Politički zatvorenik Džulijan Asanž: Umiranje na rate

Ukupno 1.776 dana. Toliko će Džulijan Asanž (52) biti u britanskom zatvoru Belmarš kada u utorak (20. februara) bude počelo možda poslednje ročište u natezanju oko njegovog izručenja Sjedinjenim Američkim Državama, piše Dojče Vele (DW).

Ni pre Asanž, osnivač Vikiliksa nije bio slobodan: sedam godina je proveo u azilu u ambasadi Ekvadora u Londonu. A ako bude onako kako priželjkuje američko tužilaštvo, dobiće još 175 godina zatvora.

Rasprava pred Višim sudom u Londonu bavi se pitanjem da li je Asanž već iscrpeo pravna sredstva u borbi protiv izručenja SAD? Ili može da nastavi sa borbom za svoju slobodu pred britanskim sudovima?

Ako sud otvori put izručenju, Asanž bi mogao da bude optužen i osuđen u SAD po takozvanom Zakonu o špijunaži.

Zakon je donet pre više od sto godina da bi se osudili izdajnici i špijuni posle Prvog svetskog rata. Nikada ranije nije korišćen protiv novinara.

Asanž je optužen, zajedno sa uzbunjivačicom Čelsi Mening, za krađu i objavljivanje tajnog materijala vojnih operacija SAD u Iraku i Avganistanu. To je navodno dovelo u opasnost živote američkih doušnika, tvrde američke vlasti.

Nenašminkana istina

Objave Vikiliksa bile su veoma neprijatne za američku vladu. Stotine hiljada tajnih dokumenata pokazalo je svetu drugačiju, neuglađenu, krvavu stranu akcija američke vojske.

Mesta gde su počinjeni ratni zločini – i zataškavani, gde je broj civilnih žrtava bio znatno veći od Pentagonovih ulepšanih cifara.

Međutim, tako nešto bi jedna demokratija morala da izdrži. Barem tako misle sve vodeće organizacije za ljudska prava, građanska prava i novinarske organizacije, od Amnesti internešenela preko Komiteta za zaštitu novinara do Reportera bez granica.

Dve krovne organizacije, Međunarodna federacija novinara i Evropska federacija novinara, upozorile su u zajedničkom saopštenju ove sedmice da „progon Džulijana Asanža ugrožava slobodu medija širom sveta“.

„Novinari i njihovi sindikati su od samog početka prepoznali da je Džulijan Asanž bio na meti jer obavlja zadatke koji su deo svakodnevnog posla mnogih novinara – pronalaženje uzbunjivača i otkrivanje zločina“, rekla je predsednica Evropske federacije, hrvatska novinarka Maja Sever.

Podrška Asanžu širom sveta

Sve je više glasova koji govore protiv američkog progona Asanža i zagovaraju njegovo oslobađanje. Samo nedelju dana pre suđenja, australijski parlament doneo je rezoluciju o oslobađanju australijskog državljanina Asanža, uz podršku premijera Entonija Albanezea.

Glavni grad Italije Rim proglasio je Džulijana Asanža počasnim građaninom. Grupa od preko 35 američkih profesora prava upozorila je u otvorenom pismu američkom državnom tužiocu Meriku Garlandu da krivično gonjenje Asanža po Zakonu o špijunaži ugrožava Prvi amandman Ustava SAD koji štiti slobodu štampe i slobodu izražavanja.

Kristijan Mir to vidi na isti način. Zamenik generalnog sekretara Amnesti internešenela Nemačke rekao je za DW: „Slučaj Džulijana Asanža govori o fundamentalnim pitanjima slobode medija i ljudskih prava. Džulijan Asanž nije kriv ni za jedan zločin. Vikiliks je razotkrio kršenje ljudskih prava, a to nije zločin.“

Zajedno sa Reporterima bez granica, čiji je Mir bio predsednik desetak godina, Amnesti planira demonstracije ispred američke ambasade u Berlinu prvog dana saslušanja.

Kritički glasovi u nemačkoj politici

I među nemačkim političarima ima kritika na račun progona Džulijana Asanža. Poslanik Zelenih Maks Luks govorio je za DW o Džulijanu Asanžu kao političkom zatvoreniku. Luks držanje Asanža u strogom zatvoru Belmašr naziva „mučenjem“.

„Nema racionalnog razloga za ovaj pritvor gospodina Asanža. To je politički motivisano“, kaže on.

Luks je jedan od inicijatora otvorenog pisma britanskom parlamentu u kojem je više od 80 poslanika Bundestaga pre dve godine pozvalo na oslobađanje Asanža. Pismo počinje rečenicom: „Novinari ne smeju da budu proganjani i kažnjavani za svoj rad. Nigde.“

Potpisnici su rekli da su „duboko zabrinuti zbog jezivog efekta koji bi Asanžovo izručenje i osuda mogli da imaju na slobodu štampe i istraživačko novinarstvo širom sveta“. Nemački poslanici nikada nisu dobili odgovor na pismo.

Dvostruki aršini

Peter Hajt, jedan od potpisnika pisma, je portparol za ljudska prava poslaničke grupe nemačkih Liberala. On kaže da, kada kritikuje nedostatak zaštite ljudskih prava u inostranstvu, više puta doživljava da mu se kontrira postupanjem prema osnivaču Vikiliksa.

Sve u kombinaciji sa optužbom da Nemačka i Zapad imaju dvostruke aršine. „To vam svuda govore, možete da razgovarate sa kim hoćete“, potvrđuje svoje iskustvo Hajt u razgovoru za DW.

Inače, Peter Hajt već godinama završava svoje govore u Bundestagu istom rečenicom: „Uzgred, mišljenja sam da Džulijan Asanž treba odmah da bude pušten na slobodu.“

Parlamentarci Hajt i Luks su obojica članovi partija vladajuće koalicije. Ali, od same Vlade se malo čuje o Asanžu.

Samo nekoliko nedelja nakon otvorenog pisma u leto 2022. Bundestag je doneo rezoluciju kojom se osuđuje „politički progon“ novinara kao napad na slobodu štampe. Takođe je pozvao saveznu vladu da radi na oslobađanju Asanža i protiv izručenja SAD.

Savezna vlada „prati“ proces ekstradicije

Vlada je saopštila da „pažljivo“ i „kontinuirano“ prati proces izručenja Džulijana Asanža i javnu raspravu o slučaju. Međutim, „načelno ne komentariše“ postupak koji je u toku niti sadržaj poverljivih razgovora sa predstavnicima drugih vlada, stoji u odgovoru nemačke vlade na pitanje poslaničke grupe Levice krajem prošle godine.

Najjasnija kritika postupka protiv Asanža iz nemačke vlade zvuči kao ova izjava portparola ministarstva spoljnih poslova: „Mi imamo drugačije shvatanje slobode štampe od onog kako je definisano u SAD. Ono što je gospodin Asanž uradio kod nas ne bi bilo kažnjivo.“

Portparol se osvrnuo i na sudski postupak koji je u toku. I da bi se možda mogla uložiti žalba i Evropskom sudu za ljudska prava.

To bi bila uteha za Asanža, ali slaba, jer bi ostao u britanskom pritvoru tokom višegodišnjeg suđenja. Posle dvanaest godina bez slobode.

Ginter Valraf, legenda istraživačkog novinarstva u Nemačkoj, kaže: „Igrate na vreme. Hoćete da umire na rate.“