Novi kineski nosači aviona: Priprema za obračun oko Tajvana?

Postoji strah da bi Kina mogla da krene u rat za Tajvan, ostrvo koje smatra svojom bespravno otcepljenom provincijom, piše Dojče vele.

U godišnjem izveštaju u Narodnom kongresu kineski premijer Li Kijang ponovo je potvrdio čvrstu volju Pekinga da „odlučno napreduje u cilju ponovnog ujedinjenja Kine“.

Sama izjava nije nova. Međutim, reč „mirno“ nedostajala je ispred „ponovnog ujedinjenja“. Tako je formulacija iz prethodnih godina promenjena.

Prema Pekingu, potencijalna pretnja leži u činjenici da Republika Kina, kako se zvanično naziva Tajvan, dobija bezbednosne garancije od SAD.

Pet američkih nosača aviona trenutno se nalazi u Pacifiku, javljaju američki mediji.

Političari u Kini nedavno su često govorili o „miru i sigurnosti s obe strane moreuza“. Mnogi stručnjaci postaju uvereni da više nije reč samo o Tajvanskom tesnacu, već o širem području.

Kako bi zaista mogao imati kontrolu u vodama koje prisvaja, Peking značajno osnažuje svoju trenutno oslabljenu mornaricu.

Najjužnija tačka u Južnom kineskom moru udaljena je oko 2.000 kilometara od kopna. Peking želi da još više proširi svoj prostor delovanja – svojim nosačima aviona.

Dva u funkciji, još dva u izgradnji

Dva nosača aviona trenutno su u službi kineske mornarice. Prvi, „Ljaoning“, nazvan po severoistočnoj pokrajini u kojoj je ratni brod rekonstruisan. Kina ga je kupila 1998. od Ukrajine preko posrednika iz Makaa za 20 miliona dolara.

Biznismen koji je posredovao je isprva tvrdio da na njemu želi da izgradi plutajući hotel i kazino. Godine 2012. „Ljaoning“ je predat mornarici nakon što je rekonstruisan u nosač aviona.

Drugi, „Šandong“, također je dobio ime po kineskoj pokrajini. Brod je domaća kopija „Ljaoninga“ s manjim izmenama i uglavnom krstari Južnim kineskim morem od 2019.

„Fudžijan“ je trenutno još u brodogradilištu u Šangaju. Kao i dva prethodnika, ima konvencionalni pogon. Očekuje se da će ovaj nosač ući u upotrebu 2025. godine.

Špekuliše se da je, osim „Fudžijana“, u izgradnji i četvrti nosač aviona. „Nisam upoznat s bilo kakvim tehničkim poteškoćama s četvrtim nosačem aviona“, direktno je potvrdio glasine admiral Juan Huaži novinaru iz Hong Konga na marginama Narodnog kongresa.

Najviši politički oficir kineske mornarice je neodređeno odgovorio na pitanje hoće li nosač već biti opremljen nuklearnim pogonom. „Obavestićemo javnost u dogledno vreme.“

Međutim, brod, koji bi trebalo da ima broj trupa 19, se još uvek ne pominje u državnim medijima.

Još dva nosača na nuklearni pogon?

Pre početka Narodnog kongresa mediji u Hong Kongu i Tajvanu jednoglasno su izvestili da su još dva nosača aviona na nuklearni pogon s brojevima trupa 20 i 21 položena – u isto vreme u dva brodogradilišta.

Svaki, kako doznaju mediji, ima dva reaktora s tekućim fluoridom koji generišu energiju nuklearnom fisijom.

„Kina želi jasno da pokaže snažne ambicije da obrani svoje vode modernom mornaricom“, kaže Vang Feng, izdavač lista na kineskom jeziku China Times u Tajpeiju, glavnom gradu Tajvana.

Ovo je, kako kaže, efektna taktika odvraćanja nakon niza smrtonosnih pomorskih incidenata sa susednim zemljama.

Admiral Juan ostaje na zvaničnom kursu: „Mi ne gradimo nosače aviona da bismo se upoređivali s SAD, a pogotovo ne da bismo vodili ratove s SAD. Želimo da ih koristimo za obranu našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta.“

Za razliku od nekih zapadnih demokracija, mesto u kineskom parlamentu, Nacionalnom narodnom kongresu, nije vruća, već udobna stolica. Ovde se ne postavljaju kritička pitanja.

Vladin kurs i celi državni vrh aplauzom i klicanjem dobijaju podršku gotovo 3.000 delegata. I ovde, u Velikoj dvorani naroda, jasno se pokazuje ambicija Kine da postane vojna supersila.

Porast izdvajanja za vojsku

U ovoj godini kineska vojna potrošnja će biti povećana za 7,2 odsto u poređenju s prethodnom godinom, što je 215,5 milijardi evra.

A ako ekonomija u tekućoj godini ostvari rast od pet odsto, stavka naoružanja u budžetu će iznositi 1,2 posto BDP. Prema Stokholmskom institutu za mir SIPRI, Kina je druga u svetu po izdvajanjima za obranu, odmah iza SAD.

Pre svega mornarica biva znatno pojačana. Od kraja Drugog svšetskog rata vojne tehnologije su se drastično promenile, kaže Čarls Martin-Šilds iz Nemačkog razvojnog instituta. S nosačima aviona na nuklearni pogon, „moderna mornarica više nije vezana za ostrva gde se puni gorivom kako bi kontrolisala ogromni Pacifik“.

Jedan od razloga povećanja vojnih napetosti, veruju stručnjaci, jeste što će prema Kini kritični Vilijam Laj Čing preuzeti predsedničku dužnost u Tajpeiju u maju.

„U principu, ni Kina ni SAD nisu zainteresovane za vojni sukob“, kaže Hana Gers iz Nemačkog društva za spoljne odnose. „Mislim da su ekonomske blokade verovatnije. Ali isto tako znam da se raspravlja o svim mogućim scenarijima“, kaže Gers.

Kineski nosači aviona još uvek krstare u svojim vodama. Ali admiral Juan već stavlja do znanja da bi kineska mornarica uskoro mogla krenuti prema udaljenim odredištima. „Za to su izgrađeni nosači aviona“, kaže on.

Mogući test bi bila kriza na Bliskom istoku. Otkako pobunjenici u Jemenu napadaju civilne brodove u Crvenom moru, plovidba komercijalnih brodova tamo je ograničena. „Trgovački putevi Crvenog mora strateški su važni za opskrbu Kine energijom“, kaže Vang.

Međutim, naglašava on, Narodnooslobodilačka vojska Kine još nije u stanju da izvodi odbrambene operacije za pomorsku bezbednost. Još jedan argument za naoružavanje mornarice: „Reč je naposletku o državnoj bezbednosti“, kaže Vang.