Gruzijska služba bezbednosti navodno je pronašla oružje namenjeno za sprovođenje „državnog udara“. Premijer i predsednik Gruzije poručili su da „novi Majdan“ neće proći
Petorica gruzijskih opozicionih političara optužena je „zbog pozivanja na nasilno svrgavanje vlasti i pokušaja državnog udara“, nakon što su tokom vikenda u Tbilisiju prozapadni protesti kulminirali sukobima između policije i demonstranata.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Gruzije saopštilo je da je ukupno 13 ljudi uhapšeno.
Desetine hiljada antivladinih demonstranata okupilo se na Trgu slobode u Tbilisiju u subotu, 4. oktobra kada su u Gruziji održavani lokalni izbori.
Neki opozicioni lideri su obećali „mirnu revoluciju“ umesto izbora koje su najveći opozicioni blokovi bojkotovali, izvestila je Al Džazira.
Međutim, manja grupa demonstranata pokušala je da uđe u predsedničku palatu nekoliko minuta pre zatvaranja biračkih mesta. Policija je odbila demonstrante upotrebom gasa i vodenih topova.
Optužnice protiv protiv petorice opozicionara podrazumevaju maksimalnu zatvorsku kaznu od devet godina.
Optužbe su podignute protiv svetski poznatog operskog pevača i opozicionog aktiviste Pate Burčuladzea, Murtaza Zodelave, Iraklija Nadiradzea, Pate Mandžgaladzea i Laše Beridzea, piše Raša tudej.
Oni se terete za organizovanje i sprovođenje nasilja, pokušaj zauzimanja objekta od strateškog i posebnog značaja, kao i nasilno menjanje ustavnog poretka Gruzije i pozivanje na rušenje državne vlasti.
Na dan glasanja oni su pozvali demonstrante da se sa trga Slobode u Tbilisiju upute ka predsedničkoj rezidenciji. Demonstranti su zatim probili ogradu i gađali policiju kamenjem, a policija je odgovorila suzavcem i vodenim topovima.
Opozicija se u Gruziji susreće sa istom matricom represije vlasti kao i opozicija u Srbiji. Pored toga što su optuženi da su pokušali državni udar, opozicioni prvaci u Gruziji se, kao i u Srbiji, nazivaju „stranim agentima“, a pojam takozvane „obojene revolucije“ gruzijski režim upotrebljava sa istom lakoćom kao i Aleksandar Vučić.
Kao i Vučić, i gruzijski vlastelini vole da „začine“ priču o pripremanju „obojene revoluciju“ navodnim angažmanom drugih zemalja koje po svaku cenu žele da naude Gruziji.
Za razliku od Srbije, na koju se ustremio „zli Zapad“, u agendi gruzijskih vlasti za širenje nacionalne paranoje centralno mesto zauzima Ukrajina.
Tako je dan nakon izbora i demonstracija gruzijska Služba državne bezbednosti (SDB) slavodobitno objavila da je zaplenila veliku količinu oružja, municije i eksploziva koji su „bili namenjeni za izvođenje diverzije 4. oktobra koji je u zemlji bio izborni dan“.
„Oružje nabavljeno po nalogu osobe iz Gruzije koja deluje u okviru jedne ukrajinske vojne jedinice“, izjavio prvi zamenik SDB-a Laša Magradze.
Narativ o „obojenoj revoluciji“ prigrlio je i premijer Gruzije Irakli Kobahidze koji je incidente ispred predsedničke rezidencije nazvao krivičnim delom i rekao da će odgovorni biti procesuirani.
On je naglasio da će osujetiti „revolucionarne ciljeve onih koji pozivaju na proteste“, uz ocenu da su ciljevi opozicije osuđeni na neuspeh.
Kobahidze je izjavio i da su članovi opozicione stranke bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija, Ujedinjeni nacionalni pokret, „pokušali da po peti put organizuju ‘Majdan’ u Gruziji“.
Da ne bude sumnje u to odakle „obojena revolucija“ crpi snagu pobrinuo se i predsednik Gruzije Mihail Kavelašvili koji je izjavio da su „strane službe učestvovale“ u organizaciji protesta.
Javio se i najveći inostrani saveznik „Gruzijskog sna“. Leonid Slucki, predsednik Odbora za spoljne poslove ruske Državne dume i bliski saveznik Vladimira Putina, pozdravio je pobedu „Gruzijskog sna“ kao „inspirativan trijumf“.
Slucki je o istom trošku optužio i Evropsku i baltičke države za „mešanje u unutrašnje poslove“ Gruzije, prenela je Al Džazira.
Izbori su održani u 64 opštine, a prema podacima Centralne izborne komisije, nakon prebrojanih 100 odsto glasova, vladajuća stranka „Gruzijski san“ pobedila je u svim opštinama.
Centralna izborna komisija saopštila je da je „Gruzijski san“ obezbedio većinu u opštinskim većima u svakoj opštini na subotnjim izborima i da su njegovi kandidati ostvarili ubedljive pobede u trkama za gradonačelnike u svim gradovima.
Obično nezanimljivi lokalni izbori dobili su na značaju nakon višemesečnih racija u nezavisnim medijima, ograničenja rada organizacija civilnog društva i zatvaranja desetina protivnika i aktivista. Grupe za ljudska prava kažu da je oko 60 ljudi, među kojima su ključne opozicione ličnosti, novinari i aktivisti, zatvoreno tokom prošle godine.
„Gruzijski san“ je obećao da će zabraniti sve glavne opozicione stranke.
Protesti potresaju Gruziju više od godinu dana, a pristalice opozicije optužuju vladajuću stranku „Gruzijski san“ za autoritarnost i pokušaj da zemlju, nekada jednu od najprozapadnijih naslednica Sovjetskog Saveza, vrate Rusiji.
„Gruzijski san“, međutim, kaže da nije proruski orijentisan, da želi da se pridruži EU, ali i istovremeno održi mir sa Moskvom i očuva ono što naziva „tradicionalnim pravoslavnim hrišćanskim vrednostima Gruzije“. Takva dihotomija u spoljnoj politici u Evropi svojevrsna je još samo režimu Aleksandra Vučića.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Iako Bugarska formalno nije nacionalizovala Lukoil, uspostavila je državnu kontrolu nad operacijama kroz specijalnog administratora. Parlament je ovakvu odluku izglasao nakon burnih rasprava i ona ne može da se ospori na sudu
Predsednica Evropske komisije Ursule fon der Lajen pokrenula je inicijativu za formiranje centralne obaveštajne službe unutar EK. Ideja je da se objedinjavanjem obaveštajnih podataka nacionalnih službi ojačaju bezbednosna pozicija EU i njena strateška autonomija
Četiri evropske Antifa grupe proglašene su u Sjedinjenim Državama globalnim teroristima, a uskoro će biti klasifikovane kao strane terorističke organizacije
Nakon što je Donald Tramp optužio BBC da ga je obmanjujućom montažom predstavio kao podstrekača nasilja pre napada na Kapitol, britanski javni servis povukao je sporni program i uputio zvanično izvinjenje. BBC, međutim, odbija tvrdnje o kleveti i odbacuje zahtev za odštetu
Nakon više od šest nedelja zastoja i političkih prepucavanja, predsednik SAD Donald Tramp potpisao je zakon kojim se obnavlja rad američke vlade. Demokratska i republikanska strana i dalje se međusobno optužuju za posledice koje je blokada izazvala
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
