Nobelova nagrada za fiziku ove godine pripala je Džonu Dž. Hopfildu sa Univerziteta Prinston i Džofriju E. Hintonu sa Univerziteta u Torontu
Naučnici Džon Dž. Hopfild sa Univerziteta Prinston i Džofri E. Hinton sa Univerziteta u Torontu dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku za svoja temeljna otkrića i izume koji omogućavaju mašinsko učenje sa veštačkim neuronskim mrežama.
„Naučni napreci ovogodišnjih laureata stoje na temeljima fizičke nauke. Oni su pokazali potpuno novi način na koji možemo da koristimo kompjutere da nam pomognu i vode nas u hvatanju u koštac sa mnogim izazovima današnjeg društva“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.
Zahvaljujući njihovom radu, čovečanstvo sada ima novi alat koji može da koristi. Mašinsko učenje zasnovano na veštačkih neuronskih mrežama donosi revoluciju u nauci, inženjerstvu i svakodnevnom životu.
Mašinsko učenje je već na dobrom putu da omogući velike proboje ka građenju održivog društva, poput identifikovanja novih funkcionalnih materijala.
„Način na koji će se duboko učenje veštačkih neuronskih mreža koristiti u budućnosti zavisiće od toga kako mi kao ljudi odlučimo da koristimo ovaj izuzetno potentan alat, koji je već sada prisutan u mnogim aspektima života“, ističe komitet za dodelu Nobelove nagrade za fiziku.
Džofri Hinton sa Univerziteta u Torontu koristio je mrežu koju je razvio njegov kolaureat Džon Hopfild kao temelj za potpuno novu neuronsku mrežu – Bolcman mašinu. Ona može da nauči da prepoznaje karakteristike elemenata u bilo kojoj vrsti podataka.
BREAKING NEWS
The Royal Swedish Academy of Sciences has decided to award the 2024 #NobelPrize in Physics to John J. Hopfield and Geoffrey E. Hinton “for foundational discoveries and inventions that enable machine learning with artificial neural networks.” pic.twitter.com/94LT8opG79— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 8, 2024
Šta su veštačke neuronske mreže?
Želeći da oponašaju mozak i razumeju način na koji funkcioniše, naučnici su razvili prve veštačke neuronske mreže.
Inspirisane bioloških neuronima u mozgu, veštačke neuronske mreže su velike kolekcije „neurona“, odnosno čvorova, povezanih sa „sinapsama“, odnosno spojnicama, istreniranih da obavljaju određene zadatke.
Veštačka neuronska mreža može da obrađuje informacije koristeći čitavu mrežnu strukturu.
Ogroman broj Ukrajinaca deportovanih iz SAD završava direktno na frontu. Ukrajinska vojska se suočava sa ogromnim brojem dezertera, oko dva miliona regruta izbegava služenje vojske u ratnim uslovima
Zauzimanje ostrva u Persijskom zalivu ili postrojenja za bogaćenje uranijuma? Obezbeđivanje plovnosti Ormuskog moreuza? Kako bi izgledala akcija specijalnih jedinica koje Donald Tramp gomila u dometu Irana
Širom Evrope duvaju orkanski vetrovi koji pričinjavaju veliku štetu. Pada i sneg. Na snazi je crveni meteo-alarm
S obzirom na to da zalihe raketa Irana nisu bile javno dostupne ni pre ovog sukoba, teško je tačno reći koje rakete Iran ima i ima li ih dovoljno za nastavak rata
Devojka iz Barselone, stara 25 godina, umrla je nakon eutanazije u četvrtak uveče
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
