Pretnje, blokade i politički obračuni lidera Mađarske i Ukrajine postaju sve veći i teži. Da li nove tenzije među evropskim liderima nagoveštavaju širi sukob i novu krizu u Evropi
Rat u Ukrajini odavno se ne vodi samo na frontu, već i za pregovaračkim stolom evropskih lidera. Najnoviji sukob Kijeva i Budimpešte ponovo podiže tenzije širom kontinenta, a u glavnim ulogama nalaze se lideri dve države.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da se nada da će „određena osoba“ u Evropskoj uniji prestati da blokira kredit za Ukrajinu od 90 milijardi evra, aludirajući na mađarskog premijera Viktora Orbana.
„Nadamo se da određena osoba neće blokirati kredit od 90 milijardi ili njegovu prvu tranšu, a onda će Ukrajinci imati oružje. U suprotnom, daćemo adresu te osobe našim oružanim snagama, našim sinovima, neka ga zovu i razgovaraju s njim na svom jeziku“, najavio je Zelenski, a prenosi Hirado.
Predsednik Ukrajine poručio je Orbanu da će na njega usmeriti ukrajinske oružane snage ako Mađarska nastavi da opstruiše zajam EU Ukrajini od 90 milijardi evra.
„Rusi ubijaju Ukrajince, a mi treba da damo naftu Orbanu, jer on ‘jadničak’ ne može da dobije izbore bez ruske nafte“, kazao je Zelenski.
Isporuke ruske nafte Mađarskoj i Slovačkoj su prekinute 27. januara, otkad je, kako tvrdi Kijev, u ruskom napadu oštećena oprema naftovoda u zapadnoj Ukrajini. Slovačka i Mađarska tvrde da je Ukrajina kriva za prekid.
Ukrajina je zaoštrila energetski sukob sa Mađarskom i Slovačkom napadom na ključni deo naftovoda Družba duboko na teritoriji Rusije.
Slovačka je zato obustavila isporuke električne energije Ukrajini kao odgovor na prekid tranzita ruske nafte. Slovačka od kraja januara ne dobija naftu, zbog čega je vlada 18. februara proglasila energetsku krizu u zemlji. U video poruci na Fejsbuku, Fico nije isključio mogućnost dodatnih mera protiv Ukrajine.
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto najavio je da će Mađarska blokirati paket kredita od 90 milijardi evra namenjenog Ukrajini, sve dok ta zemlja ponovo ne pokrene isporuku nafte preko naftovoda „Družba“
“Dok se Vladimir Zelenski „ne urazumi i sve dok se ne bude ponašao normalno“, Mađarska neće podržati odluke EU u korist Ukrajine”, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban pre nekoliko dana u pismu Ursuli fon der Lajen, predsednici Evropske komisije.
Ministri inostranih poslova Evropske unije zbog protivljenja Mađarske nisu 24. februara postigli dogovor ni o 20. paketu sankcija Rusiji, ni o kreditu od 90 milijardi evra za Ukrajinu.
Slovački Premijer Robert Fico izjavio je da poseduje tajne satelitske snimke koji dokazuju da naftovod Družba, kojim se ranije transportovala ruska nafta, nije oštećen.
Volodimir Zelenski prethodno je naglasio da će Kijev bez finansijske podrške Zapada gotovo sigurno izgubiti rat s Rusijom.
Sa druge strane, Orban je izjavio da nije lično zabrinut zbog pretnji smrću koje mu je, kako tvrdi, uputio Volodimir Zelenski, napominjući da neće dozvoliti da njegova domovina bude ugrožena.
Naglasio je da se spor oko naftovoda Družba ne tiče njega lično, već da je reč o snabdevanju Mađarske energijom. Upozorio je da će upotrebiti sva politička sredstva kako bi probio ukrajinsku naftnu blokadu.
On je, prenosi Hirado, jasno stavio do znanja da Mađarska ne može da se prisiljava ili ucenjuje po pitanju energetske sigurnosti. Prema njegovim rečima, Ukrajinci su stavili Mađarsku pod naftnu blokadu, što vlada želi da spreči svim sredstvima. Naglasio je da je nafta koja čeka tranzit vlasništvo Mađarske, a ukrajinska strana je dužna da je isporuči na temelju ugovora EU.
„Energija je pitanje unutrašnje politike, pogađa džepove svake mađarske porodice. Ako se ne branimo, Mađari će platiti cenu. Zato ćemo da se branimo i razbijemo ovo, probićemo naftnu blokadu i nikakve pretnje opasne po život, ne mogu od toga da me odvrate“, naglasio je Orban.
Volodimir Zelenski prešao je sve crvene linije kada je počeo da preti mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, izjavio je i slovački premijer Robert Fico.
„Mi mu pomažemo na svaki način. On, naprotiv, nama šteti. Prešao je sve crvene linije“, rekao je Fico.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga optužio je Mađarsku za navodnu otmicu sedam ukrajinskih bankarskih službenika.
„U Budimpešti su mađarske vlasti uzele sedam ukrajinskih državljana za taoce. Ovih sedam Ukrajinaca su zaposleni u državnoj Oščadbanci“, navodi Sibiga na društvenoj mreži Iks.
Prema njegovim rečima, oni su opsluživali dva bankarska automobila koja saobraćaju između Austrije i Ukrajine i prevoze gotovinu u okviru redovnih transakcija između državnih banaka.
Ministar spoljnih poslova je takođe izjavio da Kijev incident smatra nezakonitim radnjama mađarskih vlasti. Ukrajina je uputila zvaničnu diplomatsku notu zahtevajući trenutno oslobađanje svojih građana.
Sibiga je takođe objavio da Kijev namerava da se obrati Evropskoj uniji kako bi procenila postupke Mađarske i razjasnila situaciju u vezi sa pritvaranjem ukrajinskih državljana.
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
