I, šta će biti sada? Najverovatnije ništa. Ishod samoinicijativno održanog onlajn „referenduma“ za otcepljenje italijanske regije Veneto od Rima nije izazvao naročit šok među Italijanima. Rezultate je na trgu Treviso, pred nekoliko stotina ljudi, 21. marta, predstavio Đanluka Busato, biznismen i jedan od organizatora glasanja. Kako je rekao, tokom pet dana koliko je „referendum“ trajao, glasalo je ukupno 2.360.235 ljudi. Čak 89,1 odsto glasača (njih 2.102.969) reklo je „da“ otcepljenju od Italije. Nakon što je pročitao rezultate, Busato je teatralno proglasio novu Mletačku republiku, a trgom su se zavijorile zastave „stare Venecije“ sa lavom Svetog Marka. Što se „glasača“ tiče, građani Veneta više nisu dužni da plaćaju porez ni Rimu ni italijanskoj državi.
Da li će zaista tako biti u praksi? Teško.
Venecijanski referendum dogodio se u jeku buke koja se u svetu digla nakon što je su se građani Krima referendumom izjasnili da žele da budu deo Rusije, a kasnije ove godine Škotlanđani će glasati da li žele da istupe iz Ujedinjenog Kraljevstva kojim upravlja London.
Međutim, dok će ishod referenduma u Škotskoj biti pravno obavezujuć, u slučaju Veneta postoje i tehničke i političke prepreke za usvajanje odluke većine. Baš kao, uostalom, i u slučaju Krima.
REFERENDUMSKA PITANJA: No, vratimo se Venetu. Na „referendum“ je izašao i novinar italijanskog nedeljnika „Espreso“. Bilo je lako, pošto je glasanje bilo organizovano na sajtu www.plebiscito.eu. Nije mu bilo potrebno ni da ličnim dokumentima dokaže identitet niti da dâ potvrdu da stanuje u Venetu. Pred njim je bio zatvoreni upitnik sa četiri pitanja: da li ste za to da nova virtuelna republika bude nezavisna; da evro prestane da bude sredstvo plaćanja; da se istupi iz Evropske unije i da se izađe iz NATO pakta.
Četiri „da“ podrazumevalo bi povratak Veneta korenima, odnosno vraćanje statusa slavne Mletačke republike, koja je trajala vekovima i koja je tek mirom u Kampoformiju 1797. postala sastavni deo Napoleonove Kraljevine Italije.
San o povratku zlatnih vremena Veneta izbledeo je na neko vreme, da bi osamdesetih godina prošlog veka postao okosnica političkih pokreta koji su kasnije formirali Severnu ligu. Lideri Lige su ideju o nezavisnosti potezali s vremena na vreme, koristeći je kao temu za pogađanje i natezanje sa Rimom više nego bilo šta drugo.
OSEĆANJE NEPRAVDE: Ipak, osećaj nepravde koji trpi jedan od najbogatijih regiona u Evropi je dubok i u neku ruku opravdan. Zdrav razum malih gradova oko Venecije, Verone i Padove govori im da prihodi Veneta odlaze u Rim da bi bili protraćeni na tuđe troškove. Da stvar bude još gora: ti bogati gradovi upumpavaju novčana sredstva u južnu Italiju.
Nezavisnost je, međutim, nešto sasvim drugo – hrabar korak u nepoznatom pravcu. Čak je i regionalni guverner Luka Zaia, član Severne lige, rekao da onlajn glasanje nije ništa više od iskazivanja javnog mnjenja. I sam Zaia je, kako je rekao, glasao „za“. Mišljenje iskazano na ovaj način je svakako važno: javno mnjenje o ideji o otcepljenju legalno je koliko i svako drugo mišljenje. Ipak, pravi, oflajn referendum bi bio kršenje italijanskog ustava sa teškim pravnim posledicama po njegove organizatore i promotere, među kojima je i sam Zaia, koji je kao guverner položio zakletvu nad tim istim ustavom.
Politička poruka koja je ovom prilikom poslata je jasna: rastojanje između centralne vlasti i građana je sve veće u razvijenijim krajevima koji su teško pogođeni ekonomskom krizom. U tim mestima hiljade malih preduzeća je zatvoreno u proteklih nekoliko godina, a desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla.
ŽELJA ZA AUTONOMIJOM: Možda realniju sliku pravog stanja stvari daje istraživanje sprovedeno među građanima Veneta između 21. i 22. marta. Anketa je pokazala da samo 55 odsto stanovnika zaista podržava ideju o nekoj vrsti veće autonomije i da to nisu samo glasači Lige. Punu nezavisnost Veneta podržava, prema ovom istraživanju, tek 30 odsto građana. Ilvo Dijamanti, jedan od vodećih političkih analitičara, napisao je o ovim rezultatima sledeće: „Brojevi pokazuju da je želja za autonomijom duboko ukorenjena u stanovnicima Veneta“.
Ako govorimo o osećanjima prema centralnim vlastima, ona su slična kod većine italijanskih građana. Odgovor na problem otud ne bi trebalo tražiti u nacionalističkoj retorici, već u boljem upravljanju ekonomskom politikom od strane vlade i države.
Ovo je svakako izazov za novopečenog premijera Matea Renzija, koji je obećao da će se njime pozabaviti. Druga poruka, iako je ostavljena u virtuelnoj glasačkoj kutiji, kaže da Renzi nema mnogo vremena da to obećanje i ispuni.
Prevela Jasmina Lazić
