Odšteta “teška” 1,3 biliona evra

Tačno na 83. godišnjicu od početka najmasovnijeg oružanog sukoba u istoriji čovečanstva, Jaroslav Kačinjski, lider vodeće poljske vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS), pozvao je Nemačku da isplati reparacije za štetu nanetu njegovoj zemlji tokom nacističke okupacije. Varšava procenjuje da šteta koju je za vreme Drugog svetskog rata Nemačka prouzrokovala u Poljskoj iznosi čak 6,2 biliona zlota (približno 1,3 biliona evra).

“Došli smo do iznosa koristeći najograničeniji i najkonzervativniji metod, tako da bi bilo moguće da ga povećamo”, rekao je Kačinjski, koji duže od decenije slovi za najuticajnijeg čoveka u poljskoj politici. On je izjavio da će proces dobijanja reparacija biti “dug i težak” i da Nemačka ne mora ovaj iznos da plati odjednom, već može da ga plaća decenijama. “To je iznos koji nemačka ekonomija može da podnese”, rekao je šef stranke Pravo i pravda.

Hiljadu i trista milijardi evra koje Varšava potražuje od Nemačke deluje kao ogroman iznos, ali posledice nemačke okupacije Poljske bile su stravične: šest miliona građana Poljske, uključujući tri miliona Jevreja, ubijeno je tokom Drugog svetskog rata, a i sama Varšava bila je sravnjena sa zemljom tokom ustanka iz oktobra 1944. godine, kada je u masovnim egzekucijama ubijeno preko 200.000 civila. Čak je i prinudni rad oko dva miliona Poljaka deportovanih u Nemačku uzet u obzir prilikom određivanja visine odštete. U formulisanju odštetnih zahteva učestvovalo je više desetina stručnjaka, među kojima su bili istoričari, ekonomisti, ali i stručnjaci za tržište nekretnina.

PROBLEMATIČNE I PROŠLOST I SADAŠNJOST: Međutim, nemačka vlada ne vidi nikakvo opravdanje za poljske reparacione zahteve, a kancelar Olaf Šolc kaže da je sve već regulisano međunarodnim pravnim aktima. “Kao i sve vlade pre mene, mogu da ukažem na to da je pitanje međunarodnopravno finalno rešeno”, rekao je ovaj socijaldemokratski političar. On je ponovio da se Poljska odrekla zahteva za odštetu već 1953. godine, ali i kasnije, više puta tokom narednih decenija. Varšava pak tvrdi da je deklaracija poljske vlade iz 1953. kojom se odriče reparacija bila neustavna i da je doneta pod pritiskom Sovjetskog Saveza.

Od dolaska populističke desničarske partije Pravo i pravda na vlast, odnosi Varšave i Berlina kontinuirano se pogoršavaju, uprkos tome što je Poljska peti najvažniji trgovinski partner Nemačke. Zahlađenje je dodatno dobilo na zamahu nakon “specijalne vojne operacije” Moskve u Ukrajini. Varšava smatra da je nemački odnos prema Rusiji previše popustljiv, i kritikuje Berlin zbog njegove zavisnosti od ruskog gasa i (pre)spore pomoći koju Nemačka pruža Kijevu u ratnim vremenima.

Varšava je u junu saopštila da je već pomogla Ukrajini oružjem i vojnim materijalom u vrednosti od 1,7 milijardi dolara. Poljska je Ukrajini isporučila i tenkove T-72 sovjetske proizvodnje, očekujući da će u zamenu dobiti modernija oklopna vozila Leopard iz Nemačke. Ali, poljski predsednik Andžej Duda optužio je nemačku stranu da ne ispunjava svoj deo sporazuma, te da je Berlin ponudio Poljskoj tenkove starije od onih koje je Varšava već dala Ukrajini.

Bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i lider Građanske platforme, najjače opozicione stranke u Poljskoj, smatra da kada Jaroslav Kačinjski govori o ratnoj odšteti, zapravo ne govori o reparacijama. “Tu se radi o unutrašnjoj političkoj kampanji kako bi se ponovo izgradila podrška vladajućoj stranci”, kaže Tusk. U većini istraživanja javnog mnjenja, vladajuća stranka Pravo i pravda i dalje ima najveću podršku građana Poljske, ali se ta prednost u odnosu na Građansku platformu smanjila, usled sve glasnijih kritika načina na koji se vlada nosi sa rastućom inflacijom, poskupljenjima i usporavanjem tamošnje ekonomije.

Inače, poljski dnevni list “Rečpospolita” objavio je nedavno istraživanje instituta IBRiS, prema kojem većina ispitanika, 52 odsto, smatra da Poljska treba da traži odštetu od Nemačke. Nekih 34,5 odsto smatra da to nije neophodno, a 13,5 odsto njih nije imalo mišljenje o ovoj temi. ¶