Kompanija RMS Titanic Inc najavila je da će u julu 2024. godine organizovati ekspediciju do olupine broda „Titanik“, samo malo više od godinu dana nakon što je 23. juna 2023. godine impodirala podmornica „Titan“ sa petočlanom posadom koja je bila u turističkoj ekspediciji koja je išla da vidi olupinu slavnog broda
Kompanija RMS Titanic Inc istakla je da nije reč o turističkoj turi, već o misiji bez posade koja će ispitati stepen oštećenja „Titanika“ koji je potonuo aprila 1912. godine.
Navedeno je da u prvoj misiji do olupine „Titanika“, nakon implozije podmornice prošle godine – neće biti posade, već će poslati vozila na daljinsko upravljanje.
RMS Titanic Inc koji je dobio dozvolu za istraživanje olupine, čuva nasleđe na brod, kao i na više od 1500 ljudi koji su poginuli na njemu.
Robotizovana vozila
Vest o novoj podvodnoj misiji, međutim, naišla je na kritike zbog prošlogodišnje nesreće, a američka savezna vlada pokušala je da blokira misiju, navodeći kao razlog status olupine kao grobnice.
Iz kompanije su naveli da sve ide po planu i da žele da se robotizovana vozila zadrže u vodi punih 20 dana.
Ekspedicija te kompanije biće njena prva od 2010. godine, ali sada uz korišćenje najnovije tehnologije za dokumentovanje lokacije.
Kontroverzne posete
Posete olupini „Titanika“ su izvor kontroverzi od kada je ona otkrivena u septembru 1985. godine, a preživeli i porodice žrtava tražili su da se olupina „ostavi na miru zbog toga što ima status grobnice“.
Istraga o prošlogodišnjoj podvodnoj katastrofi i dalje je u toku, a dospela je u javnost kada je turistička podmornica „Titan“ izgubila kontakt oko sat i 45 minuta nakon što je zaronila. Nakon istrage, zaključeno je da je posada pretrpela „imploziju“.
Izvor: The Independent
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
