Nakon možda najmasovnijeg raketnog napada na Ukrajinu od početka rata stižu osude iz zapadnih prestonica i izjave bodrenja i podrške upućene Kijevu
Rusija je na ciljeve u Ukrajini tokom noći na petak lansirala oko 110 projektila i dronova, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Ubijeno je najmanje 18, a povređeno preko 100 ljudi, javljaju lokalni mediji. Žrtva je bilo u Djepru, Harkovu, Zaporožju, Odesi i Kijevu.
Većina projektila i dronova oborena je tokom 18-časovnog napada, rekao je Zelenski, a ruske oružane snage su navodno koristile sve vrste oružja u iz svog arsenala“, uključujući balističke i krstareće rakete, prenosi Glas Amerike.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj osudio je rusko bombardovanje ukrajinskih gradova 29. decembra i optužio Moskvu da namerno gađa civilne objekte, izveštva RSE.
„Rusija je preko noći pokrenula jedan od najvećih napada od potpune invazije na Ukrajinu, na gradove i stanovništvo“, objavio je Borelj ranije na platformi X. Objsnio je da je to „bio još jedan kukavički i neselektivni napad na škole, metro stanicu i bolnicu, što je rezultiralo smrću najmanje 16 ljudi i nekoliko ranjenih. EU ostaje uz Ukrajinu dokle god je potrebno“.
Francusko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da „Rusija nastavlja svoju strategiju terora sa ciljem da uništi ukrajinsku civilnu infrastrukturu kako bi potkopala otpor ukrajinskog stanovništva“.
U sličnom tonu je regovao i britanski premijer Riši Sunak: „Ti obimni napadi na ukrajinske gradove pokazuju da Putin ne preza ni od čega da bi ostvario svoj cilj, a to je da izbriše demokratiju i slobodu“, napisao je na X. Ali mu, nastavlja, „neće dozvoliti da pobedi“
Moskva je saoštila da je između 23. i 29. decembra pokreenula „50 grupnih i jedan masivni napad“.
Prema zapadnim obaveštajnim podacima od početka rta ubijeno je ili toliko teško ranjeno da ne može da se vrati u borbu preko 300.000 ruskih vojnika, kaže nemački general Kristijan Frojding.
J.H./VOA/RSE/Spiegel
U čemu se sastoji delotvoran otpor totalitarizmima i falsifikovanju sećanja? Srđa Popović je ukazivao na srpski primer. Otpor falsifikovanju prošlosti sastoji se u stvaranju simbola koji nas ponovo povezuju i koji deluju kao pesak koji smo bacili u zupčanik falsifikatorske mašinerije. Otpor je u podsećanju na to kakva je stvarnost i u ponovnom uspostavljanju zajedničkih tačaka
Od presude protiv Marin Le Pen i njenog Nacionalnog okupljanja, na koju su gotovo svi već pomalo zaboravili, Francusku potresaju sve mračnije afere prošarane mimovima Makronovih (u najmanju ruku) bizarnih dogodovština, a sve na fonu dubokog političkog tavorenja i laganog posrtanja pod teretom krize budžeta i javnog duga. Čak ni nedavna pobeda PSŽ u Ligi šampiona nije mogla da prođe bez “očekivano” tragičnih incidenata, što je samo još jedan od pokazatelja daleko šire društvene krize u koju je Francuska zapala
Nemački istraživači mira i konflikata upozoravaju Evropu i Nemačku da se pripreme za budućnost bez NATO-a, čemu bi mogao da kumuje Donald Tramp
Zemljotres magnitude između 5,8 i 6,2 stepena Rihtera pogodio je u utorak ujutru Marmaris u Turskoj grčko ostrvo Rodos. Jedna devojčica izgubila je život, na desetine ljudi je povređeno
Popularni dečji junaci Šrek i Grinč proterani su iz Rusije zato što su "sredstva preko kojih zapadne zemlje indoktriniraju rusku decu"
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
