Hoće li Slovenija posle izbora više ličiti na malu, liberalnu, progresivnu planinsku zemlju ili će odgovarati neoliberalizmu mađarskog tipa?
Rezultati jesu poznati, barem na uzorku od 99 odsto, ali malo šta se zaista zna nakon izbora za parlament Slovenije.
Dosadašnji premijer Slovenije Robert Golob je sa svojom liberalnom partijom osvojio jedan mandat više u odnosu na Janeza Janšu i njegovu desničarsku stranku, koja se postojano drži u Sloveniji više od tri decenije.
Ova tesna pobeda levice malo toga znači znači, vlast će formirati najbolji pregovarači. Jer će tas odneti manjinske stranke, pa od toga kome će se one privoleti – zavisi i formiranje većine u slovenačkom parlamentu.
Važno je i još što ishod slovenačkih izbora neće samo odrediti tok male alpske zemlje, već će uticati i na ravnotežu snaga unutar Evropske unije.
Pokret za slobodu proglasio je pobedu na parlamentarnim izborimaa, a prema rečima predsednika stranke i premijera Roberta Goloba, neophodno je da zemlja „ide napred“. Kako kaže, svi u zemlji zaslužuju budućnost, a oni će učiniti sve da ta budućnost bude bolja za sve.
Nakon izborne noći, koju je opisao kao „zaista napetu“, komentarisao je i činjenicu da je, četiri godine nakon ubedljive pobede na izborima, izvojevao samo jedan mandat više, da je njegova stranka sa 34,5 pala na 28,6 procenata. Golob se pravdao da se mandati u Sloveniji ne ponavljaju baš često i da to nije slučajnost, piše slovenačka „Mladina“.
„Slovenci su veoma slobodoumna nacija… Želimo da sačuvamo svoju nezavisnost i suverenitet, čak i na individualnom nivou. I upravo zato smo često zadovoljni životom, ali nimalo zadovoljni politikom ili vladom“, rekao je on, dok je u pozadini svirala „Bela ćao“.
Na rezultat je svakako utacala umešanost Roberta Goloba i članova njegove partije u razne korupcionaške afere, o nekima se istraga vodila i na nivou EU.
Janez Janša nije bio toliko srećan rezultatom izbora, ali on je iskusan političar, koji je čak tri puta bio premijer Slovenije. Odmah je, međutim, izračunao da postoje dve mogućnosti za formiranje Vlade Slovenije, ali da on nije spreman da predvodi slabu vladu.
„Možemo čekati, ali je pitanje da li Slovenija može“, dodao je. „Sve je nategnuto, ali su odnosi manje-više predvidljivi. Ili će ova vlada nastaviti po starom, ili će se formirati vlada oko Slovenačke demokratske stranke“.
Da bi on sastavio Vladu, trebaće mu najmanje još dva koaliciona partnera.
Dve vodeće stranke sada će pokušati da pridobiju male partije da bi došle do 46 potrebnih mandate. Nije malo, jer za sada imaju svega 29, odnosno 28 poslanika.
Presudna bi mogla da bude reč partije Resnica, koja sa osvojenih pet mandata prvi put ulazi u parlament. Tu su i dve konvervativne stranke, koje ukupno imaju 15 mandata, kao i partneri levice iz prethodne Vlade, sa ukupno 13 mandata.
Slovenci su izašli na birališta nakon dramatične kampanje koja se u svom završnom delu manje bavila osnovnim pitanjima, a više optužbama za mešanje u izbore.
Janša se kao politički vetarn zalagao za niže poreze i jaču upravu, dok je Golob u intervjuu za „Politiko“ pokušao da predstavi izbore kao izbor između liberalno-demokratskih vrednosti i Janšinog neliberalizma mađarskog tipa.
Procurili su audio i video snimci objavljeni ranije ovog meseca, očigledno osmišljeni da povežu Golobovu vladu sa korupcijom, koji prikazuju istaknute slovenačke ličnosti, uključujući bivšeg ministra, kako razgovaraju o ilegalnom lobiranju i zloupotrebi državnih sredstava.
Sa druge strane, slovenačke vlasti su pre glasanja optužile Janšu da je njegovu stranku posetila izraelska privatna obaveštajna firma „Crni kub“. Janša je priznao da je bio u kontaktu sa osobom povezanom sa ovom firmom, ali je negirao da ih je angažovao da iskopaju prljavštinu o vladi. Obe stranke su pre glasanja pokušale da preokrenu skandal u svoju korist .
Politički sukob se prelio i u Brisel, gde je grupa Evropske narodne stranke, kojoj pripada Janšina stranka, prošle nedelje insistirala na saslušanju u Evropskom parlamentu o novim optužbama da je slovenačka komesarka EU Marta Kos — koja potiče iz Golobove stranke — sarađivala sa jugoslovenskom tajnom policijom pre nekoliko decenija.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U Španiji će u četvrtak biti izvršena eutanazija 25-godišnje žene koja je bila žrtva porodičnog i seksualnog zlostavljanja. Slučaj je podelio javnost, a Noelija Kastiljo Ramos, posle pokušaja samoubistva, godinama je čekala odobrenje eutanazije
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
