na tri odsto. Tramp je u januaru pozvao evropske članice NATO-a da troše pet odsto svog nacionalnog dohotka na odbranu. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute takođe je pozvao zemlje članice da povećaju svoje izdatke za odbranu.

Evropa je u celini izdvojila ukupno 70 milijardi evra (73 milijarde dolara) za finansijsku i humanitarnu pomoć, kao i 62 milijarde evra za vojnu pomoć Ukrajini. SAD su izdvojile manje – ukupno 64 milijarde evra za vojnu, kao i 50 milijardi evra za finansijsku i humanitarnu pomoć.

“Amerikanci se približavaju evropskim prestonicama i pitaju koliko su vojnika spremni da rasporede”, rekao je jedan diplomata Rojtersu u subotu. Taj američki upitnik prvi je objavio “Fajnenšel tajms”.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski izjavio je u januaru da je Kijevu potrebno “najmanje” 200.000 evropskih vojnika kao mirovnih snaga da bi sproveo bilo koji potencijalni sporazum sa Rusijom. Međutim, analitičari koje je nedavno citirao “Njujork tajms” smatraju ovaj broj nedostižnim, napominjući da bi raspoređivanje čak 40.000 vojnika bilo izazovno.

Evropske zemlje razmatraju raspoređivanje ukupno 25.000 do 30.000 vojnika u Ukrajini, objavio je “Vašington post” pozivajući se na zvaničnike. Najnovija verzija evropskog plana predviđa stvaranje snaga odvraćanja od nekoliko brigada koje neće biti raspoređene duž linije dodira, ali će biti spremne da budu “demonstracija sile”, navodi se u članku.

Pres-biro Ruske spoljne obaveštajne službe ranije je izvestio da će Zapad rasporediti takozvani mirovni kontingent od oko sto hiljada ljudi u zemlji kako bi obnovio borbenu gotovost Ukrajine i da će to predstavljati de fakto okupaciju republike.

Prema potencijalnom predlogu mirovnog sporazuma, koji je dao tim akademika Univerziteta Kembridž predvođen profesorom međunarodnog prava Markom Velerom, na liniji kontakta moglo bi biti raspoređeno do 7.500 mirovnjaka iz zemalja čije kandidature odobravaju i Rusija i Ukrajina. Istovremeno, Kijevu bi bilo dozvoljeno da stacionira mali broj stranog tehničkog osoblja na svojoj teritoriji, a domet njenih projektila bio bi ograničen na 250 kilometara. Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov ukazao je da je raspoređivanje mirovnih snaga moguće samo uz saglasnost strana u određenom sukobu. Prema njegovim rečima, prerano je govoriti o tome.

BBC u jednom izveštaju kaže da evropski lideri traže da budu uključeni u pregovore i da se koprcaju. Ilustraciju toga BBC vidi u na brzinu sazvanom samitu bezbednosti u ponedeljak 17. februara u Parizu, gde je francuski predsednik Emanuel Makron ugostio evropske lidere Britanije, Nemačke, Poljske, Italije, Španije, Holandije, Danske, kao i NATO-a i EU. Sa hitnog samita evropskih lidera u Parizu praktično nije stigao nikakav odgovor osim izjava da je potrebno Evropsko jedinstvo (kako sugeriše naslov u “Mondu”).

U ponedeljak ujutro, britanski premijer Starmer rekao je da Britanija “ne bira između SAD i EU”, te da je “spremna i voljna da pošalje trupe na teren” mada se u Britaniji traži da o tome raspravlja Parlament. Odlazeći nemački kancelar Šolc je poručio da Nemačka ne bira između SAD i EU, ali neće slati trupe u Ukrajinu bez Amerikanaca…

Trampova administracija je u više navrata signalizirala svoju nameru da minimizira umešanost SAD u ukrajinski problem kada se postigne potencijalno primirje i da prebaci finansijski i logistički teret podrške Kijevu na regionalne saveznike. U Rijadu, Sergej Lavrov na kraju prve prelminarne pregovaračke sesije kaže da su pregovarači ne samo slušali nego i čuli šta suprotna strana ima da kaže i da su se Rusija i SAD dogovorile da uspostave okvir za okončanje ukrajinskog sukoba u bliskoj budućnosti…

Koliko bliskoj?