„Probudili smo uspavanog zmaja“, bile su prve reči pobednika parlamentarnih izbora u Slovačkoj i budućeg premijera Igora Matoviča, nakon što je njegov pokret desnog centra Obični ljudi i nezavisne ličnosti (OlaNO) neočekivano osvojio više od 25 odsto glasova. U tome ne bi bilo ničeg neobičnog da svega četiri nedelje pre izbora OlaNO nije imao tek nešto preko osam odsto podrške.
Oslanjajući se na rasprostranjeno nezadovoljstvo građana aktuelnom političkom scenom i vešto kombinujući nesporni politički i komunikacijski talenat sa imidžom neokaljanog borca protiv korupcije koji ukazuje na brojna nepočinstva vladajućih struktura u Slovačkoj, Igor Matovič (47) učinio je nešto što se donedavno smatralo nemogućom misijom – da porazi moćnu levičarsku, populističku stranku SMER–Socijaldemokratija, koja je dominirala slovačkom politikom gotovo deceniju i po, a na čijem čelu se nalazi bivši premijer Robert Fico. Prema zvaničnim rezultatima, Ficova stranka završila je na drugom mestu sa osvojenih 18,2 odsto glasova.
Igor Matovič (rođen 11. maja 1973. u Trnavi) slovački je političar i biznismen u oblasti izdavaštva. Za narodnog poslanika bio je biran u nekoliko skupštinskih saziva, u kontinuitetu od 2010. godine. Osnivač je i predsednik pokreta Obični ljudi i nezavisne ličnosti.
Tokom 2002. godine osnovao je izdavačku kuću Regionpress, da bi posle pet godina kompaniju prepisao na svoju suprugu Pavlinu. Ova izdavačka kuća danas objavljuje tridesetak regionalnih nedeljnih izdanja širom Slovačke.
U politici se istakao kao oštar kritičar i vlasti i opozicije. Na veb-stranici pokreta Obični ljudi može se naći i spisak od 24 funkcionera „koji su podneli ostavke zbog našeg pritiska“.
Sebe opisuje kao čoveka koji se „godinama bori protiv političara koji ne služe ljudima već mafiji i oligarsima“. Diplomirao je na Fakultetu za menadžment, odsek za finansijski menadžment, na Univerzitetu Komenski u Bratislavi.
ANTISISTEMSKI POPULIZAM
Igor Matovič je svoj uspeh na izborima dobrim delom ostvario zahvaljujući pronicljivom političkom nastupu i retorici sa izraženim primesama antisistemskog populizma. Time je uspeo da mobiliše veliki broj neodlučnih birača i onih koji su, kako navodi list na engleskom „Slovak spektejtor“, „ljudi koji ne veruju državi i koji su korupciju percipirali kao najvažniji problem u zemlji“. „Tokom svoje desetogodišnje karijere u politici, Matovič je vodio izrazitu anti-SMER i anti-Fico kampanju, a bilo je i više incidenata koji su krasili (medijske) naslove“, navodi ovaj list.
Jedan od najupečatljivijih trenutaka u izbornoj kampanji bio je njegov odlazak na francusku rivijeru, u Kan, gde je na kapiju vile bivšeg slovačkog ministra finansija i transporta zalepio plakat na kome je pisalo „Vlasništvo Republike Slovačke“. Time je jasno stavio do znanja kakvo ima mišljenje o stečenom bogatstvu brojnih pripadnika vladajuće političke i ekonomske elite u zemlji.
Matovič je u javnim nastupima vodeće pripadnike partije SMER–Socijaldemokratija pozdravljao sa „Bonjour Mafia“, a upravo takvu njegovu javno proklamovanu odlučnost da se upusti u borbu sa kriminalom i korupcijom, pozitivno su percipirali slovački birači. Oni su se faktički neposredno uoči izbora opredelili za Obične ljude, poverovavši da taj pokret jedini ima realnu šansu da porazi vladajući SMER-SD.
Analitičari u Slovačkoj slažu se u oceni da je pobeda Igora Matoviča „pobeda opozicionih snaga, ali da karakter njegovog pokreta, sastav kandidata za poslanike, kao i način političke borbe i dalje predstavljaju antisistemski glas“, navodi liberalni slovački dnevni list SME.
POLITIČKI ZEMLJOTRES
Jedna je stvar što je pokret Obični ljudi porazio najmoćniju političku partiju u modernoj istoriji Slovačke. Ali je „OlaNO zemljotres“ istovremeno u potpunosti izmenio čitav politički pejzaž u Slovačkoj: od tri koalicione partije u dosadašnjoj vladi, dve nisu uspele ni cenzus da pređu, a prvi put od pada komunizma u Slovačkoj ni brojna mađarska manjina neće imati svoje predstavnike u parlamentu.
Teške posledice osetila je i liberalno-građanska i konzervativna demohrišćanska opozicija, čiji predstavnici takođe nisu uspeli da pređu cenzus. Tako će novi parlament u Slovačkoj imati svega šest stranaka, od kojih čak četiri desnog centra, koje bi u konačnici i mogle da formiraju komotnu većinsku vladu.
Igor Matovič je izjavio da je njegov cilj što šira podrška u parlamentu kako bi se sprovele neophodne reforme, „uključujući i pravosuđe“, ali da će za ukupnu realizaciju njegove politike biti neophodni i konkretni resursi: „Mi smo autentični antikorupcijski pokret koji je ušao u politiku da bi iskorenio korupciju, a za to vam je potrebno ministarstvo unutrašnjih poslova.“
Njegovu pobedu, takođe, umnogome potkrepljuje i relativno visok odziv građana na proteklim izborima, jer je na birališta izašlo 65,80 odsto glasača. Slovački mediji, međutim, ukazuju da niko sa sigurnošću ne može da kaže kakav će premijer biti Matovič. „Kakva će biti njegova vlada? Da li će imati desničarski ili levičarski ekonomski program? Šta će učiniti sa školama ili zdravstvom?“, pitaju se „Hospodarske novine“.
ANTISISTEMSKA EVROPA
Slovačka je na neki način postala još jedna od zemalja na Starom kontinentu čiji građani su se suštinski pobunili protiv postojećeg sistema i establišmenta, koji su izgubili poverenje u tradicionalne političke partije. Tektonske promene u Evropi, koje menjaju postojeći politički pejzaž, već su viđene u drugim evropskim zemljama nakon snažnih rezultata antisistemskih partija potpuno različitih ideoloških usmerenja i njihovih lidera: u Francuskoj (Nacionalni front), Nemačkoj (Alternativa za Nemačku), Ukrajini (pokret Sluga naroda predsednika Vladimira Zelenskog), Italiji (Pet zvezdica, Severna liga), Grčkoj (Siriza, Zlatna zora), Španiji (Podemos), Austriji (Slobodarska partija) itd.
Prvi vesnik ove strukturne promene u Slovačkoj bili su predsednički izbori održani prošle godine, na kojima je pobedila advokatica i građanska aktivistkinja Zuzana Čaputova, koja nije imala nikakvog iskustva u visokoj politici („Novo lice nove politike“, „Vreme“ br. 1474). Ubedljiva pobeda pokreta Obični ljudi i nezavisne ličnosti nastavak je takvog trenda u ovoj istočnoevropskoj zemlji. Iako je Igor Matovič za sebe govorio da je „(dvorska) luda koja uvek govori istinu, bez obzira na posledice“, kao budući premijer moraće da izraste iz te samonametnute uloge „buntovnika“ i postane lider koji će zasukati rukave i ispuniti obećanja iz kampanje. On je izjavio da će i kada postane predsednik vlade nastaviti da živi u rodnoj Trnavi, i to bez obezbeđenja.
