Na diplomatskom nivou ovaj maj će verovatno ući u palestinsku istoriju kao izuzetno uspešan mesec. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je Palestincima dodelila dodatna prava unutar svetske organizacije. Samo im nedostaje pravo glasa kako bi postali punopravni članovi, prenosi Dojče vele (DW).
Sada predstoji dalje jačanje statusa palestinskih diplomata na međunarodnoj sceni.
Pet evropskih zemalja je za zvanično priznanje Palestine kao suverene države. Reč je o solidarnosti sa civilnim stanovništvom u Pojasu Gaze, ali i pozicioniranjem u korist rešenja u vidu dve države u bliskoistočnom sukobu.
Desničarska vlada Benjamina Netanjahua, za kojeg Međunarodni sud sada traži i nalog za hapšenje, sve oštrije se protivi rešenju sa dve države.
Nakon terorističkog napada Hamasa na Izrael, premijer Netanjahu proglasio je za cilj uništenje militantnog Hamasa koji vlada Pojasom Gaze. Najavljena je izraelska kontrola nad palestinskim teritorijama.
No, Izrael je pod sve većim međunarodnim pritiskom zbog smrtonosne vojne akcije, u kojoj je prema palestinskim podacima već ubijeno više od 35.000 ljudi, te zbog katastrofalne humanitarne situacije u Pojasu Gaze.
Španija: Iskren posrednik na Bliskom istoku?
Španija i Irska posebno žele da dodatno povećaju pritisak priznavanjem Palestine. Španski premijer Pedro Sančez, prema poslednjim najavama, u sredu (22. maj) namerava da saopšti datum kada će Madrid priznati Palestinu.
Sančez je vodio brojne razgovore s evropskim partnerima o tome poslednjih meseci. Izvori kažu da je pitanje pokretao najpre na nivou Evropske unije.
Zbog odbijanja Nemačke i drugih država, on je umesto toga formirao svojevrsnu koaliciju voljnih u kojoj su Irska, Slovenija i druge države.
Španija ima dobre odnose s mnogim arapskim državama, posebno onima u regionu Magreba, kao i s Turskom. Te je veze delom održavala još od Frankove diktature (1939-1975), a u godinama nakon Drugog svetskog rata te su zemlje štitile Španiju od ekonomske i političke izolacije između Zapada i Istočnog bloka.
Nakon završetka diktature 1975. godine, Španija je uspostavila ekonomske odnose s Izraelom, a diplomatske 1986. godine.
U godinama koje su usledile, Španija je stekla poziciju cenjenog posrednika između jevrejske države i arapskog sveta. Bliskoistočna konferencija u Madridu 1991. smatra se početkom mirovnog procesa koji je okončao dogovorom u Oslu između Palestinaca i Izraela.
Irska: Solidarnost zbog sopstvene istorije
Irska je takođe glasno podržavala Palestince od prvih dana sadašnjeg rata u Gazi. Prema poslednjim najavama, vlasti u Dablinu još tokom maja nameravaju da priznaju Palestinu.
Kada je sredinom aprila inaugurisan novi premijer Sajmon Haris, španski premijer Sančez je bio njegov prvi državni gost u Dablinu. Očito se pričalo o zajedničkom nastupu prema palestinskom pitanju.
Irska vlada navodi da je zagovarala dvodržavno rešenje s potpuno suverenom palestinskom državom još od 1980, duže od bilo koje druge zemlje EU.
U Irskoj se snažna identifikacija s Palestinom može objasniti istorijom. Počinje s funkcionerom britanske vlade Arturom Balfurom, koji je bio odgovoran za Irsku, koju je Velika Britanija kolonizovala u kasnom 19. veku i uskratila joj samoupravu.
Godine 1917, britanski ministar spoljnih poslova izdaje takozvanu Balfurovu deklaraciju, u kojoj se u ime svoje vlade založio za jevrejsku domovinu u Palestini, koja je tada bila pod osmanskom kontrolom.
Nakon što je to područje nedugo zatim postalo britanski protektorat, tamo je služila većina čuvara reda koji su se prethodno brutalno borili protiv irskih pobunjenika kao paravojska Black and Tans.
Povećanje broja Jevreja na Bliskom istoku naseljenom pretežno muslimanima, u katoličkoj Irskoj upoređivano je s naseljavanjem britanskih protestanata na severu ostrva.
Neki Irci povezuju sukob, koji je iz toga proizašao u Severnoj Irskoj, sa sukobom na Bliskom istoku.
Podrška iz Slovenije, Malte i Norveške
Španska leva vlada i irska vlada desnog centra podržavaju jedna drugu uprkos političkim razlikama. Kako bi zajedničkom koraku dali veću težinu, privukli su druge države.
Slovenija je pokrenula proceduru priznanja, a glasanje u parlamentu bi trebalo da se odigra najkasnije 13. juna. Slično se razmišlja na Malti.
U aprilu se u Savetu bezbednosti UN već glasalo za palestinsko punopravno članstvo u UN, što je na kraju propalo zbog veta SAD.
Članica NATO Norveška, koja je blisko povezana s EU, razmišlja o priznanju „tokom proleća“. Oslo se nada da će ovaj potez rezultirati politički jedinstvenom palestinskom državom umesto „državom Hamasa“.
Različite pozicije unutar Evrope
Unutar EU palestinsku su državu do sada priznale, pre svih, države srednje i istočne Evrope.
Za njih to priznanje seže u socijalističku prošlost, u kojoj je postojala ideološka bliskost s vođom Palestinske oslobodilačke organizacije Jaserom Arafatom.
Neke od zemalja, posebno Češka i Mađarska, sada pre slove kao podržavaoci Izraela, iako održavaju pune diplomatske odnose s Palestincima.
Prva i jedina zemlja koja je priznala palestinsku državu nakon ulaska u EU bila je Švedska koja je to učinila 2014.
Hoće li se špansko-irska koalicija još povećati je otvoreno pitanje. U Belgiji se vlada bori s tesnim vremenskim okvirom. Nakon promene vlasti, Portugalija je za sada odustala od tog poteza.
Druge države, poput Nemačke, održavaju veze s Palestinskim autonomnim vlastima, ali Palestinu kao državu žele da priznaju tek kada i ako to Izrael učini.
Takav korak se smatra isključenim sve dok je Hamas, kojeg brojne države, uključujući Nemačku, EU i SAD, svrstavaju u terorističke organizacije, politički faktor moći na palestinskom području.
Inače, velika većina sveta nema nikakvih dilema oko priznanja – 143 članice UN priznaju Palestinu.
Od bivših republika Jugoslavije, Palestinu priznaju Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
