Nobelova nagrada za fiziku ove godine pripala je Džonu Dž. Hopfildu sa Univerziteta Prinston i Džofriju E. Hintonu sa Univerziteta u Torontu
Naučnici Džon Dž. Hopfild sa Univerziteta Prinston i Džofri E. Hinton sa Univerziteta u Torontu dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku za svoja temeljna otkrića i izume koji omogućavaju mašinsko učenje sa veštačkim neuronskim mrežama.
„Naučni napreci ovogodišnjih laureata stoje na temeljima fizičke nauke. Oni su pokazali potpuno novi način na koji možemo da koristimo kompjutere da nam pomognu i vode nas u hvatanju u koštac sa mnogim izazovima današnjeg društva“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.
Zahvaljujući njihovom radu, čovečanstvo sada ima novi alat koji može da koristi. Mašinsko učenje zasnovano na veštačkih neuronskih mrežama donosi revoluciju u nauci, inženjerstvu i svakodnevnom životu.
Mašinsko učenje je već na dobrom putu da omogući velike proboje ka građenju održivog društva, poput identifikovanja novih funkcionalnih materijala.
„Način na koji će se duboko učenje veštačkih neuronskih mreža koristiti u budućnosti zavisiće od toga kako mi kao ljudi odlučimo da koristimo ovaj izuzetno potentan alat, koji je već sada prisutan u mnogim aspektima života“, ističe komitet za dodelu Nobelove nagrade za fiziku.
Džofri Hinton sa Univerziteta u Torontu koristio je mrežu koju je razvio njegov kolaureat Džon Hopfild kao temelj za potpuno novu neuronsku mrežu – Bolcman mašinu. Ona može da nauči da prepoznaje karakteristike elemenata u bilo kojoj vrsti podataka.
BREAKING NEWS
The Royal Swedish Academy of Sciences has decided to award the 2024 #NobelPrize in Physics to John J. Hopfield and Geoffrey E. Hinton “for foundational discoveries and inventions that enable machine learning with artificial neural networks.” pic.twitter.com/94LT8opG79— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 8, 2024
Šta su veštačke neuronske mreže?
Želeći da oponašaju mozak i razumeju način na koji funkcioniše, naučnici su razvili prve veštačke neuronske mreže.
Inspirisane bioloških neuronima u mozgu, veštačke neuronske mreže su velike kolekcije „neurona“, odnosno čvorova, povezanih sa „sinapsama“, odnosno spojnicama, istreniranih da obavljaju određene zadatke.
Veštačka neuronska mreža može da obrađuje informacije koristeći čitavu mrežnu strukturu.
Jedenje grožđa u ponoć, razbijanje tanjira na kućnom pragu, zvonjava hramskih zvona ili maskiranje u medvede – novogodišnji običaji širom sveta svedoče o različitim verovanjima u sreću, zaštitu i novi početak
Kakva je zemlja Somalilend? Zašto ga je Izrael, za razliku od SAD, država EU, Kine i Rusije priznao kao suverenu državu? I zašto je zbog toga izložen snažnoj kritici?
Donald Tramp napravio je za godinu dana neverovatan zaokret u politici prema Evropskoj uniji. To više nisu partnerski, već neporijateljski odnosi
Za upotrebu će biti potreban lekarski recept
Gradonačelnik Njujorka, svetske prestonice kapitalizma, hoće da grad otvori javne prodavnice sa povoljnom hranom za siromašne. Razlog: oko 1,4 miliona stanovnika Velike jabuke nije u stanju da sebi redovno obezbedi potrebnu hranu
Četiri simptoma ukazuju na propadanje režima Aleksandra Vučića. Da se još jednom poslužimo rečima mudrog Etjena de la Bosija: ljudi više ne žele tiranina.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
