Nobelova nagrada za fiziku ove godine pripala je Džonu Dž. Hopfildu sa Univerziteta Prinston i Džofriju E. Hintonu sa Univerziteta u Torontu
Naučnici Džon Dž. Hopfild sa Univerziteta Prinston i Džofri E. Hinton sa Univerziteta u Torontu dobitnici su ovogodišnje Nobelove nagrade za fiziku za svoja temeljna otkrića i izume koji omogućavaju mašinsko učenje sa veštačkim neuronskim mrežama.
„Naučni napreci ovogodišnjih laureata stoje na temeljima fizičke nauke. Oni su pokazali potpuno novi način na koji možemo da koristimo kompjutere da nam pomognu i vode nas u hvatanju u koštac sa mnogim izazovima današnjeg društva“, navodi se u saopštenju Nobelovog komiteta.
Zahvaljujući njihovom radu, čovečanstvo sada ima novi alat koji može da koristi. Mašinsko učenje zasnovano na veštačkih neuronskih mrežama donosi revoluciju u nauci, inženjerstvu i svakodnevnom životu.
Mašinsko učenje je već na dobrom putu da omogući velike proboje ka građenju održivog društva, poput identifikovanja novih funkcionalnih materijala.
„Način na koji će se duboko učenje veštačkih neuronskih mreža koristiti u budućnosti zavisiće od toga kako mi kao ljudi odlučimo da koristimo ovaj izuzetno potentan alat, koji je već sada prisutan u mnogim aspektima života“, ističe komitet za dodelu Nobelove nagrade za fiziku.
Džofri Hinton sa Univerziteta u Torontu koristio je mrežu koju je razvio njegov kolaureat Džon Hopfild kao temelj za potpuno novu neuronsku mrežu – Bolcman mašinu. Ona može da nauči da prepoznaje karakteristike elemenata u bilo kojoj vrsti podataka.
BREAKING NEWS
The Royal Swedish Academy of Sciences has decided to award the 2024 #NobelPrize in Physics to John J. Hopfield and Geoffrey E. Hinton “for foundational discoveries and inventions that enable machine learning with artificial neural networks.” pic.twitter.com/94LT8opG79— The Nobel Prize (@NobelPrize) October 8, 2024
Šta su veštačke neuronske mreže?
Želeći da oponašaju mozak i razumeju način na koji funkcioniše, naučnici su razvili prve veštačke neuronske mreže.
Inspirisane bioloških neuronima u mozgu, veštačke neuronske mreže su velike kolekcije „neurona“, odnosno čvorova, povezanih sa „sinapsama“, odnosno spojnicama, istreniranih da obavljaju određene zadatke.
Veštačka neuronska mreža može da obrađuje informacije koristeći čitavu mrežnu strukturu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je da „postoje mnogi znaci“ da iranski vrhovni vođa Ali Hamnei „više nije među nama“. Više od 200 ljudi stradalo je u Iranu u američko izraelskom napadu, a među njima i najmanje 63 učenice. Pogođene i zemlje u regionu
Sjedinjene Američke Države i Izrael izveli su u subotu, 28. februara, rano ujutro vazdušne napade na Iran, potvrdili su izraelski ministar odbrane Izrael Kac i dvojica američkih zvaničnika, potvrđeno je za CNN. Iran je uzvratio
Američki predsednik poziva Irance da „preuzmu vlast“, ali ne planira slanje kopnenih snaga. Pojedini analitičari misle da je zato smena režima prazna priča
Donald Tramp osetio je moć koju ima kao glavnokomandujući američkih oružanih snaga. Čini se da ima nameru da je koristi više od njegovih prethodnika
Američki nosač aviona USS Džerald R. Ford krenuo je iz Grčke da zaštiti Izrael, dok traje napad na Izrael. Ima veću vatrenu moć od mnogih država
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
